Земунски гласник

159

пошто они морају евој еспап муштерајама да продају, Т. ј. пропиеана је тариФа јеиа и гшка, и онај Који би иротив таквоГ прописа радио потпада казнњ Пре неко време платио је један овдашњи Гостионичар такође гдобу, тто је од г. оФицира управе десет новчића више за ручак наплатити усудио. ТариФа прописује четрдесет новчића за један ручак. Почем се по ту цену добар ручак давати не може, то је речени гостионичар педесет наплатио. ЈВреме би било да се такве неодговарајуће лимитације укину у граници, јер и ту је мерило вредности ствари тражба или понуда, као и код остале трговине.

— Из Митровице нам ово пишу: Пошт. г. Уредниче! Још до данас нико вам одовуд писао није, а то „позванима" ни најмање на част и нонос служити неможе. 8ар се код нас пи мало онштински живот не креће из обичног граничарског мртвила? Зар се код нас ни једнареч о добру и напретку митровачке општине не збори? Зар се никакво удруживаље у прилог бољег цветања друштвеног живота митровачког не појављује? запитаће који свестан грађанин земунски. Но ја велим да свега тога и у нас има ако и не у тој мери у кошј се то код вас у Земуни налази, само што ви о томе слабо дознајете , јер никога нема који би свету на видику све покрете нашег ошптинског и друштвеног живота са својнм добрим и хрђавим странама пред очи износио, нема га који би замочио перо да стање наше и другом свегу ради угледа а често и ради оиомене у јавност пусти. Узмимо само како их њи мало држе барем оне листове у којима се верпо бележе појави V једној вароши, једној општини, (у Митровицу само један примерак „Гласника" одлазиУр.) који слабо разбирају о том , иа ће нам тек онда јасно бити, колико ли мало бити мора, који у оиште о опћим иитањима што у живац пародањ згдчру, размиш.вају и своје мисли посредством штампе у свет пуштају. Заиста, мало више интересовања за појаве у општинском животу свију овоиределних места не би нам шкодило! Али ви ћете сад иомислити, да ћу ја барем сад коју цртицу из овд. општинског живота у строгом смислу да напишем, али ћете се преварити у очекивању, јер ио свом иолол а'у никлко не могу бити посвећен у те ствари. Али као Митровчанин накан сам, да вам олишем једну

лепу умисао, у чијем се остварењу племенито дело родобља, чиста и неЗамућена свест наших Митровчана огледа. ЈеЛ те, да ћете одма знати, да се умисао та само у корист нашег мезимчета — нар. позоришта клонила? Тако је. Наша читаоница дакле нриредила је прошлих месојеђа једну игранку у корист нашег љубимчета нар. позоришта а грађани се томе позиву сјајно одазваше, као што су читаоци ваши и из „Заставе" дознати могли. Неможете си представити како се то сви све џадметаше у прилозима, као да с тим показати хтедоше, даје позоришту најсигурнија субвенција у љубави и пробуђеној свести свог народа. А из „Гласника" видисмо да и браћа Земунци истим племенитим путем ударише, само што им резултат неиспаде тако сјајан (ви ћете ваљда знати из којих узрока) као наш овде. Међер се наши Митровчани боље показаше! За још бољи знак нашег напретка у овдашњем друштвеном животу да споменем и село, што га је опет наша читаоница за дан 2. марта приредила. На селу је суделовала и наша пев. дружина а сви слојеви грађанства беху у најлепшој мери заступљени. Забава је испала иа опште задовољство и трајала је до дубоке ноћи. Ето тако се код нас развија друштвепа заједница, што нам само лепу наду у бољу будућносг овог места уливати може. Само нам је жао , што нам наш г. пуковник народне варадинске пуковпи је више уживања у једном овдашњем циркусу у изгледу имаде и не хтеде нас на селу иосетити.

— Из Београда пише нам наш доиисник ово : 2. овог месеца билаје главна скупштина београдске читаопице. За нодпредседника би једногласно избран г. Алимније Басиљевић проФесор, за одборнике трговци Живко Ђорђевић и Радован Петровић Стева Поповић иисар у министарству просвете, Урош Кнежевић уредник „Правде" и Никодим Петровић свештеник. За казначеја би избран Банковић трговац, за економа Стевчић трговац, за библиотекара Симо Симић иисар у трговачком суду, а деловођ је остао исти К. Стевановић. Још је скупштина одлучила, да одбор замоли владу, да уступи читаоници какав нлац, од бивших турских добара, било то на поклон, или на исплату. — 25. и 26. прош. месеца било је у овдашњем варошком суду јавно суђење због парнице, коју је нодигао

Стево Милосављевић доктор против доктора Машина зато што је овај изнео да је Стево отровао жену Кнемсевића магазџије још о колери 1866 године. Доктор Машин био је убеђен у томе , да је Стево заиста отровао жену, па је с тога и јавио полицији да она нареди комиеију која би испитала лек, а и жену секцирала и прегледала јој утробу. У тој су комисији били: Г. Др. Панчић професор природних наука на великој школи , др. ШаФарик, г. Рашковић нроФесор Химије на великој школи и г. Пантелић бив. проФесор Хемије у војеној академији , који нађоше , да она коликоћа лека , коју је доктор Стево прописао жепи, неможе отровати човека. Но Машин који је био убеђен , да онолика коликоћа лека може човека зацело отровати унита за мнење највећег каиацитета европског г. Шкоду проФесора медицине на бечком универзитету који беше машинова мнења. Тужилац г. Машина г. Стева Миросављевић наведе у својој тужби осим осталога и ово, како Шкода бечки лекар није вичан нашим законима, па с тога његово мнење о ироиисаном леку не вреди. (Г. Стево, чини нам се , да је имао право , што је у овом случају само мнење париског Факултета уважио, где је он науку свршио , и који је његов ностуиак за коректан прогласио. У.) Заиста чудна ствар, каква посла имају научна мнења са законицима? То је тако исто, као год кад би ја одавде из Београда питао неког из Лондона да ли ее окреће земља, а он ми отуд поручује да му пратим наш судски и кривични поступак да их најпре проучи , да буде вичан у њима, па тек онда ће ми одговорити да ли се окреће земља или не. Г. Доктор Машин осуђен је нашим варошким судом на осмомесечни затвор. — Имам да вам јавим једну врло важну новост. Ова 1869 г. у књижевности врло је нлодна, и она ће на сву прилику правити еиоху у нашој књижевности. Од како ирестаде излазити „Вила," иојавише се тма књижевпих листова, па чујте, не штампани већ у рукопису. Уређују их нека деца у гимназији. У IV. гимназији сви су готово 1)аци уредници листова: „Трна," „Буздована,"„Космаја," „Боце," „Снопа" и т. д. и т. д. и т. д. Благо нама са таким листовима!— Министар упутрашњих послова забранио је у Србији новоеадске листове „Напредак" и „Комарац." Како се мењају времена! о.