Земунски гласник

214

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Зс.чун. За седмични преглед општинскога рада имамо овај нут доста материјала. Имамо да јавимо за седницу општинског већа, за главну црквену скупштину као и о састаицима местне комисије, која је претресала министарске пројекте о иреустројству училиштних завода у Бојничкој Граници. 0 црквено-школској општини јавићемо онширно у идућем листу, за сад само толико, да је скупштина била у четвртак пре нодне, и даје знатан број скупштинара на љу дошао. Седнице речене школске комисије држане су пак средом, четвртком и петком, свагда после подне до мркле ноћи. Претседавао је г. Градоначелник а чланови беху: г.г. парох Савић, римокатолички капелан, варошки управитељ Карл , М. Ивић , др. Радојичић, др. Миланковић, управитељ реалке Радеј , над-учитељ М. Стојановић, српеки учигељ Стеван Милашиновић и еврејски С. Иолак ; општинари Ф. Волф и Јован Д. Јовановић, председник јеврејске општине Б. Херцел и уредник овога листа. У тим седницама водио је протокол варошки адјункт г, Орел. Ми смо у 24. броју овога листа укратко напоменули те министарске пројекте, који су штампани у више екземплара дошли и на овдашњи мађистрат с налогом, да се комисионално претресају, и да се врате министарству заједно с примедбама комисије. Пројекти, којих има свега шест, беху тачка по тачку ирочитани и темељно претресани, но ми због простора можемо их само у главноме навести. И онако уступили смо стручноме писцу знатан простор нашега листа, где он своје мисли о том преважном предмету излаже. Први пројект закона говори о народним училиштима у Граници, који је комисија у опште одобрила, само у погледу на језик, на ком се предаје, неки су чланови енергично зактевали, да народни језик буде не само предмет, већ и да се на њему но школама и предаје. И тог су мњења били неки , да постојеће главне школе у комунитетима и штабским месгима буду све од шест разреда, без обзира на она места, где тако зване средње школе постоје. Тиме би се постигло, да деца, која свршавају главну народну школу, могу себи нрибавити тоЛико знања, колико је потребно за практички живот грађана.

Други пројект говори о препарандији. Комисија се је изразила против пројектованих конвикта, који би били по иројекту сједињени са препарандијом. Она препоручује стипендије, што ће се давати онима који се посвећују учитељском звању. И у препарандији треба по мњењу комисије народни језик да буде равноправан са немачким. Услед закључка комисије одпада пројектиранаорганизација конвикта, о којој трећи пројект говори. Одобрен је комисијом нројектовани план по коме ће се препарандима предавати, и о коме говори четврти пројект. И начин школског испита преиаранда, изложен у петом пројекту, одобрен је од стране комисије. Шести законски пројект говори о пензионом Фонду за општинске учитеље и за њихове удовице и сирочад. И тај пројект похвално је одобрила комисија, која само жели, да су прилози појединих општина на тај фонд већи. Општинско веће имало је у вторник пре подне свој састанак, једино с тога, да се посаветује шта општина треба да ради око питања о жељезници. На састанак дошли су многи општинари, и ако се цела позната странка одликовала својим одсуством. Такав поступак не може се одобрити и иоказује, колико је стало неким особама напредак наше вароши. Док је г. Градоначелник, због важности предмета већања, нозвао на састанак и онака лица, која нису варошки заступници, тоје цела једна странка за добро нашла да не дође на састанак , ма да је било у нретресу животно нитање не само за Земун, већ за цео завичај наш. —

(ОПШТИИСКО већс 22. апрнла.) Лретседник: г. Градоначелник: извештач: г. вар. управитељ Карл; перовођа: г. варошки адјункт Орељ; варошки претставници : г.г. Ђорђе Солар, Стеван Марковић и А. Д. Јовановић. Општинара било је двадесет и два. Почем је предмет већаља особитог значаја, то је г. Градоначелник осим онодтинара позвао на ве}ха1бе и неколика лица, као поверенике, што нису чланови варошког заступништва, међу којима беху г.г. мајор Петар Јовановић, Глигорије Хариш, Са« муило Русо и уредник овога листа. Седнида се от^ иочела у десет часова. Г. Градоначелник отвори седницу и рече даје овај ванредни састанак сазвао ио жел»и г .г. варошких претставника, како би се посаветовали о мерама које треба општина да предузме у обзиру на грађеље зкеллезнице, која ће се повући до Вео« града. Местној власти, рече, није никакав званични акт дошао о том предмету; одтојовласт дознала, дочула је из новина или приватних разговора, Но по казиван»у г.г. вароодких претставника имала је неколицина грађана приватан састанак с неким изаслаником једног жеЈБезничког друодтва, од кога довнадооде једно, да Ке пруга на банатској страни мимои&и Земун; друго , да друга конзорцаја тра-

