Земунски гласник

215

треба да трпе међу собом овакве несретнике, ■који отров клеветања на свога поштеног суседа просипљу. Као што поанајем ваљан карактер народа, који обитавају у овој области , вели , то предпостављам, да су се само неколико н.их оваком гадном и тајном послу одали. И њих ће не стати, ако се свуда код народа шири достојанство и озбиљност морала и правде, и ако се њихово лотказиван.е не увазкава, и са презрењем одбије.*)

-- Наш дописиик из Београда пише нам ово: Млади наш кнез на други дан ускрса оде у Шабац. Оданде ће обићи западни део Србије. 0 њим су отишли и г.г. сва три намесника и министри : г. Ценић и г. Матић. На Оаиу се беше стекао силан свет, да свога господара иснрати; и ту беше неколико рота жандара. Кад се „Делиград" одмаче од обале, искићен заставама, загруваше саграда топови. Већ су и неколико телеграФа стигли из Шапца и Лознице о одласку кнежевом тамо, где је свуда предусретан гомилом народа. — Допуљујући онај допис, који је у пређашњем броју изашао, могу вам јавити , да ће „Србија" концем јуиа престати да излази, и поглавито са неповол>них околности штампе. И „Световид" ће престати, као што чујем, јер уредник хоће да напусти своју штампарску радњу с тога, што нема довољне помоћи од владе. Престанак оба та листа види ми се сличан са оним , што су се 1848. год. два Немца иселили из Германије; један с тога, што су владе врло апсолутне, а други опет с тога, што

су одвек либералне. — За неко врелте ће позориштно друштво оставити Београд, и икиће по унутрашњости Србије, да даје представе. Тога ради ишао је члан позоришног одбора г. Малетић у Пожаревац, да тамо нађе салу, у којој би се могле давати представе. Но тамо не нађе такова пространа локала, а то ће сметати друштву и по другим местима по Србији. — У суботу 26. о. м. певачка дружина даје „беседу" у корист нашег народног позоришта. Г. ЈеФрем Грујић, трећи дан ускрса оде у Цариград као заступник српски. — Исти дан добио је један овдашњи комисионар телеграм из Битоља, да су у оближњем селу Кичови, на велику суботу у јутру. кад су обносили око цркве Христа, напали Арнаути на цркву и све што је било живо исекли. Погинуло је много Хришћана, које мушких које женских. Узрок томе је овај : пре неколико година хтедоше Хришћани да праве цркву у споменутом селу; иа како је ту било неко турско вакувско место, које је било најзгодиије за цркву, а и онако ни чему не служи, зактеваше општина хришћанска од паше у Битољу да купи то место. Паша није могао то сам допусгити, већ онштину светова, да се моли падиши. И тако се пошл.е депутација у Цариград и добије од цара, шга више бадава, то место. Од онога се времена Турци огорчише, те вребаху прилику да се освете, нгго и учинише на велику суботу.

