Земунски гласник

193

Седмични преглед курса на бечкој берзи.

31.

2- 1

3. I

Марта. |

п р и л а.

Дукат цесарски

5.86

5.84

5.82

5.84

Сребро

122.75

122.65

122.25

121.50

121.75

5°/ 0 металици

62.70

62.30

62.15

61.80

61.60

62.-

Ови с кам. мај—новем

62.70

62.30

62.15

61.80

62,—

5'ј, народни зајам

70.90

70.50

70.40

69.90

69.50

70.—

Акције. народне банке

730,—

728,—

726,—

725,—

725.—

„ кред. завода

295.—

292,—

291.30

292.10

287,—

290.30

Лозови 1860. године

103.10

102.50

102,—

101.60

101.—

101.70

Лондон

124.40

124.70

124.—

123.90

124.05

124.10

Пловидба местне лађе до 19. априла. Из Земуна у Београд, у 6 и по сахата у јутру. Из Београда у Земун, у 7 сахата у јутру. Из Земуна у Београд и Панчево, у 7 и по сахата у јутру и| у 1 сахат по подне. Из Панчева у Београд и Земун, у 10 сахата пре, иуЗ сахата' посде подне. Из Земуна у Београд, у б и по сахата поеле подне. Из Београда у Земун, у 6 сахата после подпе.

ОПШТА РУБРИКА. Уредништво не одговара за чланке, који се печатају под овом рубриком. Господин Уредниче! Судећи по назвању вашега уваженог листа уздам се да ћете дати места и овим неколиким словима: Ја од кад себе знам на овом свету, још таког скандала нигде у цркви видио нисам као синоћ о бденију у свето-николајевској цркви. Због кратког времена немогу вам опширно саопштити тај скандал, а још би боље било да га сама дејствујућа лица саопште бевиристрастно; а међутим ја би саветовао славној црквеној општини да обрати внимање своје на цркву и љене служител.е, зашто оно нијо место за инат и парпицу но за богослужење. Андреја ЛааиЈг. житељ одески рођени Земунац.

(При п ос л ат о.) И опет једно збиће, И опет једаи глас О нашем „часном оцу, и Што жели да ионесе Одличја „црвен пас. а Побожии народ врви У молитвени храм, Да Творца вишњег моли. У молби топлој стоји Ко тврди, чврсти кам. . Ал слуга божјег дома, — Алокин зове с' он, — Прости му силни Боже ! Другоме богу клања. Што му је „чокот" трон.

—ја-

(Припослато.) Да је част човеку најдрагоценије благо држим — било би сувитно доказивати. Но баш зато , гато је она најузвишенији а.чем код човека, васлужује да је овај врло опрезан; јер човек без части — тело без душе. Узми му част — одузео си му све. С тога и несумњам да ће ме штовано грађанетво земунско хтети извинити, што овако јавно своју част од бескрајни насртаја браним. Цењеним читаоцима овога листа биће познато да је мене г. парох Н. Савић о св. Николи п. г. у храму божијем онако немилице пред екупљеним народом и невином дечицом — мојим ученицима узастопце нападао, како поштен човек ни свог кочијаша неће. Па иочем је то простачко насртање без икаквог мог новода било, мишљах, није нужде да на јавност излазим. Јавно ће мњење то осудити. Бејах дакле готов и да заборавим, јер се ненобојах мислити да је г. парох и хрђаво расположен био, будући да то „Пасторална" забрањује свећенику при богослужењу. На је л' на том остало? — питаће когод. Није. Г» парох из дана у дан тражи какву-такву ирилику, особито кад још света има, па још отменог, само д& моју чает окал>а и тим ауторитет учитед>а пог бије.

