Земунски гласник

г. ~~ ^ ОПШТА РУБРИКА. Уредништво не одговара ва чланке, који се печатају под овом рубриком.

(ГГ р и п о с л а т о.) 21. Новембра о. г. местна лађа уместо да се крене у 9 часова, опа је тек пошла за Београд и Панчево у пол 12 часова и то због магле. И ако се с тога доста закаснила, она је ипак морала да повуче шлеп до Београда. Приспевши ту, пустише београдске путнике из лађе, која се по томе отиснула са скеле и чекала донде, док се лађе за Бавијаш и Шабац не опремише, па тек кад то свршшпе, могла се местна лађа примакнути скели, да прими робу. Међу тим чујемо, да ће ова лађа и ва Панчево да поведе шлеп. Сви смо путници против тога протествовали код госп. београдског агента, премда без успеха , јер он рече , истина , учтиво и смешећи се: „По часа више или мање; ја морам да извршујем заповест главне агенције." И доиста, пглеп повлачисмо до Панчева, где смо око три часа после подне приспели. Том приликом повваше ме сапутници моји, да како абог ове, тако и због других непринадлезкности при местној пловидби предам тужбу дирекцији, а то беше повод моме отвореном писму. На ово моје отворено писмо у „Зем. Гласнику." бр. 5. одговорила је главна агенција уистом листу од 8. (20.) Децембра покушавајући правдати се пред публикои, али још више пред дирекцијом. Она ту употребљава речи, које ми дају повода, да ово одговорим. Главна агенција имала је доброту рећи, да се ја публици уошпте намећем за заступника, као и то, да су ми у обзиру на местну пловидбу појмови о истој не основани. Те њезине мисли она разчлањава још у разном виду, и мени се чини, да би маае у очи пало кад би рекла, да сам мојим отвореним пиемом самој пловидби сметњу проузроковао. То би бар приличило оном, што је рекла. Али она показује још и ту наклоност, што је рекла да је увек готова, и од мене да прима тужбе , па ако су основане, да ће настојати, да се узроци одмах уклоне. Усл.ед ове изјаве немам шта пречега, већ да доставим њојзи, али уједно и публици следеће до знања, и то с тога, да јој неби тешко било са празним обећањима сиграти се. 1. Новембрз 1866. године писао сам: „Сл. главна агенција! Вашим пловнИм~ј»едом местног пароброда поступа се са публиком као што поступа маћија са пасторком. То ми даде повода узети себи овим слободу , да Вас учтиво заиитам у име многих овдашњих и панчевачких трговаца, да ли то бива по пропису ваше славне дирекције и по постојећем пловном реду, што уместо у 9 чаеова у јутру да се кренемо за Београд и Панчево, местна лађа нас вози од једне скеле до друге, да гледамо ваљда како се задоцњени шлепови товаре, те за кратки пут до Београда сахат и по устребамо. То се данас, а за кратко време већ трећп пут догодило. Каква је штета по нас трговце од те самовољне и необзируће се тариФе о томе ћу, како ваше поштовано писмо примим, дирекцији, и ако је од потребе из свију сила и по новинама говорити." На то добио сам одмах други дан овај одговор: „Главна агенција налази да је ваша тужба што ју упутисте њојзи поштованим вашим пиемом од 1. Новембра о. г., са свим основана, паје усљед тога одмах издала друштвеној спедицији наредбу, да ова бригу води, да се местиа лађа точно опрема у време тари-»ом онредељено. Што се пак реморкирања празних или натоварених шлеиова тиче, то се избегавати не може; али и у том ће обзиру наредити, да по могућности ово са последњом пловидбом бива. С поштовањем Цехмајеув Р- ц

Да ае питам, да ли је ва то време одкад је то писмо издато, тариФа иамењена; али то хоћу да тврдим да самовољна тарифа у пуној мери још једнако постоји, тако, да се за кратки пут до Београда врло често више од сахата и по устреба. Усљед тога путник, који само четврт часа у Панчеву посла има, па би га по постојећој тариФи и вршити могао, тек други дан се вратити може. Ја често иутујем на друштвеним паробродима на све стране имам дакле право, све недостатке при пловидби на јавности износити, а не морам да лупам главу стога, да ли је друштво код јсдног или другог пута налазило свој рачЈн или није. Моје умерено зактевање је то да главна агенција мање обећава, и да не ради више, него што јој је од дврекције наложено. У Земуну. 11. Децембра 1868. Коета Поновић.

