Земунски гласник

74

Рупа иа рукаву. (11о Чоке-у)

Путкроз европу. С двадесет и шест талира предузме Миливој своје иутовање кроз целу Европу; прво је кроз Немачку иреко Ална у Рим и у Млетке ишао. Он је желео иорушене развалине сјајне древности провидети. Затим удари морем у Француску. У Лијону и Наризу је радио, да се у свом занату дотера и боље усаврши; потом оде у Лондон, и ту је готово годину дана пробавио ; после тог је мутио по холандским варошима; оде у Данску, преко Штокхолма у Нетроград, а одавде у свој завичај. Кад би у коју варош дошао де је што вредног видети било и кад би га нужда стегла да би му новац за даље путовање нестао; отишао би код ког столара да што заслужи. Недељом би се увек као и други учени људи показивао. Неколко класика свагда би га путем пратили. Чим у ком месту гато заради, одма се даље кретао. Сваки га Је мајстор радо задржавао да мало дуже остане; јер вештијег момка никад још имали нису, а учености његовој сви се дивише. Многе лепушкате ћерке његових мајстора силом су тог чудноватог странца задржавале, па радо и весело би га за мајстора начиниле; јер Миливој беше фини младић; његове гараве очи пуне духа и жара; његова важност изх^лед&ше нешто више од простих момака; понашање нешто необично, но ипак спрам себи равнима нешто ул>удно и мило. У кратко сваки јс овог чуДноватог младића волио и миловао. Тумарајући овамо онамо, сад је у Лијону, сад у Лондону био. У том путовању једно му девојче веома срце рани. Али се храбро отргао из тих заилета и увек се чувао да таковој страсти у шаке не падне; то је он увек сматрао новом рупом на рукаву. Он је само желео и хтео код куће поред свог другог оца господара Марића, било као сголар, или као адвокат, свој живот провести. После дугог путовања стајао је Миливој опет пред кућом свог оца Марића. Бећ три године како ни словца од њега добио није; а он је напротив редовно сваког трећег месеца свом добротвору писао и за свој скори долазак му јавиб. Е, сад је тек иитање: да ли је тај ваљани човек још жив? — Миливој као

крпа пребледи, кад га неко страно лице поздрави и јави му, да је господар Марић кућу продао и пре годину дана ову варош оставио. Сад је снуждено тумарао из једне улице у другу. „Вар да ми је отац само ту љубав учинио, те да ми је што о тој промени јавио? Но само напред! Ал куда то сам Бог зна. Тако носећи свој пртљаг на леЦ оде у крчму да преноћи, а сутра дан обуће се у свечано руво и упути се банкеру Ковачићу, најбољем пријатељу госиодара Марића, да би од њега што за свог добротвора дознати могао. Стари банкер га таки позна и с највећом радошћу га прими: Слава Вогу, господин доктору," повиче овај, „што Бас опет видим! Наш стари пријатељ је, као што знате у источну Ин!)и|у отнутовао. Он је код мене 200 талира за Бас оставио, коЈе Бам је за Вашу опрему поклонио, па кад се кући вратите и себи место какво нађете да живити можете," — „Он је у источној Инђији ?•' повиче Миливој, а очи му се суза препунише. „Зар Би то још не знате ? Овде у вароши једили су га са свију ст[.ана. Кнез га хтеде племенитим учинити, а он по свом обичају, пошале му диплому натраг, држећи да скаки човек у себи урођено племство имаде, а да од ту!)е руке илеменитим ностати може, то никако не верује. Ето то је већ дало иовода хрђавом мишлењу и задиркивању, па напослетку су га чисто и гонити ночели. Бећ су га за самовољу прогласили и сумњали су на његадајеу којекакве бунтовничке поелове уплетен био; сматрали су га за човека, који је рад с пуком договарати и с њиме се заједнички држати. Е, а затим је још свашта било. Доста да су сиротом човеку пи кривом ни дужпом, готово рећи живот огорчали. Та Би бар знате какав је он био — одвише добар и лаковеран. Њему су знатни капитали проиали и њему је врло жао било, да се сад тако стиснути мора. Напослетку је почео наново трговачке шпекулације водити; а ови му увек на нут стајаху. Једном дође к мени и рече ми да у источној Инђији још један знатан капитал имаде и да га је рад покренути. Моја одговарања ништа не помагаше. Штогодје имао овде, то је све или иродао или поклањао, а ову своту, што је Бами наменуо, предао је мени да еачугам и затим отпутује. Од то доба ово је трећа већ година." |

Миливој је сасвим збуњен био. Да зна де би га сад у источној Инђији нашао, сместа би се за њим кренуо. Али господин Ковачић друкчије не допусти, .него Миливој мораде код њега у кући остати све дотле, догод он свој план за будући живот не скроји. Миливој се готово већ одважио да столарски дућан отвори, но господин Ковачић га је од тог задржавао и одвраћао и световаше му да буде адвокат, те ће тако свету више користи допринети моћи.

С у д а ц. После неколико недеља уђе господин Ковачић у миливојеву еобу сасвим весео држећи у руци неки оглас. „ Пријатељу! - ' повиче овај : „Би морате сад самном господину Иванићу ићи. Он тражи једног судца на свОдМ добру. Има једно цело село; па сад баш таковог човека треба и тражи као што сте Би. Он је мој добар пријатељ. Ево овде је стечај на то добро штампан. Нлату у готовом новцу имаћете 700 Форината, осим тога елободан стан, свеће и дрва; а иокрај тога на сваки начин да ћете и узгредних поклона прилично имати. Па шта тражите више? Имате ли дакле вољу ? Миливој слегне рамени. „Али шта ту ваздан! Ајдмоте само господину- доктору !'■ продужи господин Ковачић даље. „Сад ми допустите да гоеподар Марића код Бас застуиам. „А ја Бам реко да је ово место за Бас баш како ваља!" Миливој дакле седне с њим у кола; те обојица оду господину Иванићу. Овај већ прилично у година али ваљан и доброердачан господии рекне Миливоју : „Ја истина да нисам имао част нознавати Бас, али мени је доста то, кад Бас је мој пријатељ Ковачић преиоручио. Уато ћете само Би и нико други ово место добити. Али Бас ипак имадем нешто рећи. Ја по налогу двора морам у Париз ићи, де ћу се ка сваки начин више година морати задржавати. Зато Бами предајем моје добро и сву власт над њим. Тамо не ћете само као неки заступник бити, него ћете моју сонствену особу иретстављати. Под вашом унравом и власти и еам ће управитељ бити. Гледајте господине, да ми забатаљено добро оиет процвати; јер становцм су као и друга марва, лењи, сурови, еиротиња древна и глуиови. Ја сам њиме еамо годину