Између многих такових случајева ево овога, који се је данас у вече 4. о. м. на бдењу догодио (дакле увек у цркви), и који ће кадар бити да сва неупутна нападања г. пароха, као што вал>а, ожигоше. Елем, то овако беше. Богослужење је тек.10 као што ваља све до „канона" матере божије. Исти је подељен на четворо да се исчита. Г. парох сврћш ирви оцек, па и не чекајући да се „кондак" отпоје, за којем је требала и „ектепија" (као иза сваког оцека)доћи, већ узе читати и други оцек. Прочитавши неку чест тога оцека, сљедовало је „радујсја невјесто." За овим пак долази да „кондак" прочита. Но уместо то да чита, прекрсти руке, окрсне се мени и стане ме укочено и читаво страшно гледати за неколике минуте. За то време владаше у цркви необична тишина. Народ иак сав такође упре очи своје на мене. Свак мишљаше шта ће сад да буде. Ја пак очима питах га шта хоће. Једва проговори „певај што иде на ред , што пише." Нараг.но ништа писало није , јер је г. парох био на реду да — као што већ рекох — чита и дал>е, на да се „алилуиа" отпоје и т. д. Дакле уместо да је ирестао код првог оцека па да се поје , ирестане у другом, где нетреба, на још одма носле „Икоса;" јер наравно кад је прескочио први оцек, држах да ће и други и т. д. С тим више несам се надао што је одма после „Икоеа ц етао, кад је требао и кондак читати, па тек кадгод стати. И г. парох да би заметиуо тра>' ? пође читати наново исти оцек. Кад је пак с читањем ирестао, чула се је у алтару грмЈвавина. Непрестано је и даље тражио прилику, да се покаже вредним а.гтара. Но на штету не беше је. Не треба се чудути томе много. Г. нарох није ни знао шта се иоје, те је непрестано викао:„шта поје, шта поје ," ма да му је мој брат колега, дозивајући га више пута к себи, доказивао да тако ваља, — као и за то , што је г. парох у читању силну реч наопачке и трипут-четир нонављао, не треба се чудити, јер г. нарох ваљада по свом обичају — не беше, као што сам Фактично извештен и уверен сам, него и још неко други ш њиЈме. Рећиће ко: па Бог, ко ће други? Јест, али који?! — Бахус Ночем се дагсте оваки нокори , иа још иа јавном меету трпети немогу, пошто се нак ја сасвим невин за еве то осећам и ночем се на то иде , да се моја чает утуче , позивам г. пароха Н. Савића ево јавно пред штованим грађанством, да ми такође и ои јавно разјасни и каже зашто ме вређа и моју част кал>а ил' бол>е рећи своју. И док.ге мисли тако терати и шта хоће стим? Чујем да ће се идуће црк. школске одборске седнице узети на претрес жалба овдашњег сриског учитељског збора, усл>ед прва поступка његова о св. Николи п. г. С нестрнл>ењем се очекује, да се види резултат, на да знамо је ли нам вајде у ње лека искати. У Земуну, 4. априла 1869. Алсисаидар КуачаношЉ. учитељ.

