Земунски гласник

111

трају као терет, који им смета у »рпгешу службе. Ја миелим, реЧе, г. ђенерал ј да то све зависи од деФинирања суштине мађистратскв) од схваћања да ли мађистрат постоји ради потиоре општинског већа, или има ово да служи ономе. У осталом је г. ђенерал тог мнења, да овај параграФ не спада у пословни ред. Неко је споменуо неприликв) које су се покавале при кандидацијама чиновника, како неколико пути виша власт нехтеде уважити предлог општине, већ мађистратски. Мађиетратски саветник г. Петровић на-гази да је право, што Чинивници имају гласа при кандидацији, јер кад га имајуу мађистратској седници тим више треба и у оиштинском већу да га имају. Шест пути беху кандидати општине потврђени и само је у Панчеву био случај, да је неки постао чиновником, који не беше каидидиран, него је поетао усл»ед препоруке консулата. На то ће приметити г. Стеван Марковић, да је случајио било, што су онштински кандидати бивали нотврђени, и што је градоначелник истог мнења био еа општином, Али ее зна, да су увек госиода чиновници градоначелнику за »љубав готови пристати уз његово мнење, па бирају онога кога «н хоће* Г. др. Миланковић рече, да је одбор тог мнења, да је иужно да је у поеловном реду јасно изречено, који чиновницц имају право гласања. Он мисли, да управител>^в помоћиик само онда има ираво гласати, кад унравитеља засгупа, иначе не. На то ће рећи г. Градоначелник, да се то не може зактевати , почем је варошки помоћник пре био мађистратски саветиик, на као такав Имао је гласа. Он се не може деградовфти. Ова приметба побијена је тиме , што је очевидно , да се чиновници с а м о ио садашњем звању могу узети у обзир. Ношто је точно опредељено , који ће чиновници имати нраво гласања, прима се одборов предлог, који је ирепоЈзучио, да се §§ 39. до 49. бришу из поеловног реда, и да се у месго њих дода нов параграФ, који ће наредити, да се овај нословни ред може поиравити, ако би се временом и искуством потреба за то ноказала. Кад се сврши претрес пословног реда устане г. Орел» и рече од нрилике, да у иогледу на § 17., који прописује, да варошки адјункт води иротокол онштинске седнице, моли да се он те дужности опростити може , јер је одвише оптерећен са другим нословима. Он иредлаже, да ту дужност сви мађистратски чиновници редом врше; јерштојеон случајно властан сриским и иемачким језиком то не може бити осиов, да се он преко сваке мере оптерећује с послом. Ако је та служба част, то нека буду и други у томе учесници, ако је пак терет, није ираво да само један под њиме стење. За то моли , да се рсчени § 17. измени у колико се односи на варошког адјункта. Још је г. Орел> разлагао, да су с том службом и неприлике скончане, јер догодило се, да је перовођи иребацивано, да је закл>учке Фалично заиисао и друге неприлике. Ова изјава г. Орел»а, истина, почела се претресивати али није дошла до решења. Бидивши то, г. Орел> извади неко писмо и нреда га г. Градоначелнику. (Наставиће се.) — Данас после литурђије у правосдавној св. богор. цркви држаће се за душу покојног гђенерала Заставциковића опело, на ком ће наша певачка задруга појати. У ту цељ издата је ]уче ова позивница: „ЈВарошко заступништво земунско заједно са градоначелником , желећи да да израз својој тузи и захвадној успомени нрема сенки покојног, по ову варош и Крајину засДуженог

мужа, господина ђенерала Гедеона витез Заставниковића, позива сву војену и цивидну господу и грађанство на парастос, који даје души покојниковој у Недељу 26. Јануара о. г. у пол 11 часова пре подне у овдашњој православној свето-богородичној цркви."

(Задружно.) Сутра у Понедељник даје овданнБа немачка певачка вадруга поигадно веоеље у дворани код „анђела."

