Земунски гласник

16-8

Србију, кад су акције првог српског подузећа изкључене између народиог обрта на бечкој берзи, која је најзнатнија после париске и лондонске. Неби се народно достојанство српско нимало вређало, кад би српски завод носио име „српско-угарска банка", као што није повређено аустријско достојанство тиме што ту постоје заводи под и.меном англоаустријских (који је за лаљску годину платио 50 Форината добитка _од акције), англо-угарска, Франкоаустријска и Франко-угарека банка.

— Из Атине јављају, да се је млади краљ вратио са пута, на ком ј е двадесет дана пробавио. Досадашњи грчки посланик у Паризу Рангавис заступиће Грчку код Порте. Говори се, да ће сила чиновника грчких измењено бити с другима, што нису поуздани у садашњим околностима. — Султан, веле, хоће да постане Конштитуциојални владалац. Окорим ће се у Цариграду сазвати народна скупштина, пола турских и пола хришћанских посланика. Да то неће скупштина бити као босанско-вилајетска? — Размирица између Француске и белгијске влоде због жељезница изравнана је , те „званични лист" Француски проглашује , да сада не постоји никакво питање у Европи, које би могло такве последице имати, да се општи мир поруши.

НАРОДНА ПРИВРЕДА.

Веч, 15. марта. (Телеграм.) Шенртца у Ђуру: банатска 86- фјнт. но 4.45, моришка 86 '/ 2 -Фунт. по 4.40, бачка 8бУ 4 -Фунт. но 3.97 цента и за готово, банатска 87- фунт. по 4.50; словачка шеница у Бецу 84-Фунт. цента по 4.38. Зоби 45 -Фунт. по 1.76. 50-Фунт. по 2.16. Промета са шеницом је било 25.000 мерова.

Стање воде Саве. Код Земуна: У петак 14. марта: 13 с. 5 п. иад нул. Снег. „ суботу 15. марта: 13 с. 7 п. над нул. Суво. Код Митровице: У петак 14. марта: 14 с. 10 п. над нул. Снег. „ суботу 15'. марта: 15 с. 2 л. над нул. Суво. Код Сиска : У петак 14. матра: 20 с. 1 н. над нул. Суво. „ суботу 15. марта: 19 с. 6 п. над нул. Суво.

Т1| Зс.чун. 15. марта. Пештански и сисачки извештаји јављају слабу радњу са хранон. Таке исте вести долазе и из Енглеске, где баике неће да примају менице житних трговаца, па су тамо неколике житарске куће пале. Читасмоједно писмо из Лондона, у коме се препоручује највећа предосторожност у радњи са храном , јер се све више појављују знаци о предстојећој кризи. Ово дана опет се јавише два пуномоћника из Беча, да студирају околности на београдској и овдашњој пијаци. Јер нова бечка „трговачка банка 1 ' хоће да заведе у Београду такав завод, а „бечка пучка банка" рада је у Земуну свој филијал да установи. З^муи, Ове су просте теретне лађе прошле Оавоушће: за Сисак лађа Павла Цсрњака са 8000 вагана шениде, лађа Јована Шипића са 8000 вагана шенице, лађа Јована Дераниђа са 5800 вагана шенице, ла^а „арпад" са 6000 вагана кукуруза, лађа ЈосиФа Луцића са 9300 вагана шенице, лађа Колмажа Имбра са 4150 вагада шенице, друга лађа

ЈосиФа Луцића са 5000 вагана кукуруса, лађа Томе Михаља са 4818 вагана шенице.

Земун. (Званично.) Обновљена је заповест. да сваки онај који поред кордона путује, мора да потпише пасош код кордонске команде. — У вторник 18. о. м. продају се у Сурчину код кумпаније ствари. — -У исти дан дају се у Купинову 200 јутара од пашњака јавном лицитацијом под закуп. — У селу Кленку у варадинској регименти дају се 78 јутара ледине, најзгодније за бостан под закуп. Сва је ледина заграђена. Баштовани, који желе да сеју бостан и ради су речену земљу узети под закуп, нека се обрате са својом понудом на г. мајора Антоновића у Митровици.

Београд, 15. марта. (о. д.) Дућанџијама врло добро пролазе послови , а брашнарима средње. Но житарска радња са свим је"* слаба, скоро ништа се не купује, па слаби су и довози код оваквог времена. Код Дубровице товаре се два шлепа за Пеиггу, ау Смедереву купљено је ономад 100.000 ока шенице. Ове вам цене хране могу јавити: шеница 66—68, ражи 56, јечму 54 — 56, зоби 52—55, кукурузу 54—56 гроша 100 ока. С продуктима мало се радило због еврејске пасхе. Номиналне су цене ове: Вуни 12 — 13, овчијим кожама саланским 28—29, сељачким 23—24 козијим 25, козијим саланским 28 — 29, сељачким 20—22, јагњећим 16—17, јарећим 18 — 19, кавлацима 14 -15 гроша пар. Цена је масти 7% — 7 5 / 8 , лоју 7 "/ 2 — 7 3 / 4 , меду це1)еном 3 'Л, нецекеном 2 '/ 2 . гроша ока; шљивама 130 °/ 0 ока. Ока воска 28 гр. Ракији од 8/9 гради је п,ена 44- 46 пара ока. Зверке: куне 170, творови 00, јазавци 28, зечеви 7у г гроша.

