Земунски гласник

160

— Из Трета добисмо доггис од дописника нашег, из ког због простора само ово вадимо: Познато вам је да смо имали дичнога госта, кнеза Николу од јуначке Црнегоре. За време његовог овде бављења говорено је, да је издао амнестију за све црногорске емигранте, те да се могу вратити у њихову постојбину. Ја сам иак из доброг извора докучити могао, да нису сви амнестирани, и само некима је дозвољено вратитисе св °јој кући, као стрицу кнежевом, који је одмах с овим на Цетиње отнутовао. Док је кнез Никола овде био, отишло му је неколико млади Срба на аудијенцију да га поздраве добродошлицом. Он их је лепо примио и са сваким појединим говорио. Поведе се реч и о жалосној топчидерској катастроФи, о којој рече кнез Никола , да је њом Србији сломљено крило у најлепшем полету, и да је сво српство и христијанство на балканском полуострву покрила у црно. „Где сам год био , с ким сам год великашом или обичним човеком, са државником и принцом говорио, сваки га је сажаљевао. У кнезу Михајилу много смо изгубили; али ја сам највише изгубио! Изгубио сам брата и кума!"

НАРОДНА ПРИВРЕДА.

Веч, 8. марта. (Телеграм.) Банатска шеница у Бечу 87 -Фунт. по 4.40—45, бачка у Бечу, за готово , 83 -Фунт. по 3.92; тиска у Пожуиу 88 -фунт. по 4.75; тиска у Бечу 88 -Фунт. по 4.80; тиска у Феликсдорфу 86/88 -Фунт. по 4.90 пожунска у Најштату 88 -фунт. по 4.80. Раж у Бечу, словачка 80/81 -Фунт. по 3.50, маџарска онако иста по 3.3035. Јечам у Бечу, словачки 70 -фунт. по 3.60, аустријски 69/72 -фунт. по 2.90, 70/73 -фунт. по 3,—, угарски 71 -фунт. по 3.12—20. Зоб 45 -Фунт. по 1.82, 52 -Фунт. по 2.22. — Промета са шеницом бе.ше 40000 мерова,

Стањс воде Саве. Код Земуна: У петак 7. марта: 10 с. 3 п. над нул. Кишовито. „ суботу 8. марта: 10 с. 10 п. над нул. Суво. Код Митровице: У петак 7. марта: 15 с. 6 п. над нул. Суво. „ суботу 8. марта: 15 с. 4 п. над нул. Суво. Код Сиска: У петак 7. матра: 21 с. 3 п. над нул. Суво. „ суботу 8. марта: 21 с. 8 п. над нул. Суво. Земун. Изишао је нов ред пловидбе пароброда, што возе путнике крај српске обале. По том реду пловиће речене лађе три пута недељно од Београда низ Дунав, и то недељом, средом и петком изјутра. Лађе што недељом полазе иду до Оршаве, остале само до Градишта, но свака прис г гаје код Панчева и Базијаша. П за у ПГабац плозиће лађе двапута уместо једанпут, и то понедељником и суботом.

Земун. Ове теретне лађе прођопге СавоупЉе за Сисак: Лађа „Силвестер" са 4600 ваг. шенице, лађа „Михајло" са 5304 вагана шенице , лађа „Св. Јован" са 6000 вагана шенице , лађа „Алмаш" са 5100 вагана кукурува, лађа „Милева" са 4000 вагана шенице, лађа „Франциска" са 10000 вагана кукуруза, лађа „Јаков" са 3950 вагана шенице, лаЦл „Јелена" са 4126 вагана шенице, лађа „Армина" са 3500 вагана кукуруза.