— Реморкер „Кастор" отпловио је у Брчку по валију Осман пашу, који ће од Земуна на посебној лађи „Хермини" да путује у Рушчук. — Из Београда нам јавља;ју, да ће црквени лист „Пастир" усљед добивене помоћиг. Митрополита опет излазити. То потврђује и сам уредник овим својим огласом: „Пре неки дан ми јави смо, да наш лист „Пастир" престаје излазити з5ог малог броја уписника; но како је ова препона уклоњена с пута, и знатан се број уписника јавио, то објављујемо, да ће „Пастир" и убудуће излати." — Из Трста пишу нам о последњем пожару ово: Ових дана послаћу вам слику од овдашњег ђумрука како је горео, што ће вам из новина већ познато бити. Хоћу укратко да вам опишем ту катастрофу, и ако то изискује вештије перо, него штојемоје, такав је то страшан, но уједно и величанствен поглед био. У Среду 15. Јан. одмах носле поноћи зачу се вика: „ђумрук горе," и то тек што се видло мали пламен. Но није потрајало ни десет минути, а цела она мору окренута страна, која је више од сто хвати дугачка беше у пламену, који се подигао високо у ваздуху. Што је пламен тако џински се подигао, узрок беше горећа материја, која се у првом и другом спрату находила састојевша се из 1000 буради шпирита, најмање буре од пет акова. Поред велике те несреће беше ипак срећа, да је време са свим тихо било. И мудро и енергично управљање нашег г. губернатора има се захвалити, што се ватра није ширила. Он је одмах дао два батаљона солдата да гасе, и ових неуморном раду испадне за руком, да се ватра на други део ђумрука не распрос! г*ре , јер је цео колодвор био у опасности да изгоре. Али на страни, која је горела, није се могао пожар надвладати, и ако је поред речена два батаљона још 120 вежбаних људи радило. Колико је штете, још се не зна из-

весно. Новине говоре да није већа од 800.000 Форината; ноја вас уверавам, да је више од 1'Д, ако не два милиона. — Из Сарајева дошао нам је први број новога листа, који тамо од нове године почео излазити на српском и турском језику под насловом „Сарајевски цветник". Лист је тај онаки исти као и „Босна," и ако се хвали да је независан; разлика постоји само као што видимо из првог броја, што је мањег Формата и штоје штамнан на жутој артији. „Сарајевски цветник" излази једанпут у седмици и цена му је 50 гроша годишње. — И ако још није званично публиковано, кад ће се угарски сабор отворити, ипак се већ сада свуда у земљи странке жестоке боре ради избора, па је на неким местима с тога и крв текла, тако у ЊирБатару и Нађ-Селешу у горњој Маџарској. — Скупштина румунска укинула је помоћ од 33.000 гроша, која се давала римокатоличким и протестансским школама у Букурешту и Галацу и наредлила је, да се тај новац дода к оној суми која је одређена за помоћ ракним друштвима румунским у Румунији, Ердељу и Буковини. - У пско.шко новина румунских има жестоких чланака против пруског ђенерала Кренског и иротив тога, што се војска дотерује по пруском пачину. — У Варшави опет почеше људе из политичне сумње затварати, а пољским ђацима забрањено је, за време школских часова другим језиком осим руским говорити. — СродникцараНаполеона, млади гроФ Валевски, однео је као ванредни посланик грчкој влади закључак париске конФеренције. Исти је у нрошли Петак нриспео у Атини, и почем новине пишу , да се грчка влада за осам дана има да изрази, хоће ли пристати или не , а та ј је рок истекао ономад у Петак, то ћемо до који дан знати што ће бити. — „Енденапданс" пише, да грчка влада преговара са северо-американским уједињеним државама, да јој пошље војну помоћ на мору против Турске, а она ће им устуиити једно острво грчког архипелага, где велика американска реп^блика одавна жели да дохвати кореЛа.