Земунски гласник

169

ова „последн.а нумера" тто још мора да дође на паеошу , то је чисто Форма и бива на неизмерну штету нашем трговачком обрту. Ја сам шта више разумео да г. министар унутр. дела и незна да се то баш тако ради, зато се надамо , да ке се уклонити бар та сметња — нумера кад се већ и онако пасоши морају вадити. У интересу је трговине да пасОша никако и не буде, а колика је вајда од тога то не треба доказивати. Још нешто. Од какојепештанска лађа почела стајати уз нашу обалу чудне се ствари дешавају. Г. В. полети тако рећи с целом ротом жандара, па онда како који изиђе одма иасош и то како строжајше!? Људима који су се већ одвикли давати те пасоше , како је то , само знаду они који су бивали у тим нриликама. Па и иначе догоди се по који суров малер. Да ли ће једном и код нас престати да нас дочекују и испраћају жандари?

— Из Печа добили смо са поуздане стране ово писмо : Војеној крајини претстоје знатне промене у погледу на организацију управе, поглавито комунитета, којима ће се круг самоуправе знатно разширити. Како је садашњи старешина оделења у војеном министарству у своје звање ступио , кога беше пре ђенерал Заставниковић начелник, одмах се покрену питање о реформама. На ту це.г. примише више њих припознатих у управи особа писмен налог, да своје мнење сваки за се нисмено до конца марта поднесе војном минис1арству, где ће се с почетка априла нека лица од управе, међу којима ће бити и пуковник Трнски, мајори Шибалић и Хостинек, састати и ново устројство на основу припослатих елабората израдити. Таквих елабората биће осам, јер на толико њих је дошао речени нисмени налог г. пуковника Кенига, који у своме допису рече , да се на тај начин бољем резултату нада, него од досадашњих комиеија а«1 1»ос, које много говорише а слабо што ваљано израдише. „Жеља је њ. в. цара, рече, да материјални и душевни развитак војене границе не заостане иза других земаља државе , и прама томе ваља реорганизовати је и установе завести, којима се таква цељ постићи може ..." Досад су само стигли елаборати варадинског градоначелника, карловачког варошког управитеља и из Беловара. Нисам још имао прилике да прочитам речене елаборате, но уверавају ме, да сви радикалну

реФорму препоручују. У овдашњим меродавним круговима то мнење постоји, да се комунитетски мађистрати са свим предустроје , то јест да се политично-административно оделење са свим укине, и делокруг његов пренесе од чести на автономну општину, од чести, да се повери ново у становити имајућем надлежателству. Судско оделење и све што по природи овоме принадлежи , као и полиција сачињаваће мађистрат, коме ће се додати пореско надлежатељство. Општина биће автономна, која ће себи бирати начелника и званичнике, вршујуће општинске и општини пренешене послове. Општина ће разрезивати порез и прирез , наплаћиваће их, и паушалну квоту предаће пореском надлежатељству , које ће само непосредне дације, као што су перцентуали и пр. наплаћивати. Толико сам дознао о будућем устројству комунитета. Но и за регименте претстоје знатне промене, о којима ћу вам други пут писати. За сад само толико , да је издат налог ђенерал-команди у Загребуи Варадину, да до даље наредбе не издају дозволу на делење граничара и на продају земље (Цо!)ег1аш!ј, јер ће се у том погледу важна определења скорим издати. — Њ. В. цар вратио се у Беч са пута у Хрватску и приморје. Свуда је био сјано и срдачно дочекан и исираћен, и свуда је делио милости и одличија. .У Петрињи пружио му је један стари граничар, окићен са златним колајном, једну јабуку поздравивши гасдобродошлицом. Пуна шака дуката бенхе царев одговор на старчеву добродошлицу. Ту су и два Турчина метанисали пред царем по њиховом адету,, само што скинуше своје чалме с главе. У Ријеци је тек изишао пред цара босански валија Осман-паша, јер се био задоцнио на нуту због неке неповољности. У Петрињи опази , да му је нестала свечана униФорма са свима орденима, а у масној хаљини није могао пред царатазаћи. Брже боље телеграФише у Сисак нознатој Француској кући X. и Д. молећи , да му даду од тамошњег ког кројача униФорму направити. Сисчани кројачи ради су за боСанског иоглавицу сурку или душанку скројити, али не каФтан и плундре. Срећом нађе се Осман-пашин пртљаг, те тако похита за царем до Ријеке. Ту беше одликован са леополд-орденом. — У Трсту поздравио је цара од стране талијанског краља ђенерал Деларока. — У Сењу издао је Њ. В. цар највише

ручно писмо на подмаршала барона Габленца, у коме се изјављује задовољство царево са поретком и војничким изучавањем граничара. — Избори за сабор тек што нису свршени. Колико је познато, надјачала је деакова странка са чедрдесет гласова, и то највише с тога, што су у Ердељу скоро сами деаковци изабрани. Сам Деак изабран је у Пешти, где је пак министар трговине Горове пропао; изабран је противник његов Јокаја од левице, коме поглавито Евреји дадоше своје гласове. Светозар Милетић изабран је у Башахиду у Банату. У Старом Бечеју, који је срез он на прошлом сабору заступао, морао је сада уступити поље своме противнику Латиновићу, који је ту победу одржо. Колико је живог саучешћа народа у изборима било види се отуда, што се нису бирачи по неким местима пуна два дана макли са места избора.Бечкеречани изабраше Ђорђа Стратимировића за свога посланика на сабору. — У Бечу очекују да ће царски наш двор походити руски велики кнез Владимир, који путује у Италију. У берлинским владиним круговима сматрају да се том иосетом изражава нека срдачност која у одношајима између Русије и Аустрије настаје. У исто време говори се и то, да ће царица руска овога лета ићи у неке немачке бање , и том приликом свратити и у Беч , куда ће је допратити велики кнез престолонаследник са својом женом. У „рајхсрату" одбачен је владин предлог да се у време опасности сав народ листом на оружије диже. 8. о. м. седнице „рајхсрата" одложене су до после римског ускрса. — Са међе босанске о догађају у Бањалуци јављају, да је богословска школа обустављена и управитељ школе , архимандрит Пелагић, на испит у Сарајево одведен. — У подунавским кнежевинама учињена је нека промена у народној стражи , коју неки листови дрЈке да је у свези са изборима, који предстоје. Сагласно са законом, ио ком се ОФицири пародне гарде сваке треће годиие морају мењати, сви су виши официри Народне војеке из Букурешта и Плојешта са својих места кренути, и кнежевским декретом постављени су заповедници за пет легија, једанаест баталиона и седамдесег и четири чете.