Земунски гласник

116

ко: а зашто их тако мало има? Вашто, зато, што наш народ неможе ни данашњим дано# да увиди да му ништа није тако нуждно као просвета, ако мисли да се и даље одржи међу страним народима, који му ирете својом поилавом, и да данашњим даном нехасни само јуначан, већ и нросвећен бити. Па имали дакле томе лека? Има и тај лек ни до ког другог нестоји, доли до нашег народа, и будући да смо и ми једна честица нашег народа, тако дакле и до нас самих доста стоји. Земун броји до близу 5000 Србаља, и погледимол у каквој српској књи|и имена иретплатника, колико ћемо их наћи из Земуна? У толико и толико сриских књига заман ћемо тражити Земун, а у дикојим жпкда ћемо и наићи, но колико ћемо видити да их се на њу из Земуна уписало? Ако нађемо њих десеторицу, то је највећи број. А дали тај број стоји у каквом саразмеру са 5000 овдашњих Србаља? Заиста нестоји! Истина да у овој вароши има доста њих, који незнају читати, а оном који незна читати, наравно да том није никаква књига од никакве ползе. Но дали Земун нема више осим њих десеторице, који знају читати и који би у стању били, сваку иоле нажнију српску К1вигу у зеги V Заиста има. Дај да и по други пут сгавим питање: како се томе може помоћи ? Ла држим да се на два начина може иомоћи, и то први начин јесте: да гледимо, да нас што више научи читати, а други јесте: да ми који засад знамо читати и којима може бити, сваку ијоле важнију српску књигу набавимо. Мила браћо! кад погледимо само, колико у овој вароши има њих мало, који знају читати, срце нас заболети мора, акадјош погледимо, како уДруги народи, који с нама заједвф^живе, V том погледу стоје, онда још и црвенити морамо. Па што нас још већма срце болети мора јесте то, што се неможе нико јготј / К ити , да се ваши оцеви нису постарали, да вам оснују школе, у којима би се могли учити. Не, они за просвету велике жртве нринеше, а то и данашњим даном сведочи српеки школски фонд од преко 37.000. Тај фонд нико други неоснова доли ваши оцели и они га једно за то основаше, што небеху те среће, да ии држава њихове школе издржава већ их сами издржавати морадоше.

Вашим оцевима неможе дахсте нико пребацити, да нису на своје школе прилагали, не, они толико прилагаше, да се у том погледу скоро ни једна срнска варош с њима неможе мерити. Но дали они тиме све и сва урадише? Ие, они уколико заслужују од нашег народа иохвалу што тако радо прилагаше на своје основне школе, у толико им се већма мора замерити што они поред свег тог, шго добро знађаше од какве су нолзе школе по један народ, ипак малу важност иолагаше како на мање, тако исто и на више школе, а то сведочи то, што у овој вароши има врло мало њих који знају читати и писати и што све до најновијег времена, из Земуна најмање Србаља има, који се по већим школама учише. Узмите само, колико има земунских синова, који веће школе свршише? Заиста врло мало. Па штајетоме узрок? Сиротиња зацело није, јер ди се може школски фонд од преко 37.000 основати , ту се види да ту нема сиротиње. А да штаје дакле? Ништа друго доли то, што имућнији држаше да је доета ако им деца само основне школе сврше и што држаше да човека поглавито новци чине човеком и ако у стању беху својим синовима грдно имање после своје смрти оставити, они мислише да су онда све и ева за евоју децу урадили и држаше да ће им деца сретна бити, а нестараше се, дадецу своју штовећма изрбразе, те због тога и видисмо да су досад толике и толике овдашње и то богате породице пропале еасвим, дочим напротив многи, којима од родитеља ништа друго, доли што их на ирави пут изведоше, неостаде, трудом и знањем себи грдно имање стекоше. Но требали да тако и даље остане ? Не, тако нетреба да и у будуће буде, ако смо себи добра ради. Свима нам је добро познато, да је наш народ од разних народа оикољен, и то таквих народа, који су далеко напреднији у просвети од нашег народа. Зато дакле ирионимо сви, како свештеници, тако исто и учитељи и родитељи око васпитања наше омладине, шиљимо је прво у основне школе и старајмо се да нам оне буду темељ народпе нросвете, на што нас упућује како дух данашњег времена, тако^ исто и наши одношаји спрам друтих изображених народа, и особите наше домаће околности, почем знамо да еамо онда можемо постати право слободни, кад

и код нас просвета и изображеност овлада, а још и то нетреба заборавити, да наш народ има врло мало њих, који му желе добра но ни један наш неиријатељ и противних« није тако онасан хсао што је неизображеност нашег ххарода, у којој га се још и данахшвим даном већина налази. Но није више доста Х1и то, ако ми само нашу омладину у основне школе будемо хниљали, треба још да је како у више тако исто у трговачке, занатлијске и економске школе шиљемо, јер треба сваки да зна, да онај отац, који је дао децу своју да изуче те школе, и који их са добрим успехом свршише: хха ма им нихпта иосле смрти своје неоставио, да је тај деци својој бољу будућност осш^урао, него да им је бог зна како грдно имање стекао, а да их није на ирави пут извео. Сетите се само, колико је досад било, а и данашгвим даном има доста, те како славних мужева у нашем народу којима родитељи не само после смрти никаквог имања неоставихие, него небеху у стахву ни школовати их, већ се сами и жеђу и гла1)у натише, да само вихпе науке сврше. Зато мила браћо! ахго св^ омладину ххашу у основне српске школе шиљали будемо, а оххи којима може бити , и у више , онда ћем о тиме најбоље угодити нашем светом Сави, хсога наш народ прозва својим просветитељем и изабра за иатрона својих хпкола, јер само тиме, ако обичне иараде будемо у данаи11ни дан у сиомен њему чинили, то с тим иихпта нисмо учинили, дух светог Саве незахтева од нас, да се ми само речима, ххего и делима покажемо достојни хвегови иотомци, а иоказаћемо најбоље тиме ако будемо ширили иросвету у нашем цароду, хпирИћемо је пак најбоље, кад будемо засад они који знамо читати и коме може бити, узимали сваку ијоле важнију српску кн.шу и тиме ћемо нашу кхвижевност потпомагати и омилити иаученим Србима, да ее на еписатељство одају и нећемо онда принуђени бити, да ее из ту!)их кхвига учимо наукама, које су нам нуждне. Но време је-да заврши/данашљи /-* мој говор, и мисЛим да га немогу боље завршити, доли еа речима: амин дај боже, да данашхве моје речи ххађу 1«)д вас одзива. Днлнтраје Р.укарац капелан протип.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сопронова иечатња у Земуиу.