Земунски гласник

152

То би доиста корисно подузеће било за Панчево, ако се оживотвори; али као да постоје препоне, које му сметати могу. Јер једна странка римокатоличке општине предала је још пре, него што је покренут био горе споменути план, државном војном министарству прошњу, у којој иште, да се речени пдац даде општини, да на њему подигне нову католичку цркву, а као што чујем нудио је и г. Д. Г. држави за тај плац 40000 Форината(?). Овдашњи недељни лист као даје рђаво извештен кад је ономад јавио, да ће се из Беле цркве овамо повући жељезничко крило, и да ће оно обилазити Ковин. Оваква пруга неби могла имати изгледа на добит, не би ни била од велике користи по нашу варош. 0 радњи нема се ништа много јављати. ТТТ то су време и путови рђави нема довоза хране. За месец април продата је једна партија кукуруза, ваган по ф . 1.70. Овима осталим врстима хране остадоше цене пређашње, т. ј. шеници 3.—, 3 / 4 житу 2.60, наполици 2.30, кукурузу 1.65, јечму 1.50, зоби 1.50 ваган. Стање воде Тамиша показује 6 "Д квинта, а од неколико дана мало вода долази.

Београд, 26. Фебруара. (о. д.) Чули сте за велику новост у Београду. Хоке да заведу српску народну банку, и то са главницом од милион дуката, но од којеће се засад само половинауписати. Франкоугарска банка покренула је ствар, а она је уједно и главна учесница у том подузећу. Опуномоћен од ње дошао је пре неки дан овамо из Пеште г. Херцел с препоруком на овдашњу кућу Ж. К. , а од гроФа Кароља, веле , донео је својеручно писмо г. Калају. Да имамо један пут новчани свој завод, то је крајња потреба по трговину, и л«еља, да се такав завод установи, одавно постоји у наших трговаца. 0 тога је посланство г. Херцла и нашло толико одзива код свију, те многи похиташе да упишу акције. Овако живо саучешће не видосмо још у Београду. Тек што је речени пуномоћник некима свој "налог саопштио , одмах пристадовде прве овдашње Фирме , и склопише одбор, који ће да руководи уписивање акција и да изради устав, који је у главноме већ примљен и од стране влаДе. Ја ћу вам други пут опширније јавити за определења тог устава, за сад само толико, да

је Франко-угарска банка 50°/ о акцијског капитала уписала, а нри свем том имаће она само право да три члана за управљајући одбор и једног директора наименује. Српских чланова биће осам у одбору и два управитеља. То су доиста услови, што бољи по нас бити не могу , и доказују, какве сјајне резултате ти искусни банкери очекују од радње прве српске народне банке. И јеет лепа будућност , што претстоји овом заводу па и свој нашој трговини, која ће онако исто потпомогнута бити нашом банком , као што ће од ње акцијонари велику добит имати. И с тог узрока и јесу наши први трговци тако знатно учествовали у уписинању, од којих ево само ове Фирме да споменем: Мајор Миша са 30.000, Ж. Карабиберовић и Т. Андрејевић сваки са 20.000, Ј. И. Русо са 10.000 дуката. Акције све су уписане, те се већ плаћа иремија од четири рубље од акције. Београд, 27. Фебруара. (о. д.) Дакле ћемо скоро имати и ми своју банку, и то само делом нашим новцем подигнуту. Изобиљни европски капитал тражећи себи ново плодно поље и следећи току Дунава избрао је и Београд, те хоће и над српском престолницом да излије своју чаровну златну кишу . . . Отрани капитал довести у земљу добра је ствар , и ако нам се види да би по нас много боље било, кад би сами и својим новцем установили оваки завод. Уз то иам се чини, да је Франко-угарска банка, као и мати јој, франко-аустријска, одвише млад завод, који сам још не заузима онај положај у берским круговима, да би се могао успоредити са другим припознатим новчаним заводима. То нам бар казује берски течај акција и једне и друге банке на бечкој и осталим европским берзама. Но о томе други пут. Ви ћете јамачно о том предмету ближа извешћа имати од редовног вашег дописника. Меии нису појединости тог подузећа познате, само сам чуо, да је ф ранко-угарска банка такве услове ставила , који могу с временом да доведу ову нашу ,,народну српску банку" у зависан полоисај од исте, што би зцачило дубоко повредити наш економни интерес, Самосталност српске банке није ни мало гараитована тиме, што ће бацка покровитељка само три, а српски (или не српски) акцијонари осам чланова у управљајући одбор бирати. Који зна, како се з» скуп-