ко нас. Свака централизација је од штете, највише пак у економном ногледу. У'-Бечу се до сад све конецнтрисало, а то је један од главних узрока, што су толике аустријске провинције заостале у своме развијању. Заостао је и наш завинај с тога и ако гаје природа са најлепшим даровима украсила и ако му је географски положај такав, што га ретко има у Европи. Ирирода је пределу око савоушћа наменила, да буде средреда обрта, као што је од вајкада био стицај историјских догађаја. Тај природни значај не треба смести сума, јер ће то бити ма кад најглавнија средреда обрта на европскомјугоистоку, која треба и најкраћим правцем да буде скопчана са западом. Жељезнида, што би пресецала Срем, може имати по Земун добре резултате, јер ће на овдашњу скелу знатан део продукције упућивати. Говорник је тог мнења, да варошко заступништво треба да се заузме из свију сила, да се изда концесија за осечко-земунску жељезницу. Тога мњења беху и сви остали општинари , и на примедбу г. Сопрона, да о том предмету најбоље извешће може дати г. Ивић, то буде закључено, да се исти господии нозове на састанак, и два су општинара, В олф и Кеглић, изаслата била по њега. Мало за тим дође г. Ивић у седницу и ту је рекао, да је он дотао само као шпецијалан извештач у тој ствари, а не као члан варошког заступништва, р;ога се одрекао из свима познатих узрока. Извешће његово гласило је од прилргке онако исто као што >га је повереник г. Сопрон дао. ВарошКи иредсгавник г. Солар предлаже , да оплитина изрази своју жељу , да се конзорцији за осечко-земунску 'жељезницу изда концесија, и тога ради, да се управи молбеница на његово величанство цара, и ту молбеницу да преда депутација од три лица, којој уједно наложити ваља , да по високим местима учини у том ногледу нужне кораке. Предлог се г. Солара једногласно усвоји и г. Градоначелиик упита, који да се бирају за депутирце? Као што ми је иозиато , рече г. Градоначелиик, више њих од општинара хоће да се ова почасна мисија иовери г.г. Ивићу и Сопрону, а за трећега предлаже или г. Хариша иЛи г. А. Д. Јовановића, почем му је г. Марковић казао, да се он не може иримити тог носланства. Но иити се г. Хариш, нити г. Јовановић хтедоше иримити тога посла те тако из-абраше за трећега депугирца г. Павсанија Дими триј а деса. Још беху изабраиа лица, која ће саставити молбеницу на цара, који иосао повери веће г.г. Ивићу и Соирону. Ту адресу да потпишу у име општине ивабрани су: г.г. Јован Д. Јоваиовић и Карло Трешчик.

(ЗваШЈЧНО.) Земаљски поглавар подмаршал Вебер, издао је 19. ов. м. на поручне му власти и на свештенство окружницу , коју због важности своје у изводу саопштавамо као нгго следује:„Неваљалство денунцирања отело је маха у области у којој сам ја старешииа и то у том степену да мора човеку задати бригу, због шгетних последица по оишти морал. Ја се с тога обраћам на господу региментске и комианијске команданте, на мађистратске, као и на друге старешине с нозивом, да они са свим средствима настану, да се том жалосном појаву на пут етане, доказујући становницима, како јподло и непа.т»ало дело денунцијација. Јер онај, који се боји на једио писмо своје име подписаги, посведочава да то није иоштено име, као што је ствар о којој говори не истинита, већ да је лаж, кл> вета и превара. Такво худо и неваљало понашан>е и мишљење треба да је далеко од сваког поштеиог и праведпог човека; јер одважан и поштеи човек треба да заступа истину, правду и закон отворепо и са свом силом људскога достојанства. Како се такав гадан изрод слаже са познатом искреношћу и поштењем, Срба и Романа, са отвореним карактером Номаца V Та они су у свако време слободно и без врдања истину говорили, они не

