Земунски гласник

24

VI. 0 кривициКосте Ан-тоновиКа. Овај је и код ислеђуЈуће власти и код Оуда приликом вретреса кривице Карађорђевићеве нризнао, да мујеКарађорђевићјош 1864 године казивао у Пешти, да ее већ тада нреговарао с осуђеним Иавлом Ра довановићем за убијство кнеза Михаилаи за преврат у корист његове динаетије; нризнао је даље, да му је Карађорђевић и нролетос у иочетку Маја месеца саопштио на своме спаилуку у Маџарској, да је он с реченим Павлом већ и уговорио и да већ и ради са овим и овога братом на нредузећу томе, да се убије кнез Михаило и насилно учини преврат, па доведе за -кнеза његов син Петар; и признао је, да му је Карађорђевић оном прили КО м изказао још и то, да је он на то нредузеће дао Павлу и новаца преко свога настојника Андрије и да је у тој радњи с Павлом и Отаноје Рогић из Пожаревца. Ово Костино признање нодудара се и следећим околностима — које су већ доказате судском нресудом. а) што је доиста у истом злочинству и учествовао Карађорђевић са Павлом, Рогићем и Аидријом; б) што је код Андреје и иађено Карађорђевих новаца у истом делу; и в) што је и Андреја осведбчио, да је у то време ишао Коста у Пешту Карађорђевићу и у новрагку казивао и њему да Павле ради на истом иредузећу. А то његово околиостно иризнање, даје иротиву њега подпун праван непосредан доказ §§ 222. иод 1(1. и 225. кривич. судска постуика. VII. О кривици Отевана Буч. Перишића. Овај је на исииту ислеђујуће власти већ у више нута признао, да су му и Филип Отанковић и Павле Радовановић пролетос ох«о Цвети у Београду саопштили сваки за се, да обоица заједно раде на нредузећу, да убију кнеза Михаила па доведу другог на владу, и да ће то изнршити Павле са својим л.удма. Ово његово иризнање иодудара се и са околностима — које су већ сл дски доказате: а) што су Павле и Филип доиста учествовали у истом иредузећу. б) што је и осуђени Павле иотврдио, да је се у то време састајао овде са њиме; и в) што )е и заклети сведок Милутин Весовић из Крагујевца оеведочио, да је он баш иа двајеетину

дана нред убијство говорио код истог сведока да кнез Михаило неће бити жив до неколико дана. П оваково околносно његово нризнање даје противу њега поднун правни непосредан доказ — §§ 222 нод 111. и22б. крив. судског ностунка. VIII. О кривици Отанка Здравковића. Овај је признао на испиту ислеђујуће власти, да му је на неколико дана пред убијство кнежево саоиштио Филии у његовој гостионици код Круие да се ради на томе, да убију кнеза Михаила, па да је исти Филии и задржавао се дотле овде ради тога, да би по убиству нриватио стпар за преврат. — А признао је дал.е и то, да му је Карађорђевић ирошле године у лето баш кад је с Павлом Радовановићем одиочео био да ради на овом злочином предузећу — сиустио каФанску кирију од 750 дуката цес. годишње на 600 дуката цес. на тај рачун, да у истој гоетионици задржи Станко једну иразну собу за Филииа Станковића гди ће се овај моћи састати и договарати са својим л.удма било о трговиии било о иолитици; и да јс доиста иосле тога долазио неколико иути Филин и становао у тој његовој гостионици. То његово признање подудара се са с.ведећим околностима; а) што је сведочбом заклета сведока Јована Кавалерика гвегова иослужител.а осведочепо, да су Филип и браћа Радовановићи — Павле и Ђока долазили пролетос пред убијство непреетано код њега и са њим с'е свагда на само задржавали у његовој соби; и б) што је пресудом судскои већ утврђено, да су ова троица саучесници у истом предузећу. А таково околноспо нризнање даје нротиву њега иодпун иравни непосредан доказ. §§ 222 под 111. и 225 крим. судеког иоступка. Све ово штоје довде казато још ће боље објаснити и сама њихова карактериетика; она ће објаенити и за он\* четворицу нодпомагача, одкуд код њих побуде и онределен.а за њихово потпомагање у издајничком предузећу — и противу живота владаочева; а објаени ће и за ову тројицу дозиаваоца одкуд код п.ик опет би екривеиа та издајничка радња. Њихова ка[)актеристика објаспи ће и за наведене доказе и околиости. (Настивике ее.)