штине акцијонара мајоритет ствара, тај ће допустити, да ту такве гаранције нема. И то је важно пнтање, у каквом ће одношају стајати наша банка прама матери својој, односно баби својој (франко-аусгријској)? Хоће ли та свеза за будуће гарантована бити, ако би акције , које је франкоугарска банко себи задржала, све или делом прешле у друге руке, и хоће ли и у том случају уставом прописано право ове банке ипак важити? А да ће се акцијама српске банке од стране оснивајуће банке онаква исга судбина сггремити као и акцијама новосадске и темишварске банке, то је извесно. Као што рекох писаћу вам ово дана ошпирније о тој теми , и том ћу приликом и нека срететва да споменем, с којима се господа основачи служе , и која се често од штетних последица но многе њих показаше. Ми се у млађаној нашој отачбини баш својски трудимо око унапређења народњег благостања, умног и материјалног. Економно наше стање развило се постепено и желили би да се тако и даље развија. Нисмо ради да нам у томе развијању сметају ризичне опереције произведене од странаца. У Вечу, 22. Фебруара. (о. д.) Дозволите ми, господине! да у вашем листу најкористнији изналазак овог доба народу нашем јавим. Овај час дођо из инвалидске палате и од пробе нових гвоздених „нремештивих" (1гап8роз1;а1>1е) сгуденица господина ШулхоФа. Исто дело је изобретење американаца у њином последњем рату; а од енглеза лане у рату абисинском са великим успехом употребл>ено. Г, ШулхоФ поправи справу, и ево је сад у нашем царству уводи. Справа је ова: цев једна гвоздена, 1'/ 4 —2 палаца дебл»ине, на долљем крају челични заоштрл>ен врх, а над овим две педи дужине решетка џц честим малим рупицама, кроз које вода из земље. у цев пролази. Иста цев удара се право у земљу, ма гди било: у башти , гди хоћеш, у авлији, на улици, у сред поља — на утрини. Како је цев 3 до 4 стопе у земљи, већ се мора гледати, има ли воде. Зато се у цев снусти олово на канану, ако је влажно или мокро — ту је вода; ако не - онда ваља даље ударати. Ночем^та прва цев сва буде у земл>и, иавије се друга на н»у, и удара се дал>о 3, 4, 5 и више хвати, док се год на воду нс дођо. Како је олово мокро, навије се, опет од гвожђа сливени шмрк мали, цев се са дрвени заглавци учврсги у земл>у, да се не иија нри вучењу, и стуДенац је готов. Тако данас на три места у авлији стајаше управл>ене цеви. Кад је 4 часа ио подне било нрви удар буде учињен и за 21 минут, чујте! двадесет и један минут, студенац од 20 стопа беше готов! Дванаест ведра густе, црне, мутне воде извучено беше, после зкућкасте, и са двадесетим ведром поче бистра, красна водица куљати. Многи еакупл>ени свет сад нагрцу, да руку покваси, да шмрком повуче да се водице напије, и да се тим увери, да то све до сада није каква обсена. Ал доиста је све на јави, и исгинито. Мајка земл>а матерински се брине зачеда своја; носи и храни бил>а и напаја јавно и скривено у њедри своји. Умна ден;а њена нек се само промуче, нек миеле, нек се труде, иак ће јамачно на скривено благо наићи. Ко се иеби том ириликом светог писма опоменуо, како Мојсеј жељезом у камеи удари и жедном народу из њега ирсну студечи извор. Ев.о подобни догађај видесмо и данас, као сл>едство човечцјсг умствоцатћа и л>удске иросвете. Осим та три сад отворена студенца видесмо јошт три већ од вишс давд уД&реда, који биетре