Земунски гласник

79

чудимо толико љему, јер знамо да он немари за ерпстпо, 8а цркву и школу, јер онај човек који је ишао у Турке, Који и данашњим даном не иде никад у цркву, који се никад не прнчешћује, тај се заиста не може Орбином звати и ми њега лепо молимо, да ако има вољу правити неред, нека за то бирцуз изабере, где је окукао, а не школску дворану. Но ми се чудимо г. мајору Пери Јовановићу , да се он дао од њега аавести и да се с њиме здружи. — Зар он мисли да је тиме, што се у 1848. показао јуначан, све и сва за свој народ учинио? Зар и он да се нађе међу онима , који хоће силом да увлачи ону власт, која по закону нема утицати на наше црКвене ствари. Заиста, то се од ње^ га неби надали! 0 г. К. А. Петровићу не чудимо се што је пристао уз Пајића, јер знамо, да је његов план тај, да се овде не избере нова црквена општина, како неби ни грчки фонд дошао у српске руке. Г." пароху Савићу и још некима којн се како на одборски закључак тако исто и на општински подписаше, велимо: ко се боји врабаца нек не сеје проје. Шта значи један пут овако други пут онако говорити. Види се каква им је сталност. Да још неколико речи, нашем грађанству проговоримо. Земунци, ви сте доСад могли видети, које вера, акојеневера, ко иде законитим путем а ко странпутицом. Чувајте се да непоклизнете и да се неповађате за оним људима, који досад у толико прилика показаше, да им нележи напредак нашег народа на срцу. Незнате ви још шта хоћеју наше лармаџије и демагоги да учине! Но ми се надамо, да ће Земунци знати како им се треба владати. Немојте само своју личну намеру пред очима имати, већ оно радите што иде на корист српства. Погледајте само какав је досадашњи живот тих људи, који хоћеју неке вође да буду, па ћете се уверити, да немисле добро." (Ошнтинско всћс !). Децсчбра. Наотавак.) Општииар госп. Болф сдаже сс са г. Јованом Д. Јовановићем, да се само нијаце чисте о јавно»1 трошку иааче сваки пред својом кућом, одкуд ће кола ђубре о трошку вароши однети. Јер није право, ЕС..1И, да горњоварошани и Фра^италци приносе трошак за чишћење долњоварошких улица. Г. ВолФа нобије општинар г. Кеглић рекавши, да баш ти и праве иајвишс ђуоре но долњој вароши са својим колииа, којих сваки дан неколико стотина долазе у варош. Г. Градоначелник је тог мнења, да се ради чишћења варош подели на четири кварта, па у сваком кварту да се иовери тај посао другом лицу.

