Земунски гласник

У Земупу, 16. Фебруара 1860.

ГЛАСНИК.

Земунски Гласиик излави Недељом у јутру. Цена му је годишња 5 форинти у банкнотама ааједно с поштарином или достављањему кућу. За предбројнике у Србијп стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Бро! 16. За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске ноштарине, коју предбројници сами имају плаћати.

Предплату на Земунски Гласник прима изАустрије Сопронова печатња у Земуну, из Веограда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Београду. Предбројници ив Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Беа новаца никакве се не уважавају наручбине.

Реч у очи пзбора црквене онштнне.

Народни сабор последњи од године 186 4 /.. један је од најважнији по народ наш , и по томе , пгго је одлуке донео, које уређују и организују све струке црквено народног живота нашег, почем су сви пређапш.и сабори у раду своме ограничени били понајвише само на избор црквеног поглавара , и ако су каква закључења донели, ова света угледала нису, нити су у живот стунила. Дакле овај поменути народни сабор- по томе је од велике важности по нас, што су његови закључци, ако и не сви, које је донео, и у неколико преиначепи, највишом санкцијом снагу закона добили и од почетка ове године у живот ступају. Између свију ових закључења, она о уетројстну школа народних и о уређењу местних правосл. цркв. општина, сваки је радосно добродошлицом поздравио, јер нам се на овом забатаљеном пољу одсада нова и живља радња отвара. Устројство ошптина одговара преким потребама нашим , јер ће општине на темељу демократичних начела устројене бити, где ће сваки члан правл. општине суделовати моћи, које подпуно одговара духу цркве православне. Но како је до данас код нас са правосл. ошптинама стајало, које се старати морају о свима црквеношколским пословима, нетреба да питамо , то ће сваком познато бити. Осим неколико главнијих места, где црквене ошлтине више по имену, него мо самоме деловању без сталног темеља иостојаше , нити им је био делокруг законом обезбеђен, то свуда скоро , па и у самоме сиону пароси са туторима руковаше црк-

веним добром. Народ је пак издржавао , прилагао и радо приносио жртве. Проте су годишње своје визитације од места до места чинили и рачуне прегледали. Да ли се при оваквом организму напретку надати могло, где чланови цркве нити главног саучешћа, нити одсудног гласа имадоше, може лако сваки расудити. Тако беше све досад, да по имену црквене општине, али у самоме делу небеше код нас темељно устројених општина. Сад је тек први пут добио наш народ право, да се свуда црквене огпнтипе оснују, по закону , ког је сабор донео и који је највишу санкцију добио. Овај цео организам општина донешен је на основу самоуправе. Јели већ крајње доба, да делом покажемо , да смо за самоуправу у цркви и школи дозрели, да нетребамо туторства, које ће нас у нашим пословима руководити, него да сами себе управљати умемо , и оно што је по цркву и школу племениго, добро и корисно сами увидиги можемо? Сад је до нас самих да осведочимо, да смо за самоуправу дозрели, јер устројство општине биће мерило, по ком ће се свест наша за самосталну радњу оценити моћи. Сутрашњим даном почињу избори чланова за цркв. опш т и н у к о д н а с. Ми се уздамо у свест правосл. грађансгва нашег, да ће оно важност овог изборног дела оценити знати , без страсти и себичности овоме раду приступити, да крунише свој први посао оним достојанством, који му заиста приличи. О начину избора беше различни мнења, а томе је паглавити узрок, што закон о прелазном стању не узеде обзира, зато видосмо и по други мести различна тумачења. Напослетку начин избора сретство је, а цел је главна, да општина већ једаред у живот ступи, свој важан рад одпочне , где ће се и воља и

саучестије све већма раз в ијати у свакоме за напредак своје цркве и школе. Нису ли нам свагда црква и школа народње светиње биле, ко је је сваки од нас као најдрагоценији аманет својих честитих предака неговао, издржавао и подпомагао ? С ад кад нам је автономија у цркви и школи законом обезбеђена и воља и тежња за напретком све ће се већма код нас ширити, свест ће се све већма подизати, народне врлине сазрева ће у нами више и више, само да страГсти и себичности престану , нак да се сложно озбиљног рада латимо! Недајмо се наговарати , да овог ил оног за члана општине изберемо, јер деца се наговарати дају а не зрели људи. Немојте никога слу шати, него по свом уверењу треба да радите. Од избора нико неби т р ебало да изостане, јер то би баш показало, да нисмо зрели за самоуправу, која нам је дана. „Свеми је једно , ил овако ил онако испало то би зло било , кад би когод помислио, јер где нема постојане воље и ревности за своје најсветије аманете, ту добра бити неможе, ту се никаквом напретку ненадај ! Сви дакле, који су год позвани, треба да учествују у избору православне општине, у овом првом и важноме послу нашем, равнодушни пе смемо бити, јер би ту штета ненакнадима по нас саме била. Шест година ми поверавамо овој општини, коју изабрати сад намеравамо, руковање нашег и црквеног и школскогдобра, зар ту ми можемо равнодушни бити ? Онде, где ће сваки од нас жртве и то знамените жртве давати, зар да не назимо и нехајемо, коме у руке иоверавамо ? Зато треба да пазимо, да бирамо људе поштене, еавестне, који ће по души и чистој савести својој општином управљати. *