Пешта, 12. Марта. (Из приватног писма.) За нову српеку банку, која се заводи сада у Београду овдашњом франко-угарском банком и неколицином првих београдских Фирми имам вам ову вест да јавим. Познатоједаде су хтели том заводу дати име „српско-угарска банка," но већина београдских подузимача беше Фирми противна, те се усљед тога том заводу да име „прва српска бапка." Али и у аустријско-угарској држави као и у осталим државама постоји закон, којим се искључују страни папири са берзе, т. ј. нити се могу ту продавати нити им се течај берски бележити. Радња са страним папирним вредностима дозвољенаје само банкерима. Усљед тога се неће ни моћи акције српске банке на бечкој берзи продавати или куповати, нити ће заузимати место у јавноме списку берском. Од стране управе Фраико-угарске банке учињени код наше владе кораци остадоше без резултата. Ово је важна ствар по подузимаче, који се надаше од берске операције лепој користи и зацело би такве имали, да се акци је могу продавати на бечкој берзи. Но зато неће као што чујем Франко -угарска банка одустати од тог подузећа, ма београдска банка и не носила међу •— народну Фирму „српско-угарска банка," само то једно шго цеће моћи евоје и акције београдских иодузимача увести у берски промет, као што наумише, То је Од штете и по сву

У Бсчу, 8. марта. (о. д.) У Панчеву први ево појав видим, да општина тражи извора и начина, да приходе своје умножи, јср су и потребе по времену грдне велике постале. Ра д сам, ако могу, и ја нашем свету искуством мојим по Ческој и Немачкој црпљеним — услужан бити у питању: извора приходл општиских. По горњим земл»ама, особито по Ческој , готово свака варош има свој сопствени извор прихода; једна има пивару, друга велику цигљану, трећа руду на угл>ен и т. д. Та само један случај од многих да кажем: Плузен варош рада је била целу реалиу школу основати и то једино на сопствени трошак, јер научан језик требао је бити чески. Она реши у седници варошкој, да по једна крајцара иа сваку олбу пива буде ударена, које се у вароши точи, докле се нуждни капитал не добије. И ено грдно, красно здањо краси им варош и школа им је дубком нуна деце своје и из околине. — Леп је то доказ сједињене снаге! Дал је нужно по наше вароши, да изворе прихода својих траже, умноже? Ко ту може казати, Да није! _ А зар је могуће, да ее на начиц Мојсејовог жељеза или ШулхоФовог шмрка само у земл>у удари, пак да прпход нови или већи прсне? Дај да видимо. У Пешти, Сегедину, Вршцу, па иу Чакову основаше се нарни млинови, и то поједини и друпггва, / а сувачари посташе за кратко време богатим људма; — Зашто да варош Панчево, Земун, Београд, Срем, Србија, дољни Банат по скупе новце купује вршачко или сегединско брашно, кад је положај Панчева такав, да у том обзиру не само напге пределе са брашном задовољи , већ и пут му је отворен Дунавом у Влашку и Бугарску. Ја мислим Панчево је нозвато као онштина (не на акције) подићи знатну млинеку радњу. Ал одкуд капитала? Хм, г га банака као кише, као плеве има. Видимо да се надмећуу понуди новаца. А где цела општина солидарно јемствује, ту ће се свагда и зајма наћи. Има начина, где се за 35—40 година годишњом отилатом цео капитал одудси. Земунцима би препоручио, да велику цигљану заведу. Ја велим велику, јер тим би иоједине при* ватне цигљане ипак могле радити. Бар цреиу би (^е земунском могао отворити пут Дунавом за Влашку и Бугареку и Моравом за Сроију. А неће да се нађе варошка оиштина једра, која би Фабрику „Сифоца" ($ос!а-\Уа8зег) основала? Видим овде цветају на све сгране те Фабрике. Народ све радије то ииће пије. Камо срећа, да се и код нас уобичаји — те да се норок нијанчења у иароду мало.укине, Јсоји нас мори као куга. Сифон не само да гаси жеђ, он је и пријатан напој с вином и без вииа, па је и лековит, особито Зс\ поКвареце желудце, за желудне катаре, од којег наш свет усљед многог јела и сувише вина много иати. За фабрику сифона је Земуна и Новог Сада ноложај добар. Зар неће се наћи општина илд задруга, која би код Слацкамеца у оној голој стени отворила мајдан од камеца за калдрму и друмове? — Та цела варадицска и пацчевачка регимента и шајкашки батаљон могли би тим каменов! своје путове оправљати. Сад стаје један кубичии хват прортог камена у Земуну 35 Фор. Ја велим, да би га такво сланкаменачко подузеће по |5 фор. давати могло. — А небуде ли тај камец способан — зашто се не почне код ^аменице ломити камен, који би Дунавом спуштец био. Зап ( ело }>е јеФтиннје доћи, него ли из Базјаша уз воду или иа осовини или га из Србије доносити. Ја велим, да су ова наведена иодузећа осведочени извори нрихода, к^јих саме општине тре<бале би да се лате. Погледајмо вредце дебељаче у ианчевачкој ре? гимецти. Вредне њине жеце од како су свагда ме-