*) Немачки ова окружница овако гласи : Фепип,}га1гоп§ипте(сп, ше1фе§ гф гп шегпет ©гТа|(е ђот 22. У. Ш. $са§. ^со. 171 ђегШјгЧе, лшфесЈ: ђегаг! гт ЗЗегегфе 1)е§ ШПК1г-^от:иаи^о=^Зедгг1е§, 5а|} тан нис тИ бејосдпгб ђег аИдетегаеи @гШгсђ?еи $и деђеиЈоп 1?есгнад. $ф теиђе тгф ђе§ђа№ аи 1не фегпг ^Кедгтеи^ пиђ &отрадиге= &оттап!5аи1:еи, ап 1)1е фессеп ДЈсадГ({са1:3= нпђ (оп(Нден ЗСт1:»оог= Цанђе тг! ђет @г[исђеп, ђгејег (>оа}ј"4 беИадепбтесЧђен @с(фегаипд ти аКеп З&ШеХи ђег 'ЈЛогаС ииб ђег ЗЗеТеђшид еп^едеп^исе^еп, г»огег(1 ђес ЗЗеооШсипд 1оа§ ЗЛсђесЈса^Нде ипђ ^егде &ес деђегтеп 51п11адесег Кас $и тафеп, ђапп аОес ђои ннн аи иићт дас Миес ЗЗеђгидппд Оон егиес аион^теп 51нје1де гсденђ шеХфеп атШсђеи ©еђсаисђ §и тафеп. Фесјенгде, ђес [гф (сђеи*, ип^ес [егпе @фсг|| ђеи 9?атен $и (е^ен 6еШеГ§1: е&ен ђаћисф, ђаб &ге|ес 91ате !егн еђсПфес З^ате, ђа§ 1? е @афе, ђге ес оесСсеЈен 1огИ, тф* ШађсђегЈ ии!) Шеф1, јопђесн 2ид, 35ес1ашн1)нпд ипђ Есид. 9?оп егнес јоХфеи ^геђесШпф* ђес ®е(гаттд ти§ (гф бес ($ђс!г= фе ииђ 9?ефЈИфе еђенјо (есн ђаПеи, Ијгс оои ђес ЈегдђегЈ ђе§ј[енгден ђет ђес 9Ли1:ђ ђе§ 9Лаппе§ |е1)Н, (ис 5Ша(>с()еи, Шеф1 ниђ ©е|е1| о((ен инђ тГ4 ђет дап^еи феплфг ђес ^Шепјфентисђе егнЈпређеп. 2В1е оес1садеи (гф. Ме(е ©иСаситидеп тИ ђес аШесиђт!:еп 0((еи= ђеи ииђ ЗЗгеђесЈеЦ ђе§ ©ссбеп, тЦ ђес &сеи§ес$гд!еи ђе§ Шотапеп, ти ђес ©сађ()ег1 &е§ 2)си1(феп ? ®ге ©иШп ђесјепгден, ђге ђесегп^ ип! гђсеи о6ес(1ен ^аир1еси (сап? ипђ (се1 ипђ иидејфтгпИ: ђге ©рсафе ђес ЗВађсђеи (иђс1еп, (отеп ис^сс (гф еСепђс ^сгдНпде ђиП>еп, ђге (ис 1ђс 2Вос{ и'гф{ ђге дап^е о((епе ^си(4 еги,ји(е§еп таден, ођес (фапђОоП депнд (гнђ, ибес ђси еђсИфеи, сефШфлг УЈафбас., ибес гђсе ^осђесеп ђа§ ®г(1 ђес ЗЗесШитђипд јп дгеђен V 2Вге 1ф ђеп та^е11о[еп ©1)аса?1ес Сенпе ђес наНоиаХеп $саШо= оиеи, ше(фе ђ1с(еи ШШас;&оттап1>о= ч Ве^с? Оетођпен, (о оестад гф пис Женгде апзииећтеп, те(фе (гф ђге(ет ОссафШфсп деђегтеи 2;сег&сн ђгпдедеђеи ђаОсп. >Диф (ге тссђеп ии|фаШф иио »ес(фт1п= ђсп, тсип Ц&есаИ &ес тегђеОоЕе ®сн(Ј ипћ Ме Жисђе ђсс УЛосаХ инђ ђеЗ ТефЈеб дстађс*, инђ гђсен @га(Ш'(1есиидеп !сгпе Веси(1(гф= Јгдппд (он&ссп ђгг даи^е Тесафганд р 5Еђег( плсђ, ;Јф тпп(фе, (>а[ј Ме(сс $е(е(ј1 аИдетеги 1нпђдетаф1: тесђе инђ ес(ифе ђге ђофтигђгде ®ег(Шф?еЦ, аиф гђсес(еН8 гт Збаиеп гђсе§ ђеШдсп ШиИеЗ ђисф егпђсгпдЦфе 6е(еђсинд гђсес Фтегађе т(ф гп теигес ЗП)(1ф1 ип(кс((и^еп јп тоЕеп."

— У Новом Оаду сарањен је у четвртак Јован Хаџић , у кн.ижеству названи Милога Светић. Јавља се, да је био укоп в})ло сјајан и г. Емил Чакра говорио му је слово. Покојник и ако постоје рачна мнења о његовом литерарном раду опет је доста урадио за српску књижевност. Лака лгу земљица! — Угарски сабор још се једнако занима са својом организацијом. Изабрапи су одбори, нододбори и друге еаборске комисије, што даде прилику познати јачииу странака. Десница и на овом сабору располаже са ,-шатном већином. У остадом није још никакав законски нредмет дошао у претрес. — Вечки рајхсрат ириближује со своме крају. У једној од иоеледњих седница допесе значајан зак.ћучак, и ако се тиче мало важнога предмета. Ваклл чише, да званпчни лист, у коме се иубликују закони , што важе за преколитванскв зем .ве, ио-