Земунски гласник

75

дана господарио и управљао, али због. посдова нисам се могао једино с њима забављати и о њима сву бригу водити. Све је дакле иронало. Зато Вами остављем да с њима располажете како год знате и мислите да ће добро бити. Укратко сво моје право саступајте Ви. Новцем рачуне хпалите сваке године моме лријатељу г. Ковачићу. , Мидивој се хтеде извињавати, да се он у економији слабо разумева, али му то ништа не помаже. Оба старца су га благим речима модили. Господин Иванић мишљаше да му је плата мада, зато је повиси ; све му је више и више нудио и напослетку му готово двапут онодико давао, колико је за плату одређено било. — Мидивој се уједно и уплаши и обрадује. „Али" напослетку проговори, „откад сам ја и чиме тодико поверења код Вас стећи могао ?" Господар Иванић пружи прст на Ковачића па рекне: „Срце овога човека и моје, једно је само срце." Сад се ова ствар са свим сврши и ио обичају се и писмено потврди. Али госп. Иванић још једну примедбу учини, на коју је врло много поДагао. — „Сви," говораше он, „стоје под Вашом руком, само једна особа не, коју ја врло ценим и поштујем, чијем сам покојном супругу врдо много дужан остао. Она је удовица неког свештеника, по имену Божић и врдо је сирота. Све што има то јој је нека једна пензија од које и живи и то у Липовцу. А ја сам јој обећао догод узживи слободан стан , храну и послугу у мојој кући. Она ће дакде с Вами под једним кровом живети. Но верујте мида јето једна од најпоштенијих жена. Ја се надам дакле а и уверен еам да ћете се с њоме моћи слагати. Мидивоју ова примедба ништа противна не беше но шта више, сасвим је задовољан био, и радовао се што ће женску гдаву имати, која ће му својим мудрим саветима помагати да своју кућу што боље уредити и водити може. Те исте недеље отпутује господин Иванић с Миливојем и Ковачићем у Липовац; иокаже му све што му у дужност спада, али се дуже није задржавао од једног дана, и затим га остави с госпојомБожићком. Д р у ПГ 'Г В 0. Господинова кућа, јер тако је сви називаху, врдо је лепо лежада; у сред врта на једном брежулжу, а коњушаре и коморе с грдним двориштем чиниди је један ведики

квадрат. Свуда је највећи ред владао; у господиновој кући је свуда највећа чистота и све ]е живо и весело. Најлепше собе биле су иросте и спретно новом господину намештене. Ништа му не оскудеваше. И саму књижницу и један мали гласовир је ту био. Нигде ниси могао прашину видети; патос је као нов изгледао; јер госпођа Божићка је кућу, врт, иодрум и све остало депо држада и уређивада. Она беше дена али озбиљна жена од једно 40 година и изгледаше да је врло васпитана. Бдедоћа њезина образа и миран иогдед, која само у разговору нешто мадо оживи, издаваху да је доста јадних и чемерних, ,дана у свом животу запамтида, Који је год с њоме биво, сваког је као свог доброг иознаника сматрада. Миливој кад се први дан с њоме састао чинидо се као да га већ Бог зна одкад познаје Таки га са станом и цедим иокућством упозна, каже му шта све сдуге и сдужавке вреде — у кратко, она му све повери, што год у њен дедогруг спадаше. „С овом госпом се да добро живети!" мишљаше Мидивој посде некодико дана, кад се је као господар ове куће и о поедедњој примедби господина Иванића добро иромисдио, али се нешто и пдашити ночео. „Вере ми с овом се госпом врдо добро живети даје!" мишљаше он посде некодико недеља, кад се је већ у Дигшвцу сасвим одомаћио. Јер он је сасвим неко поштовање према рве стекао; он без ље никако није могао бити, јерјује увек требовао. Свагда се радовао кад год би с посда у јутру иди у вече за сто седади — јер иначе су врло ретко заједно бивали. Тада је била она, господин надзорник и сеоски крчмар сво његово друштво. Ту је сваки преповедио што је најбоље знао, надзорник о економији, а Миливој често о свом путовању. Али пријатност и достојансгво духа госпође Божићке све је превазилазило. (Наитавиће се.)

„Мирови" суд у Петрограду. Прва седница. Судија чита иросбу г-ђе Кутузове (старатељке малога Андрије Кондратева), у којој стоји ово: Ирвог Августа ове године играо се мали Андрија Кондратев по авлији у кући где седи молитељка. Ту га срете мајстор Шпринг који седи у истој кући, — увати га за врат и

без икаква узрока избије дечка, Молитељка даје то на знање суду, и тражи да се Шпринг по закону казни. Уа сведоке има: 1)ака с универзитета г. Кипијана, кућњег управитеља Андрију Константина и девојку Емедовну. Вођење ове париице молитељка је иоверила г. Ткачеву, који је и суду на то предао Формално иуномоћије. После обичних питања о годинама овога дечка, где живе његови родитељи, — судија запита браниоца за нека објаснења. Шпринг изјаеи да је он у овој ствари невин зато : што је Андрија Кондратев играјући се у башти затворио баштена врата тако, да је ћерци његовој руку уштинуо и окрвавио; и да га је зато уватио за руку само толико да га одведе у башту те да му покаже шта је урадио. За потврду свога казивања позива се на сведоке: кућњег управитеља Иванаи дадиљу Лизу. Ткачев изјављује суду да сведоци које је молитељка у просби наведа нису дошди, и за то моли да се суђење закаже други пут, кад ће се и сведоци позивима позвати. Судија почне иснитивати сведоке Ширингове. Лиза сведочи да је она била на прозору и видида како је Шпринг уватио мадога за руку и водио башти, говорећи му: „шта си урадио?", а дете му рече: „ја нисам хтео." Даље она каже да није видила да је Шпринг тукао дете, нити да је чинио како насиље. Ткачев. Како сте ви могди видити шта бива у башти? Она одговори нешто нејасно. С уд позива Ивана да каже шта зна. Он веди да је чуо у авдији вику ама ко је викао то незна. На ту вик} г изиђе из собе и види у башти г. Шпринга и дечка. Ту је бида и кћи Шпрингова, на руци јој беше завој. Више ништа није видио, нити је кога било у башти. Мадо затим вели, дошао је г. Кипијан, узе дечка за руку и одведе га кући . . . Ту је била и дадиља Јелисавета. Ткачев. Ви сте били у башти, кад је г Капијан дошао. Иван. Био сам. Ткачев. За што је узео дечка за руку и одвео га? Није он то ваљада учинио тек онако. Иван. То ја не знам. Ткачев. Да ди је г. Капијан ма шта зборио г. Шнрингу. Иван. Нисам чуо. Судије одлуче да се сведоци позивима нозову, и замоле г. Ткачева да доведе и мадог Андрију. Суђење је заказато 10. Септембра.