Земунски гласник

135

- Проггг- -сдмице држала је по,„ ч и|а прописану визитацију по дућанима због мера. Том придиком нађено је више теразија и кантара, који непоказаше право. И код мееара прегледа је стока, која је сва нађена да је здрава, само некодико комади као одвише мршави, несмеју одмах клати. — Из суседног Баната добили смо од редовног нашег дописника под насловом: „Нешто из панчевачкогопштинског већа" овај догшс: „Говор о једнакости и равноправности чује се свуда на све стране. Речи „сваком своје и једнаки терет једнако право" постале су пословицом. То се, велим, само говори, али чим се дође до ствари, до извршења поменутих речи, одма се другчије ради. Онди, се себичности појављују и сваки равноправноет само за себе иште. Тако ових дана, суграђани панчевачки католички Немци равноправност себи самима присвајаше и истинотост ових речи јавно у већу општинском делом потворише. — Вадава су Орби спомињали своје суграђеие , да се уклони она неправда, што се из провентске касе, у коју и српски новац утиче, изузетно немачко учитељство и свештенство католичке вероисповести плаћа; а српско и евангеличко свако себи оставља. Узалуд су Орби зактевали приближеље к заједнима и с једним кораком само од стране католички Немаца; изјављујући да ће љима на сусрет с тројином толико радо и вољно за љубав братства ијединства приступити. Ове оста 5ез успјеха. Немци изрекоше да не могу приступити к заједнини! Ако у немачке школе (с тога што је језик немачки, језик државни) и друга разних вероисповести и народности деца приступа имају; пак зато заједнички новац за све употребава се , нека и било. Али питање је , зашто да се новац других вероисповести на само католичко свештенство овдашње издаје? Зашто да се једна вероисповест уважи , а друга не ? И тако Орбима панчевачким у њиховом делу равноправности са суграђанима својима католичким Немцима не остаје Друго, него пут рекурса или протеста предузети. Ето како се „сваком своје" даје. — У том заиста начелном гштању нису могли општинари Панчевци до јединства доћи, и то због народности и вероисповеети; али има предмета, где нестоји у путу вероисповест и народност, пак се опет странпутице , а не по основима, којих се други срећни на-

роди придржавају поступа. .. . Зна се да је трговина благостање свакој држави или поједином месту; и то слободна неограничена трговина, а не везана којекаквим прописима, што слободан обрт трговине крате. У таковимапрописимапоказало се панчевачко веће сложно; јер већи део већника сложио се за нека ограничења при куповању хране. Већина и Срби и Немци закључише: да је само у известне дане слободно храну куповати. У неке дане сваком и на сваком месту у вароши; а у друге, само на тржишту. Ван вароши нигде да несме нико купити, само они који свиње гоје и оборе ван вароши имају; али ако би овима хране преостало , да исту несмеду у варош увозити. Прописи овакови заиста су жалостни по трговину, шточовек несме кад и где хоће што куиити и своју куиовину да није властан, куд жели преместити. Невидили се из закључења овог, да је што друго а не напредак трговачки руководило већнике панчевачке у њиховом закључку. Таковим ограничењем отежан јеи сељанима довоз хране. Сви сељани, кад је рђав пут радије ван вароши храну продају. Примером се зна, да Доловци, Новоселзани и Францфелдци радије иду четири штације далеко ^ Вршац по каменитом нуту , негсг у Панчево једну штацију далеко , по познатом проваљеном панчевачком путу. У таковом случају сељани продају храну ван вароши, гтк после с празни коли лакше долазе, ако иотребе имају у варош. Даван.е повода сељанима, да по други мести храну продају , доноси очевидну штету по варош; а Панчевци с тим показују да трговачки појам, кад му слободан полет крате и препреке у развијању стављају, слабо сваћају. б . (Колико нам је познато, речени закључак натоиде да се куповање и продавање хране па једном месту концентрује, што је боље како за купце тако и за продавце. Такве концентрације робе постоје свуда по главним светским тржиштима, у Енглеској и Германији, и много допринесоше , да се радње регулишу и нравом трговином постадоше. Трговина, а не шпекулација од добре је последице по економно стање становника, а шпекулација, служиће се често некоректним срествима противна је концентрацији радње. У.) — Из Веограда добили смо два дописа, али ни једног од редовног нашег доиисника. Ми их можемо само у оддомку печатити. Допис је-

дан вели, како су се бивши министри договорили међу собом, да праве влади опозицију, „али верујте да нећеју успети, јер их свет гледа као крава мртво тело." Потом се тужи донисник на београдску полицију, која је издала наредбу, „да пиљари пре 9 часова пре подне несмеју од сељана куповати живину." Неодобравајући тај поступак полиције, додаје дописпик: „али наши чииовници удешавају какојезањих боље, а народ нека пати. . . ." „Заставу" код нас почешће забрањују, али ми опет те забрањене бројеве читамо. Да се боље види карактер наше полиције ево једног случаја. Омладинска овдашња дружина „Побратимство" решила је да даје „село" па се обрати полицији за дозволење. Но ова то не хтеде дозволити, већ је упутила дружину да тражи дозволу од више власти; а кад траже дозволу Кратки Вашици, арапи или за циркус, онда их не упутују на вишу власт, па даду одмах дозволу." Из другог београдског дописа оволико можемо да саонштимо: Јуче (у Петак) је обнародовано да се забрањује пренос крајцара из Аустрије у Србију, ако ухвате кога који иреноси, губи половину вредности оног новца. А кад је пре неки познати господин у друштву са својим братом знајући да ће да се побију крајцаре, пренео из Влашке толико хиљада, те их је растурио, после побијене беху, да је народ толко штетовао, нико зато и ни бригеша, — Добисмо „Тежака", илустровини лист за пољску нривреду, кога издаје овдашње „друштво за пољску привреду" а уређује г. М. М. позиат овде као човек, који зна од свачега по нешто, па се и не надамо многоме од „Тежака". — Један брат хтео је да издаје „Слогу", чаеонис за омладину, па се обратио г. министру унутрашњих дела, за одобрење, и овај одприлике ево шта каже: Онај који хоће да учи иублику ваља да је сам учен. Па како је молиоц још ђак, то саветује г. министар, да продужи учити се, па када из школе изађе и кадар буде публику учити, он може предузети издавање јавпих списа, из којих ће публика имати шта да научи " Дописпик потом вели, да је молиоц одбијен, и покуша да побија разлоге г. мииистра. И о учителзским зббровима' који се држе сад у Београду, и у које сам г. министар нросвете долази, изрекао је дописник оштру осуду, а о недељним школама вели, да најбоље ненапредују с тЈга, што ученији