(@ I п д е [ е п ђ с {.) 21т 3. ђ. 93? {опп(е ?о!а!(сђ1([шедеп ап* ђа(1епЕ>ет Шч>( апјШГ ит 9, шс(Л иог '/ 2 12 Цђг пасђ 93е1дгађ инђ фапс$о»а шед[ађген, ипђ, ођПЈОђ! Ме[е Фег(ра(инд деимр 1иф( пш ђеђеиЈепђ пзаг, пш(ј(е 1>а((е(()е ноф ејнеи ©ф!ер* рег пасђ 33с(дх-а& тНпеђтен; 1>ог( апс(е(аид(, [Неден Ме ^анадјсге аиб, 1>аб бо!а1(ф1([ ађег пш(з(е (1сђ ЈигпсЈЈЈеђеп, ипђ (о (анс)е п>аг(ен, 1иб 1пф( 1>1е ап1>егп @ф1([е (пг ©а[(а[сђ ин& ®сђађа(з ађде[ег({д( тоагеп, ђапн ег(( !атен ипг — Ие паф фаисбом е(((еп — пиг Рет ^оТа([ф((^ (е шгеђег јшп @(еде ЗВађгенв 1>ег ЗВааген« е(н1лђгтд ђ(е(з еб, бар т(г аиф (иг фапсво»а епген ©ф(еррег (ЈеЈоттеп шегђеп, дедеи ше!* феб Жогдеђеи ипг а((е $а((ад(еге беин дгађег феггн 91деп(ен уго(е[(1г(еп, јиг 21н(тог( ађег ђеГатеп, ГОођ! ђоф(( татегПсђ ип1> ии( еи пег (афе(нСеп ЖЈне: ,,.1ра1(>е 6(ии6е аи( ођег ађ, (ф тпр Ме 0г1 ?ге ђег фагф(аден1(е ђе(о!* деи " 1(( Соип! аисђ гетогс(1ШЧ шогРеп, ниђ пнг {атеи дедеп 3 Пђг 9(афтк[ад иасђ фансЗора ан. ЗНете 9?еЈ[едс(ађг(еи [огђег(еи пиф аи[, (отоођ! Мс(е а!б аиф а!(е ПпЈпЈоттИфЈе!« (еп &е( 1>ее 1 'о(а![а()1'( ђег ФЈгеМоп апЈИЈеЈдеп, и. Меб шаг Ме 33егап(а((ипд, 1>ајј 1ф теЈп о([еисЗ ©фгеИ^еи егдеђеи Кер. 21н[ 111С1И р!е<?(а1ПдсЗ о([епе6 ©фгеШеп јт „Хстипбкј С1;181пк" 5 »е1'(иф(е [(ф пин Ме ђ|е[(де Јг>аир(адеп(1е 1>ег фоиаи* Г>ап1р([ф1([ађг(* @е[е(1(сђа(( инеРег ин „2етип8к1 Скбтк" 9?го. 6 110111 8 (20) ФеЈетђег ( 3- ђт[1ф(Пф 1>ег'бо* {а1[ађг1бД1погђпипд 1>еЈт ^иМКит, теђг ађег ђеГ 1>ее 3}и'е{Цоп 511 гефЈјегИдеп, ипО спПгнсМ* (е 1И §о(де ђе((еп епи ©рсафе, ан( Ме (о[* ден^еб 511 етнеРет 1ф иисђ »егап(а(К (еђе. Ф(е фа1ф (адеиНе 1 'едтд Ие дгеииМ(сђ!еК 511 (адеи, 1>а§ (ф пиф 1>ет фиђКЈит а(б ^ес* (ге(ег 11П аКдетепии ан(Ргаиде, инР Рајз тпие 21и((а((инд ђејпдКф Рсг ?о{а((ађг( данЈ (ггјд таге; ђа'(1г( шеКег1ни (ђхе ЗДшђта.Гшндеи ииР 21и$етапРег(с|Јипден (и Регаг( »ег(с(неРепеп ЗЗа« па(1онеи, Рај5° 1ф еб пнчидег аи([а(1еиР де[ии« Реи ђа«е, гоеии ((е (фаир(аден((е) де[ад( Џ()сп шигРе, Ра(? те!