жи дозволу за грађењс жељезниде кров Срем, из Осека до Земуна, која би но свој ирилици била најпробитачнија пруга по нашу варош. Господо моја, рече г. Градоначелник, трговина оживљава како поједина места, тако и читаве пределе, а тр говину поглавито потпомажу жељезиице. Где трговине нема, ту престаје сваки напредак. То видимо на Пожуну, иа негда тако славној вароши, где су се краљеви крунисали, но сад је тамо престала трговина, па је завладало мртвило, те ту станују највише пензијаши, што су квартири и живовање јевтини. Зато, рече, ~вал>а се латити оиих с.редстава, која иду иа руку, да трговина процвета. Позивам дакле варошко заступништво да се о томе посаветује и закључи што нам вал>а чинити, и ако ми није из ближе познато како ствари стоје; нека дакле онај, коме је та ствар боље позната, да о томе извешће. Повереник г. Сопрон рече на то , да је проодлог петка дошао овамо главни инжињер алФелдске жељезнице г. Крајтер, препоручен на овдашњу трговачку кућу Н. Димитријадес. Он је казао г. Димитријадесу за своју мисију и изразио том приликом жељу, да се састане са неколицином интелигентнијих грађана, којима би саонштио ту своју мисију. Почем се г. Крајтер само неколико часова могао бавити у Земуну, то је г. Димитријадес иа брзу руку позвао к себи неколико њих, међ којим и г. Ивића. Ја иа том састанку био нисам, рече г. Сопрон, те не могу да саопштим све поједииости предлога реченог инжињера. Најбоље ће то знати г. Ивић, јер је њему г. Крајтер све изближе саопштио. Мени је само толико нознато , да је г. Крајтер опуномоћен од једне. конзорције, којој је на челу бечки кредитни завод и банкерска кућа Ротшилт, да са српском владом ступи у договор ради грађења жељезнице кроз Србију, која би била продужење пруге, што ово друштво хоће од Осека до Земуна да гради. У исто време опуномоћен је г. Крајтер , да позове главније општине у Срему, особито земунску, митровачку и румску, да сс оне од своје стране заузму , да се реченој конзорцији изда концесија иа осечко-зсмунску пругу , јер и ако ово друштво не тражи гараитије извесног дохотка од стране државе, то се ипак боји препона, које би могле спречити издавање концесије владине. И доиста, рече, морају да постоје препоне , кад прва светска новчана сила, која је Родшилдова кућа, у свези са ирвим новчаним аустријским заводом, налази, да је од потребе , да ју и скромне сремачке општине потпомогну, тражећи њихову маниФестацију, Повереник г. Григорије Хариш рече , да ће, као што је ои извештен са поуздане стране, добити Земун зацело жељезницу, он је пре пеки дан, рече, добио писмо од његове преузвиодености гроФа Коронииа, који му јавља да је закључено , да се иовуче жељезничка пруга до бливу Земуна, а то ће бити ио свој прилици, рече г. Харивд , она пруга на баиатској страии, о којој се говори да ће се скоро почети градити. О томе не треба више ни сумњати, јер ће речена пруга водити у Пешту, која је средсреда целоме обрту, и хсоја ће се све већма развијати. Говорили су ми скоро неки Инглези, да ће.се у Пешти иодићи знатна индусгријска подузећа са инглеским каииталима, који траже у Мађарској особито у престолници нлодно иоље; тоје доказ виоде, да ће се све жељезничке пруге у Пешти концентрисати. За то рече г. Хариш, тешко ће се дозволити грађење пруге, кад је већ решено, да се Београд с Пештом скоича банатском жељезницом. Г. Хариоду одговори г. С прон, рекпв, да помеиута пруга , која ће се најмање на три четврти сахата од Дунава направити, не само одто неће бити од користи за Земун већ ће бити од штете по Н >ега. Сва ће се банатска места, одто су б.шзу то пруге, подићи и бити на штету Земуна и целе околио сремске иродукције. Иитерес наше варооди, па и самога Београда захтева западну лииију, која води мору. Од цедтрализације. Пеште нема берићетд