Земунски гласник

У Земш, 27. априла 1860.

ГЛАСНИК

Земунски Гласник излази Недељом у јутру. Цена му је годишља 5 форинти у банкнотама заједно с поштарином или достављањему кућу. За предбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. За Босну, Херцегокину и Стару Србију 60 гроша турскпх, ван турске поштарине, коју предбројници сами имају илаћати.

Предплату на Земунски Гласиик прима изАустрије Сопроновапечатља у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожик у БеоБрој 26. граду. Предбројпици ио Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје се у нлаћеким писмима код управе вилајстске печатње у Сарајеву. Без новаца никакве се не уважавај у и аручбине.

О лројектима за унаввређекћс школа } којннчкој грамшш. Напис ао Г... . р. \ (Наставак.) По нашем мњељу требаЛо би да препаранди одмах, чим у завод ступе, дакле још у првом разреду, номињу предавати у школи за упражнавање, какве ће бити скопчане са педагогијама. Ту би оии имали прилике да следују иредавању разредних учитеља, које би иод њиховом управом потпомагали , и тако би учећи учили поучавање деце од првог до последњег разреда. Заједпо с тим пракгичким веџбањем требало би, да је теоретичко поучашш.е ма и у ноћним часовима. 1Га тај би начин пренарапд дошао до вештог и сигурног поступања и избора иоучиих предмета , што би за њега и за учећу се децу од највеће користи било. Пеки ће рећи , да за таково опширнотеоретичко и практичко поучење нема донољно времена: у бечкој препарендији овако се исто поступа, и ту има часова до девет сахата у вече, на бечким иреиарандима није стан у заводу , нити се они ту хране , већ седе расејапи које куда ио простраиом Бечу. Мстина, томе би највећма нротивни били ироФесори препарандије , али тима треба да је и велика нлата: јер, какав је иосао, таква је и награда. Сад ћемо коју да прозборимо о иројекту који говори о преустројењу школа. И ту морамо ире свега да пбхвалимо лепу намеру, коју висока влада Показује , да се учител.има плата регулише и иовиси, као и то, да се устаиови иензиони фонд за њихове удовице и сирочад. Није нужио да се око тога много говори, и доказује нотребитост и човечност таквога подузећа. Ван нашег домашаја је говорити и испитивати ередства, којим би се

повисила учител.има плата , јер би тиме ирешли на једно за нас сасвим страно нол.е. Али толико морамо рећи, да се само тиме неће унаиредити школе. Мала плата учитељска није био једини узрок, што су школе у иас заоста-ле; у хрђавој организацији школске поуке и у хрђавом односу учитсл.а један спрам другог, вал>а нам то нотражити. а том злу неће се са реченим законским пројектима доскочитм. За бољи доказ томе служиће пам овај нример. Узмимо, да пеки хоће да направи кућу. За темељ ногрди једног мајстора. другога погодн да направи I аидове, а трећега даЈкућу покрије. Може ли газда зашовати , да кућа буде израз једног стила, кад су па њој три мајстора , сваки ио својој гллви, радилн? А кад би уз то још I газда опоме мајстору, који је кућу | покрио и с ноља украсио, сву заслугу и паграду ириписао, да ли би могао он други иут онет пише њих наћи, који би се с вољом трудили око грађења темеља и зидова , кад је тјзећи славу и награду примио. Доиста не, јер ревност у служби ваља не само наградити већ и признати. У истом ноложају налази се влада према школи. Васпитавање деце налик је на грађење куће; и ту ваља ударити темељ, подићи зидове и направити кров. Дакле у какво.м положају треба да буду грађарп т. ј. учител.и један нрема другоме? Но досадаиЈн ој оргаиизацији школа, а та је и у 1Ш1ЈОМ иројекту задржана." подељеи је рад васпитавања, а учитељи су сваки за своју класу привезани. Сваки ће увидети, да грађа васнитаван.а од више њих љ мајсто])а но- и дигнута, не може да буде једипСтвепа. Кад се узме да деца нису к&мење , нити материја за граЈ/еп.е, којих суштину зидар нотиуНо нознаје. већ су лсиви створови, ако и је су индивидује једног рода . нли од природе свака особитим даром и

способношћу одарена, које не трпе једнако поступање, него изискују иознавање и поступање по индивидуалности. Тако ваља да чини савестан учитељ, но тиме губи бар четвртину времена од оних десет месеци, за које време траје школска ноука. Колико се ту даигуби код четири до шест разреда школских, у којима деца треба да ее уче. Ту ништа пе номажу релације, ма оне најбоље биле, као ни најбоље вођени дневник, већ ту треба свога сопственог искуства, које даје ирактика. И нројект пропиеује ону деобу у падучитеље, учитеље и подучитеље, па још и у разредне и главне учитеље. Ласкамо себи, да смо приличпо јаки у деФинисању иојмова; али појам над- и подучитељ нисмо могли ни себи пи другоме иротумачити. Н-итн смо знали и ни данас још не зПамо јго каквом се нраву може таково деље«>е чииити; напротив знамо о грдиој' чнтети по. школу са ове' 'празне* и-бл-з икаква смисла поделе: . Једап од првих основа гласи: уч.итељ ирвога разреда треба .да је најбољи учитељ. Обично немаг дете пикаква позитивна знагва кад пође у школу, али често има хрђавих навика и обичаја, које учитељ вал>а пајпреЈда искорењује, а место тих да усаћује добре. Утисци, које дете у том рабреду добија, таки су дубоки и постојаНи, да ће се оно у целом свом животу по њима управл.ати. С тога мора и да буде учитељ нрвога разреда пајбољи учитељ; да уме правити разлику између доброга и злога и да детегу усади оно, пгго ваља, а и то на добар пачин. "1Нта вреди леп кров ако је темељ труо, шта вреди четврти разред ако у ирвом није онако, како би гребало да је. И у једном и у другом случају мора се непрестано крпити, а никад неће цела грађа имати лепг ХарМОПИЈу. (Наставићс ее.)