Земунски гласник

134

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. У јучерашр&ој седници општинског веКа читана је окр\жница, с којом ново наимеповани земаљски поглавар овог ђенералата лоздравља потчињене мј власти, јав.Ђајући им, даје високо своје звање вршити отпочео. Ова је окружница појава једна, какве можда није било одкад војена граница постоји. „Слога и једнакост, закон и слобода" проглашују се у том акту војеног команданта као основице владе и царства! У тој окружници нема ни оних опомена строгости, које досад Сачињаваше главни део таквих аката. Дух слободе и једнакости дише из сваког ретка ове окружнице , која је написана ретким немачким слогом. Сретно да бог да! У истој седници решено је коначно у распри Ивић-Пајићевој, у којој је г. ђенерал посредовао , и то на основу одборовог предлога. Мило ће нам доиста бити, ако неузморамо у будуће такве непријатне појаве бележити. Смешна нам се видла жалба г. Игњата II. Јовановића на уредника овога листа, јер је она са свим не основана. Нама се чини, да је исти г. општинар тиме хтео само прилику добити, да своје заслуге по општину навађа и општу пажњу на се да обрати. О тим тако. званим заслугама г. И. II. Јовановића немамо шта говорити, као што нам се исти као одиише незнатна особа чини, да о њему много речи губимо. О црквено општинском раду ове недеље имамо само толико да јавимо, да је ошптина штампан позив на бираче издала, и сваком поједином бирачу листу свију ираво-славних овдашњих становника, који бирати и изабрани бити могу, доставила. Таквих има више од 800. Избори почињу сутра у понедељник и трају до четвртка. Оаставлање те листе стало је доиста труда, и лако је можно да је ипак који бирач изостао. Позив на бираче општине овако гласи; „Браћо! Подписано заступништво црквено школскеопштине, на основу највише ц. кр. уредбе од 10. августа 1868., с којом се закључци срнског народног конгреса од 186"Д. године потврђују, доставља до знања сваком да по овоме закону општинари црквени изабрати се имају. Заступништво предајући овај списак у руке бирачима, позива свакор да у избору учествује с тим пре, што ће ново избрани скупштинари имати

порезати парохијал. Вирачи су сви мушки, који су 24. годину прешли; а сви они, који су 30. прешли могу бирати и изабрани бити. Искључени су пак од права бирања они, који су због каквог злочинства осуђени. Ако је који превиђен и није у ову листу увршћен , нека се пријави г. претседнику проти Живановићу најдаље до недеље 16. о. м. Избори скупштинара биће у школској дворани код свето-богородичне цркве 17., 18., 19. и 20. Фебруара о. г. сваки дан од 8 — 12 пре, а од 2-6 после подне. Сваки бирач добиће у дворани од претседника лист хартије, на који ће или сам, или кроз другог од општине одређеног уписати 90 лица, од којих има бити 60 из долнње, а 30 из горње вароши. Осим тога може сваки још 24 изабрати , који ће попунити места они скупштинара, који ће у одбор бити изабрани." (Општннско већс 15. ФСбруара.) Предеедник: г. Градоначелннк; извештач: варошки управитељ г. Карл; перовођа: полицајни адјункт г. Манџул ; мађистратски приседници: мађистратски саветник г. II. Петровић, г.г. варошки претставници К. А. Петровић и Ђ. Солар. Општинара било је двадесет. У седници, која се у пол 10 часова отпочела и пре и носле подне трајала налазио се и варошки инџињер г. Штајнер. Кад је г. Градоначелник седницу отворити хтео устане општинар г. Игљат II. Јовановић и рече, да хоће пре него што ће се већаље отпочети жалбу да изрекне, која се тиче љегове личиости. У извештају „Гласника" о иоследљој општинској седници стоји, да је он (г. Игњат II. Јовановић) питао: зашто општина датроши 600 Форинти на сирочад? То можс да изазове мржње сиротиње против говорника, а он је говоривши у тој ствари са свим друго што мислио. На тоје г. Игњат II. Јовановић своје заслуге набрајао, које је стекао по општину. Међу оста«гим рече, како је једанпута узео аренду надајући да ће добита имати, али на том послу изгубио је 3000 Форината. Г. Градоначелник као и неки општинари рекоше му, да оно није никаква увреда. Сви прииознају ревност г. И. II. Јовановића у општинским дедима. Ту је г. Пециковић рекао, да је нападање на поједине личности обичај речепога листа. На то се удали г. Игњат II. Јовановић да донесе речени број „Гласника," из кога је други варошки претставдик г. Солар односно место прочитао, на што су г. Игњата II, Јовацовцћа уверавали, да ту није ништа вређајућег или лажцога јављено. Г, Градоначелник на то прочита једиу окружницу државног ратног министарства, која говори о нсзакопитости давања и иримања мите, и да ће се најстрожије са сваким ноступати, који би томе нротивно радио. Довод беше тој окружници, што је више примера такве незаконитости до знања зЈИЦистарства дошло, особито у најновије доба од етр.аие једног нанчевачког учит.еља, који је нокушао у цекој личцој сгвари митом до цели доћи. Нрочитавџ1И мицистарску уредбу и г. Градонацрл ник нроирати исту од своје стране и рече, да је мита ружно сретство, с којим се у даиашње време више до цели доћи не може. Отцорено и поштено цоцашац>е у сцаком случају најбоље је сретство. Сад је дошла на ред ирезидијална окру^ница што је 10, р, м. издао нови наш зсмаљски поглавар, подмаршар Јосиф Вебер. Ова окружница