п о([енеб ©фгеЈђен т Рег 2о{а1[ађг( е1не @(6гинд »егиг[аф(е, Ра Р1еб 511 Рет @е[ад(еп »оЖоттеи дера§( ђа((е, ЗМе фаир(адеи(1е ђедтд ађег аиф Ме ^геипђИфЈеК ји егИаген, Ра§ не ђеге(( шаге, аисђ »он пиг ЗЗе(Финч'Рен еШдеден Ји неђтен, инР шенн (1е 1чдгппРс[ (тР, Регеи (сђ(еишдГ(е 21ђ= ђ1!(е Ји »егап!а((еп; 1ф ђа!>е Рађег 1иф(б бШ# дегеб јц (ђип, а!б (о!денРеб јђг, ађег анф Рег Ое([еи((1фГе1(, апЗ Рет @птРе ји Лђег!а((еп, РатК еЗ Гђг пјс1Н (фшег [а!((, — ип( (ееген 93ег(ргефиидеп и!ф( теђг 1>је(еп ји (оииеи. 21т 13 9(0»етђег 1866 (сђпеђ Гсђ : „861)1. §аир[адеиЈ1е! 3)1е (((еПипКегИфе 23е« ђанР(иид, ше(фе Рет *ЈЗиђП!шн Ригф Зђге ^о*

1а!(ађг(*©и(ђе1(ипд Јиде№егђе( Ш1г1>, »егап1а§( ниф Јчг дедеишагКдеи бте(ђе((, Јт 9?атеп »1е(ег ј?аи(1еи(е »оп ђјег, фапс$о»а ииР ЗЗеЦгаР ан 81е Р1е егде()енГ(е 2(н(гаде ји ((е((ен, о1> еЗ Ренн »ои Зђгег (6ђ1 2)1геШои »огде[фпеђеп ииР Зђгет 2лш[е еи([ргефеиР (е1, Ра§ пне ап|Ка(( ит 9 Цђе ЗКогдепЗ »он ђ[ес (пг 33е(* дгар ипР $аисбо»а Ј»ед(ађгеи, »огег(( »ои е!« иет ©(еде Јит анРеги ?о!а1[ађгеп деђсп, Реи »ег[аит(ен ©ф1срр(аРипдсн ђеЈшођнен, инР Рје (игје §ађг( ниг ђ1е( ЗЗеГдгаР 1иф( 111 1% @1ип* Рен ЈигпсПедеп (бинеи, нме Р1еб ђеи(е, инР Јп Р1е|ег (игјеп ЗеК јшн РгЈКеп 9Ј?ађ(е де[фађ 5Ве(фе ЗЈафЈђеКе Р!е[ег ги(1Г1ф(61о[е 28(11!пгПсђ г !е((§(аг1[ (пг ипб ^аи[(ен(е ии( иф ђгтдеп !апп, ШегРе јф паф етр [апд Зђгег (еђг шег(ђеп Шш1»ог( Рје (6ђ( ф(ге?(10Н, 1111 аи(јег[1еи §а((е ии( »еге1и(си 5?га[[еп Ригф ЗеКиидеп, аи(!(агеи .." ПпР тК (о(дсиРег 21 п (1» ог ( цнпФе !ф ђ1егап( ђееђг(: (4. 9?о»етђег 1866. „фје фаир(адеиз1е (гиРе( Р[е 33е[фшегре, »»е(« фе @(е т(( Зђгет 28ег(ђеп »0111 13. р. ђ: е ђес пф(е(ен, »о((!оттеи дегеф([ег(1де(, ипР еПђеКЈе (од!е(ф ап Р(е де[е(1[фа[(!!сђе ©реР!(!оп Реп 21и[(гад Ра(иг Ји (огдеп, Рар Раб бо!а((сђ1([ ргас1(е јш (аг1[та(ндеи ЗсК ађде(ег(1де( шегРе. 2Ваб РЈе 9{етогди!птд »оп 1еегеп оРег ђе!а» ђсисп @ф!еррегн аиђе(аид(, (о ((( р!