Земунски гласник

51

„Још не грађански преседниче" одврати му један његов помокник „ено где долази нека млада сељанка која се врло добро нуз степене пеље — Ха! али њено просто одело нека нас невара .... Она је оддичног рода; изглед, држање и уопште све показује , да је од великаша; и заиста — ?" Оад угоди Виљем гласом своје нознато: „Тако ће и бити." У истом тренутку стјпи једна млада, лепа госпа у со 6 ј ; њена ДЈга црна коса депршала се расејано по раменима, очи јој беху Јкочене, а лице јој издаваше страх и сјмњј . Проста одећа, сељачка немогаше сакрити бело К ј њене коже , њену њежност и њено благородно држање. Они познаше да је то одлична госпа. г Јзаволско смешење помери Дидијерове црте; он познаде гроФицЈ ШамбринскЈ. „Седи грађанко," прозбори он са привидном радошћу. Но госпа Шамбринска остаде стојећи и поче: „Мој господине! — —" ПредседникЈ се набраше мрачне боре на челЈ — „Република је," прекиде је он „ ј речи ове старе Форме сахранила. Зови ме грађанином!" „Опростите! — грађанине ! — ја сам са свим чисто при себи. Дакле, председниче грађана, да те тако назовем . . . мој је супруг јуче, иако је потпјно невин , затворен, и са достојним архимандритом Јекетелом Ј варошкој кући. Смем ли питати, шта ће с њиме бити?" „Што и са свима осталима издајницима и непријатељима репЈблике" беше његов одговор. „Али он нијени једно ни друго: У чему је дакле његова кривица?" „Његова кривица? . . . Та није ли он великаш? — Зар он нема замак, богатство и име? . . . Зар се и он иије знојем својих поданика ситио и људско право ногама газио?" „Зар га због тога, мој господине оптужуј ете ?" Дидијер се мало забуни, због овог тако природног израза, па затим продужи: „Грађанка иред дужностима чиновпичким мора благодарност приватног посла прећутати , а моја је дужност да кривце казним." „И да невине браните . . . ," Јпаде му гроФица у реч са иола љутитим а пола од страха дрхтећим речима... .Није могуће, да ви то озбиљно говорите, ви хоћете само да ме плашите. Не, није заиста могуће, та то би ужасно здочинство било, кад би ви оног убили, који је вашој госни сву огхремЈ дао, који је вашој деци

КЈМОвао. Не, ви се нећете јсјдити, да на оног рјкј дигнете, који је десет година ваш присни пријатељ био , који вас је десет година само доброчинствима обасипао, који вам је у хрђавим годинама много нод закуп давао и покадкад сасвим опраштао. И сам тигар клони се од руке, која га рани, а ви сте . . . човек? Би се смејете? . . . Добро сад тек видим да ви хоћете само да ме Јплаш ите ..." Републиканац смепшо се истина али то његово смешење узе такав из]1аз , да сирота госпа предањ на колена паде и сумњиво викну: „ Јесте, ви ћете ми повратити мог супруга, ви ћете га ослободити! Ја ћу вас руководити, ако сте на добром путу , и* да вам опрости, ако сте се у зла дела упустили." „Ја неверујем у молитву ," прекиде је он у речи са гвоздеиом ладношћу." „Али смилујте се опет, господине! . . . ја лежим пред вашим ногама и молим вас за милост. Шта ћу да вам кажем? Зар вас ништа непокреће ? ~ Боже! — Сажалујте се..." „То је слабост." „Гри>ка савести?" „И то су начини говора?" „Боже!" „И тог неверујем." „Ха! какав сте ви човек?" викну гроФица, пошто устаде и рукама лице покри. „Ео сам ја?" одврати грађански предеедник, пошто са стиснутом песницом о сто лупи; ,,ја сам човек, који хоће благо ренублике, кога се мало тиче, ако неколико суза притоме потеку, и ако његове иоге и на мртва тела негазе. Али на ствар ! Твој је сјпрјг благородник, присталац старе деспоције. Ја ћу и иоверовати, да се он није иротиву републике борио, нити даје са страним еемљама у свези стајао! То може бити! али зашто није то радио ? Зато што су му довољна средства за то оскуденала!... Ја би против моје дужиости радио, кад би га ослободио. Ја не могу ништа; много још и то чиним, што и тебе не затворим!" Он се обрпу, а грофицу из собе изведоше. III. Тридесет републикански војника стајаху, са пуним иушкама у рукама на пијаци пред саветом очекујући на заиовест поглавице. Добошар удараше у добош, а пред њима клечаше старац са сребрном косом, последњу молитау- довршујући; то беше архи мандрит Лекатели. Недалеко од њега

држаше млад човек сасвим блед али оиет при себи белу мараму у рЈЦИ, са којом ће мј војници очи везати; то беше гроФ Шамбрински. Даднокрвност, поглед и држање гроФово иоказивало је н.егово присуство духа. С једном рЈком на прсима очекивао је он као хришћанин и мученик смрт. Наједаред заори се гласиа вика и могле су се разговетно чути ове речи: „Милост! Милост! Станите!" и госпа Шамбринска притрча на место извршења пресуде. Ови позвати мили гласови потресоше гроФа. ЈБегово презирање смрти исчезе. Он баци њежан поглед на евоју супрЈгу, и пружи јој само рЈке, а она га обгрли снажно, мољаше његове Јбице за милост, да ш њиме заједно судбу подели. У истом треиутку отвори се изненада нрозор на варошкој кући; Виљем Дидијер појави се на балкону, он баци поглед пун ђаволске радости на грофа и грофицу, затим се прикуни и викну са нродирућим гласом: „ Смрт неприј атедшмареп ублике!" То беше лозинка. Војници је већ добро познаваху. ГроФицу сасвим изван себе одвукоше са призора, затим се зачу лупање добоша и најзад плотун пушака. Са тридесет добивени рана паде адхимандрит Лекатели својим убицама и ири кздисању крст пружајући. Он оирости још у неколико речи својим мучитељима и више га не беше. „Смрт непријатељиме републике!" дрекнуше тридесет убица. Прва радња ове вешачке драме беше већ при крају , кад другој приступише: Анатола Шамбринског доведоше на место извршења пресуде, војници напунише наново пушке, док се читава гомила иука крвавим нризором увесељавала , они пљескаху рукама и певаху тријумФалне песме. Један се прогура кроз светипу и показа грофу црвену капу; једна жена, која је дотле од његове милости живила , приближи с-е , да свом добродетељу у очи пљуне. У истом тренућу дојурише у највећем трку поштанска кола на пијацу и заЈставе се пред светом. Човек високог раста, широког и озбиљног лица иромоли главу. Кроз кола ирегледа орловским погледом цео овај призор затим искочи из кола оде к реиубликанском ОФицирЈ и заповеди мј да пресуду прекине и оптуженике ј варошкЈ кућу доведе. 1робојна пантљика , која му се на прсима лепршала, показиваше да је то сучлан Конвента ове ужасне власти,