изЦоби две стране, и прочитана ^ешв од г. Град<7* иачелник са увишеним гласом. Она од ирплико ове је садржине: „Данас сам узео у руке војну команду над 23. граничарском дивизијом, стунам дакле на чело управе области једне, за коју ми срце топло куца и којо) сбу евоју симиагију поклањам, на коју она има право усл/ед славне своје историје и ваљаног духа својих стаиовиикаКао што сам осећам тешку дужност двогубног мога звања као војник и земаљски поглавар, тако исто хоћу да су и они, којима су намељено моје речи, без умора ревносни и да разумно ехваћају нове установе, под којима живимо, као и врем.е у које нам делати ваља. Они треба поштено и слободно у томе да се покажу." Говорећи војницима о врлинама, с којима се они ионосе и диче, и нозивајући их да се користе искуством скорашње прошлоети, пређе писац окружнице на нол>е управе и рече, „како у војеиом животу тако исто и уполитичном завладаше нова начела. Помирење и поредак, слога иједнакост, закон и слобода, то су челичии стубови, на којима хбће виеочајши наш цар и краљ да му царство почива. Није од нотребе много препоручивати оваква узвишена начела, а да се иста не уважавају, унаиређују и заштићавају! Оиа држава, која их не уважава, сама поткопава свој темељ и одрекне се своје будућности! Ми ћемо та начела уважавати, унапредити и заштићавати тиме, ако се у ноштовању закоиа сложимо. Поштовањем закона постану дужности свсте , заштићавају се ирава и чува се слободан рад, иа то ствара оно радосно и самосвестно заједничко деловање, којим се велики усиеси постижу. Ове опоменујуће речи управљам на вас, велике и мале, богате и сиромашне, с тим уверењем, да ће се, ако их иослушате и по њима иоступате, настанити у овим лепим крајевима царства трајуће благостањс, срећа и благослов. А да јто тако буде. то је ирва жеља, коју ја као земаљски ноглавар ове области њезиним становиицима посвећујсм." Ова окружница , коју оиштинари са највећом пажњом саслушаху, учинила је на све ирисуствујуће велики утисак, и више њих изразише своје задовол»ство иреко тога. (Свршиће^ее.) - Пре неки дан беше полицијом удаљено из наше вароши лице једно, које се издало за лекара, што може да излечи од сваке болести, а диплома му гласи да је зубни лекар. КонФисковаше му око 800 Флашица са балзамом, коме он нриписује силу, да може од свашта излечити. Овај је човек родом Талијанац, који никаки други језика не зна, но при свем том је себи такво поверење код простог света, умео стећи, да му из целе околине, па из саме Вачке, сленци, сакати и т. д. долазише да их излечи. У онај дан, кад је морао Земун оставити, било је ту више од 250 душа лечења ради са стране дошло. Нечудимо се толико нростоме свету, што верује у шарлатанство, али нам је загонетка, што то чинише људи вишег реда. Исто тако чудимо се региментској власти, што тог човека трни у суседном селу Еежанији, куд се преселио, кад га је овдашрва власг из вароши кренула. На Земун тако је огорчен, да неће да лечи Земунце, који су му отишли у Бежанију.