е(ег'ф!ен(( ии»еше(РПф; ађег аиф' 111 Р(е(ег ЗЗеЈ!еђинд ши-Р »егап(а(ј( шееРеи, Ра(ј РЈе(е 9Јетогди;гпи» деп т6дПф[* тК Рег (е|(еп $ађг( Г(а((јгпРеп (о11еи.^ 21ф(инд§»о1( Зсфте[((ег." ^Ме бгаде, ођ (еК Рет 6тр[аиде рје(еб ©фгеЈђеиб еЈпе 3:аг((аиРегинд »ег6([еиШф( \ти Ре, (оП Рађт де[(еК( (ет — Рар ађег Рег 931а!иг1јф!е!1б(аг![ (т »о(([(ен 5)?аре посђ пптег ђе= [(еђ(, (о ЈШаг, Рајј 1»!г иин р!е !нгЈе @(гес!е ђјб ЗЗе1дгаР геф( ђаирд аиф 1п 1 % ©(инРеп и!ф( Јишс!(едеи, пиР Ра§ 111 $о1де Ре((сп, шеии ет фа([ад!ег 1и $аисго»а '/ 4 ®(ниР јц (ђип, шоји ее наф Рст ђе[(еђенРеи 2;аг1(е ђ1н(аид# Пф ЗсК ђаКе, пиг Реи апРеги $ад ЈигпсГРеђгеп !аип, Рајј (о!( »он ипг ђе[(а(!де( (е(и. ЗФ (чђее (!е!§!д тК Рен Фашр(ет Рег Фопаш®атр((ф1([ађ1'(^@е(е(([фа(( паф а(!еи ЗКфШпдеи, 11111- |(еђ( Рађег раб ЗЈеф( јц , а((е ии5и!6тт(1ф!е1(ен ђе! Рен §ађг(ен аиф о([еи((!ф Ј1( 1-пдеи, ођне ииг Реи ^ор(Јегђгефеп ји ти[(сн, ођ Р1е @е(е(([фа(( ђе! Р(е(ег оРег јеиег Зађг( Гђге ЗЈефниид де[ииРеи ђа( оРег 1иф(. 9Ј?е 1 п ђКПдеб 33ег!аидеп Рађег ан РЈе фаир(адеи;!е депф(е(, 1»аге, ((е (оИ Пеђег шешдег »ег[рге= феи, ииР аиф Н1ф( теђг ( г ии, а!3 1ђг »оп Рег 2Ж'с!(10и »огде[фпеђен нпгр. бетПп, 23. ФеЈетђсг 1868. Соп^аиНп

(Припослато.) Позват од својих пријател>а, да у овом листу одговорим „једном господину," који безпослен будући, ио бирцузи само друге л»уде оговара и грди, па у ово последње време и на моју особу почео нападати, одговарам им : да би ја испод свог достојинства држао , упустити се у полемику „о избору српске православне оппгтине" са оним човеком, који је отрпио, да му пре четир године у јавној седници црквене општиие једаи општииар, пред њима онолико у очи рече да је он Србин мухамеданске вере. Дотле дагсте, докле тај „господин" јавно и то темељно неопровргне, оно што му онај општинар у очи рече, догле се немогу никако с њиме упустити у полемику „о избору српске православне општине." У Земуну 20. Децембра. Један члап цркв. општине.