Пошђго је оћштинар г. Илкик ре^&о, да није право да сваки пред својом кућом сам да чисти, а уз то јопг да плаћа за чишћење пијаце и т. д., позове г. ђенерал општинаре на гласање тим речима: „Који је за то, да сваки пред својом кућом чисти, нека устане. Само је неколицина њих томе одазвала, већина је била за то, да се чишћење да опет под закуп, но да се за сад тај предмет одложи. Тако би и закључено, а г. ђенерал рече, да би добро било, кад би се тај предмет и у „Зем. Гласнику" у претрес узео. На то ће други варошки претставник г. Ђорђе Л, Солар рећи, да би то добра прилика била и за онога подлог денунцијанта; он би ту своје мнење најбоље разлагати могао. Критиковати једну ствар, рсче, лако је, али пронаћи сретство, да се поправи, то је Тешко. Сад је дошло на ред већање о пословном реду за општинско веће, који је немачки написао сам г. Градоначелник. То је доста опширан елаборат од 52 параграФа. Г. ђенера»л. сам га је прочитао точку по точку. На то се избере одбор, који ће га испитати и општини извештај о њему поднети. Чланови одбора јесу: г.г. Пајић, Савић, др. Миланковић, Илкић и Волф. Поводом бивших знатних деФицита у панчевачкој благајни мађистратској, и што по садањем устројству поглавито су за касе одговорни градоначелници и варошки управитељи, а то им силни њихови други послови потпуно не доиуштају, то виша власт наређује, да се заведу код мађистрата сталне и одговорне комисије. С тога је и општинско веће позвато да о томе своје мнење искаже, У Панчеву, рече г. Извештач, завешће се Формално пореско надлезкателство, са једним благајником, контролором и иисаром, што овде из Финаисијског узрока бити не може. Општина нека закључи, да буду у тој сталној одговорној комисији и неколико ошптинара, или какав други начин. Г. Ђенерал рече, да та комисија већ постоји, колико му је познато. Вар. управител> г. Карл на то ће приметити, да је то само од чести тако, јер одговорносг за новце има градоначелник и варошки управитељ, а ови нити сами наплаћују порез нити могу то због другог посла да чине. И госп. Пајић. признаје, да је тешка ствар, за туђ рад одговарати. Сад, вели, имамо поштене чиновнике, но ваља нам се за будућност побринути, јер можно је да нећемо увек таквих имати. Г. варошки помоћник Орељ нацрта укратко досадању манипулацију пореску са свима недостацима својима, и рече потом, да је иројект нанисао, како да се по његовом мнењу та служба одсад устроји. Рекавши то моли да му се дозволи његов нројект да прочита, што му се дозволи. (Ми Схмо у 7. бр. , ,Гласн." тај пројект саопштили читаоцима. У.) — Одбор , који приређује С в етосавску беседу, издаје позивнице госпођама и госиођицама и моли за прилоге сходне за изигравање лутријом, која ће се држати и ове годипе на реченој беседи. Познато је, да је цељ светосавске беседе просветна, и већ с тога пуни смо наде, да ће се илемените госпође и госиођице наше лепо одазвати позиву одборовом с лепим прилозима, као што ће и остала публика куповањем срећака потпомагати цељ. Ми ћемо у своје време предати рачун јавности, као што ћемо имена приложника захвално обнародовати. (Задружно.) У Недељу 22. Децембра држала је немачка земунска певачка задруга у своме стану ванредни главии збор, на коме даде г. Јами оставку на звање задружног претседника. Избор

новог претседника није се могло предузети с тога, што је уставом прописано, да је хороуправител. уједно и претседник. Закључено је, да се устав у том смислу измени, и тога ради наименован је одбор од три члана. Решени су том приликом још и неки други предмети мање важни. — Овдашња стрелачка задруга закључилз је да да игранку у дворани код „златног анђела." Весеља, што ова задруга приређује, обично су одлична. То се ове годиие још више очекивати мо*же, што је дворана код „анђела" много згоднија за такво што него локал стрелачке задруге.

— Из суседног Ваната добили смо овај допис: „Населбине у банатском риту започеле су. Од свих села која ће се населити једно само село Бугара у хомољичком и једно Мафара. у опавачком риту долази. Остала су сва села немачка. РудолФсгнад већ је задолмљен, и на ла.њској води одржао се. Ове су јесени још три педи насип уздигли. Они су толико хране на усејаној у риту земљи добили, да су једва оврли. Преко 20 мерова хране давао им је ланац. Не може човек да се начуди духу предузећа и издржања ових населбинаца! Очима смо нашим гледали како су ови људи у Гизелахајму, на четврт сата од Борче радњу своју издирали. На мочарном кишном јесењем времену у колебама од корова и с тиме покривеним, радили су они неуморно. Ништа их, ни големо предузеће , ни плашња од воде не може одвратити од њихове намере. Истина је, да су заслуге српске при освајању ових земаља од Турака, велике — али ако овима насељепицима за руком испадне, да банатски рит задолме: неће мања заслуга и њима у чест пасти. Она грдна пустош од Перлеза па до Базијаша, г Д е С У Досад трска, рогоз и сита растели, иретвориће се у обделано и цветно поље. Каква би за Србе била корист, да су се сами ове радње примили и да нису упустили другом њихову крвљу задобивену земљу! Но увек је тако код нас, да се после учињег дела кајемо." Б. — Из Београда нам пише наш доиисник ово: „Од како дође г. Д. Матић за министра просвете, Опажа се у нас велика живост у раду за просвету народну. Он је издао већ неколико расписа, с којима наређује, да се свуда заводе недељне школе, нозива свештенике, учитеље и свакога родољуба, да припомогне развијање душевне снаге нашега народа. Глас његов неостаде без одјека, јер до сада већ па више места установише недељне школе , а биће тако за мало ио целој Србији. Пријомели се на томе са истом патриотском