Земун. (Званично.) Финапсиска управа у Осску даје на знање, да се еснапи, што се у земунској армицији већ две године налазе а не зна се чији су, могу подићи. — Телеграфски инспекторат у Земуну даје на знаље, да је у Моровнћу у вар. регимснти нова телеграФска штација завсдена. — Карловачки мађистрат јавља, да ће се тамо 24. марта н 28. априла (10. маја) добра Софије Нинковићке, т. ј. куће подбројем 804 и 858. н два вииограда под бр. 1516. и 1768. судски продавати. — Варадински мађистрат даје на знање, даће се тамо 22. септембра, 21. октобра и 24. новембра о. г. добро под бр. 160. Томе и франциске Бросичевић, у Мајуру налазеће се судски продавати. — Купиновачка кумпанија даје на знање, да се тамо 11. марта даје под закуп једна парохијална сесија, која остаде усљед редукције парохија упразњена. — Титељски батаљон јавља, да ће се тамо 18. марта држати дражба ради подвоза 1896 центи соли од Земуиа до Титела, и 792 центе до Чуруга. Београд, 5. марта. (о. д.) Видим да се у „Гласнику" повела реч о новом банкском заводу што се установл>ава овде у Београду. Допустите ми да и ја коју прозборим у тој ствари, ограничавајући се на две точке у уставу, који се има поднети влади на потврду. Предмет је овај преважан по нас, те заслужује да се свестрано и објективно о њему говори. Као што чујем, желе да даду том кредитном заводу име „српска народна банка" и да основачи траже од владе тридесетогодишњу искључну повластицу. И ако желим у интересу економног напретка земаљског , да се банка заведе и да што пре своју радњу одпочне, то ми се чини, да Фирма: „Српска народна банка" није коректна, нити је праведно зактевање , да се том заводу да искључна повластица. „Народна српска банка" не може се тај завод назвати с тога, пгго том имену неодговара; јер новчани заводи под тим именом по примеру других држава карактеришу се: 1. Основна главница „народне банке" набавља се у самој земљи, и то не посредовањем неколицине основача, већ јавним уписивањем. 2. Ако би странци куповањем акција поздније и постали акцијонари, то ипак не могу саучествовати у главној скупштини, које право само дотични државни грађани имају. 3. Исто тако могу само домородци бити управитељи „народие банке," које потврђује влада. 4. „Народна банка" не сме да есконтује менице странских Фирма, него је ограничена на дисконт домаћих меница преданих од домаћих трговаца, 5. „Народна банка" обично је оплашћена на искључно издавање банкнота, наравно у оним границама, које је поставило земаљско законодавство. 6. На челу таквог завода стоји банкски губернатор, кога банка плаћа, али постављен јеу звање од владе. Из овога се види, да банка, која се сад заводи у Београду, нити по постанку свом, нити по делокругу, који се тражи, неодговара начелима, која су меродавна, ако се хоће неком новчаном заводу дати име „народна банка." Овај нови наш завод могао би се назвати: „прва српска или београдска банка," у коликоје у намери подузимача, да заведу по унутарњости земље Филијале или не. Још мање може се овоме заводу дати искључна повластица. У свима државама, па и у онима, где ,,народне" банке постоје, одустало се одавно од начела и с к љ у ч уј у ћ и х повластица у погледу на банкске заводе. У Србији пак сам закон повластице искључује. Није ни са народно-привредног гледишта корисно давати искључне повластице; јер од штете би било по економни развитак наш, ако би се таквом искључном привилегијом на пут стало другим српским подузимачима, који би временом или сами или у друштву са бечким, иариским и пр. новчаним силама такође кредитне заводе у нашој отачбини завести хтели. — Слободна конкуренција на сваком пољу, нека буде дакле и у погледу на банкске заводе уважена! Веоград, 4. Марта. (о. д.) Хвала вам, што сте моме допису у прошломе листу „Гласника" прво место уступили. То сте добро урадили и с тога, што нису разлози од другог дописника вашег у истоме листу изложени темељни,- и показују, да је он још новајлија у берским операцијама нашега времена, као што слабо показује и знање у народној економији , кад штетне последице прориче по нашу трговину од те банке, што је овде оснује. У интересу нашег читајућег света чини ми се да се од потребе упознати га са ближим околностима, под којима се тај завод установљава. Ево цртице, из које сваки може дознати , како ствари стоје. Издаје се засад 10000 акција по 40 дуката, што чини 400.000 дуката, од које Франко-угарека банка у Пешти половину за се задржала, другу половину уписаше осцр.чачи беографани. Али нити Франко -угарска банка, нити београдски основа-