Негг Ке<1ак1еиг 1сћ егзисће аиГ (1а8 т 1ћгет ^евсћаШен Б1а(1е уот 30. Магг 1869 (јиНашзсћеп Ка1епс1егб) егасћгенеп „Ет^езеп<1е1; и с1ез Неггп репз1отг!;еп Мајогз Сгпков {о1^епс1е ЕгтЛегип^ ^иН^з!; аиГпећтеп ги л\-о11еп: В1е аи%е»1;е111;е Ке^е1, с1а88 <1аз Еока^сћНГ сНе Сопаи-Разва^егбсћНГе ип^егћаЊ 81апкатеп аћ\уаг1;ен 8о11, — 181; ет зећг пе^а^уег ВеоргН? — ип<1 ег1е1с1е4 пиг 1е1(1ег ги оИ Аивпаћтеп. В1е ХЈтзШпЛе, \уе1сће 8еЉе ћеЛт^еп 1пег ангиШћгеп, л^аге т,еИ- ипс! р1а!кгаићепс! ипс1 јеб.ег 8асћуегз1;ап<Н^е, луе1сћег Ше ип<1 \Уа88ег81;гбтип$еп ће1 81анкатеп кепп!;, "\у 1 гс 1 (Неае Аизпаћтеп ^апг ^етзз аисћ ћПН<*еп. \Уаз с1ег уот Неггп Мајог ап^е\уаш11;е Аи8с1гиск „кнарр" апће1ап^1;, 80 с1игГ1;е (Небег т с1ег ЛУЈгкНсћкеИ; 8ећг ипкпарр аиззећеп, (1а с!аз 1лока18с1п{Г ће! ^ипбН^еп Уегћаип188еп Лосћ 100 8сћпМе уот Шег еп^егп! Апкег \у1г Л ип<1 <1игсћаи8 П1сћ! 1апс1е1;— &е8сћ\уе10'е егз! ће1 е1пет 81игт. Ат 30. Магг с1. Ј. ћаћеп <Не Т^иЛз^гбтип^еп ће1 81апкатеп ећег е1пеп огкап- а1з \\апс1аг1%еп Сћагак1ег ^ећаћ!;; ет ТЈећегзе^геп Лег Разза^еге аи^ с1ег \Уе1ЉШе 8сћ1еп ће<1епкНсћ — ипс1 с1е88ћа1ћ уег1;гб84е1;е тап (Не Неггеп аиГ ^асћтШа^, \^аз Лег <1епкепс1е Мепбсћ тсМ 1,ас1е1ц тгб.; — с1едп гсћ з1,е11е сНе Ега«е: „\Уиг(1е 1111 Га11е етез е1\уа1^сп ГГп^Шскез Негг Мајог С81ко8 сНе УегапЈлуогШсћкеИ (1ез бсћЖ-Коттап&анЂеп ШеПеп \уо11еп?" Б1е88 8е1 ^еза^!; ит 5.ег \Уе11; <1еп ТћаШеб1;анЛ нн к1агеп ХлсМе то11\чг1; с1аг/,и81;е11еп. Вав 1)18 ћ1ег ап«'е1ићг1;е ^езсћаћ носћ ип1;ег те1нет Неггп Уог^ап^ег, с1енп егз! пасћ с1ет Апћан^ен т ТИ;е1 ићегпаћт 1сћ <1а8 Коттапс1о с1ез 1Јока1зсћШ , 8 Кеићиг^, ип<1 тасМе ат 30. Магг N. М. <Не егб1;е Гаћг1; а1з Коттап<1ап1; с1еб ^енапп1:еп бсћН^ез. Негг Мајог С81ко8 ћаћ 1)е1т Ап1ап^еп т ТНе1 \уоћ1 ^ећбг!;, с1а88 <1а« Гока18сћНГ ргас18 ит '/ 2 2 ХЈћг уоп ТН;е1 пасћ 81апкатеп 1аћг1, — <1а88 ег аћег сНе кигге АиГепЉаћзгеН; уоп 1'/, ћбсћ81;еп8 г\уе1 81;ип<1еп с1аги ћени1;21;е, ит пасћ Рег1а82 ги ^аћгеп, ип<1 1пес1игсћ сНе АМаћг1ч81;1тс1е уегзаип^е, капп ппг с1оећ Шетапс! гиг Баз1; 1е^еп. — 8ет ^ер^ећепеб Хе1сћеп тИ <1ет 8аск1;исће ћаће 1сћ п1сћ1; ћетегк1; ипс! 1т Ое^епШеПе ћШе 1сћ ез аисћ \\чгкНсћ п1сћ1; ћеасћ1е1", с1а 1сћ 1П1сћ аиГ 8о1сће ХеЈећеп тсМ уегб1;еће, ип<1 1; го 1;2 те1нег 1ап^јаћп^еп ЕгГаћгип^ пое,ћ п!сћ1; \уи881;е, с1азз Тисће1\уткеп <1аз 81ећептасћеп с!е8 бсћИГез ћес1еи!;еп во11. Аисћ с1игЛе 1сћ аиз Кпскбкћ! Шг а1е апс1еген Неггеп Разза^еге с1ет 81^па1 д.ез Неггп Мајог С81коз кете Го1&е 1е181;еп, — Лепп ез \уаге <1аз ^гбзб1;е ХЈнгесћ1; уоп у1е1еп 01еЈећћегесћИ^1;еп <1аз 1п1 ;ге88е АПег јепет е1пеб Етге1пеп ћт1;ап ги 8е1;2еп. Ј. Егапк.

1 • > «« • код „златног орла," бивша Сте1С М Со Д О М вана Пет Р ввића » прешла је ЈиП X ЈС&аДАкуповином у моју сопственост са целим намештајем. Препоручујем ту своју радњу поштованој публици, и молим за многооројну посету, уверавајући је , да ће увек добро и јеФтино послужена бити. У Земуну, 6. анрила 1869. Теодор II. Злати^, каФеџија.

Ка1»г1е1(1Јепег81е11е. \упч1 а!з Кап/ЛенНепег аи%епоттеп. Г)аз Каћеге 181; ги егјРаћген 1т Огићег'8сћбп Наизе 1т Вапккотр1;о1г. .