СМЕСИЦЕ. Страховита катастроФи« Иесреттгл ша' СтроФа ватрених кола на западној ческој железници о којој смо у нређашњем броју јавили, сиада ме!)у најужасније катаетроФе што еу се до сад на гвозденом путу догађале у Аустрији. То је било овако. Дувао је од неколико дана јак ветар и на ноједина места развејао снег, Око 4 сахатаујутру пошла су насажерека ватрена кола, као обично и» Пилзена у Нраг. Ова кола возила су 235 људи из пешачке регил1енте великог кнеза Михајила, нод командом нотпоручика Хрушке. Ти војници били су у последњим колима вожње и валало још дан нре са теретним цугом у Праг да оду. (5ко 5 сахата у јутру находио се цуг на но мил>е Од хоровинке штациЈе удаљен, а на по пушкомета од еела Аујецда задрже га гомиле снежне. Поеле кратког времена товарни п,уг \ц1*2што је носио камени угаљ и зејтин стигие са грдном масом од 5800 цената. Дутници у ирвоме и,угу остадоше у вагонима , а товарноме и,угу даде се више знакова да стане. Да ли је и,уг овај знак упазио на да се благовремено зауетави или иије то ће истрага ноказати. На по сахата иошто се путничка ватрена кола зауставише — беше баш пола (ј у јутру дојуре товарна ватрена кола са не обичиом брзином. Страховито се леиршаху црвени барјаци нерсонала, иутниди чуше како нуг јури. Више војника да 6и изоегли онасност очлјнички скоче кроз нрозор из кола — они несретнии,и незнадоше да ћ.е сами у гриб да се сурваЈу. Страховита и ужасна катастроФа настуии. Перо није у стању да опише ту беду и тугу. „ Кладно тако се звала та ватрена машина пјј ^ оијо сс , Са ужаеним кршом покидаше се ланци а лопте за гурање одлетаху. Нлекани иокривачи отпадиу, под се ировали. Комађе од чести одлеташе од чести се нагомилаваше у Оарикаде. Од ноеледњих тројих кола кад из свезе иекочише од ^етеше до товарног цуга и оваЈ их смрви , а носледња кола беху нритиенута и од војника што еу у њима еедели није остао ни један који неби оеакаћен био. Снагом којој се ништа на супрот ставити не може нритиснуте беху клуие на којима еу војници седели тако да еу им ноге отсекле. Ировал>еиа и раетурена кола издаваху иризор што ерце раздире. Грдна гомила комађа што Једандруго иотиекиваше, проваљена и уздигпута кола над овим развалинама као узвишеие барикаде, а- из њих нродираше само јаук рањеника и лелекање оних што издисаху \ Нз ирвих кола товарнога цуга иекочи буре зеЈТИна и пролије своју садржину но телу несротника, Као муња иролети глас кроз оолижња места. Становници Хоровив,е и околине, притрче да своју иомоћ укажу. ХНеет лешина извуку из кома1)а а доцниЈе Још две. Најиро нритрче онима што су тсшко рањени. Гањенике одмах натоваре на кола и 32 однееу у Мајур г. 1»срзона а 2У у Једно цод»ско дооро. Један умре још на путу а двојица на селу, носле нодне. ДваЈесторици беху иребијени удови тела. Двајест и једноме угњечени ударом. Тешко рањених оеше 43, лако 14. До у вече осим тога нађоше у комађу 1 3 лица нешто мртвих а а нешго затрпаних. 1>рој мртвих већ је на 33 нарастао. Несретници од чести су Словаци а нешто и Мађари. Остаке кола и застрашене лутнике однесу тек после иодне у Нраг. Око иола три часа иосле иодне оде из Прага засебни нуг са лекарима и 50 санитетских л>уди са иужним сретствама, несретном месту. Уа ово време радили су да се иренреке с иута уклоне. Големе барикаде беше скоро не могуће да очисте. Међу гредама и нлеканим комађем на^азаху они што су чистили и људске главе. Послата је комисија у Хоровнв^ да се ствар извиди, а око У сахата нрисиео је и др* НГкода да рањенике види.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сопронова нечатња у Земуну.