Земунски гласник

220

арендатор тражи колико је могуће велику корист и то за мало трошка за рад. Мења ли ее непрестано закупник, доћиће се најзад дотле, да се поље исцрпе и да све обрасте кукољом, да је једва способно за сејање. Да би се сва ова хрђава стања поправила, треба велике помоћи, али поједини може, или са свим мало, или баш и ни мало урадити. Ово треба од чести да увиде и пријатељи напретка склапајући у разним местихма пољодељске задруге, као што то у другим земљама одавно постоји. То је најпречи и најсигурнији пут да се цељ: подизања ттољоде.т.ства, најлакше постигне, а томе иду на руку такова подузећа и помоћи, колико је год могуће. Такова се задруга образова подстакнућем ратпог министарства и у Земуну пре две године дана, која је задруга зааело ретким великодушијем ошптипе земунске добила 60 јутара паше у корист опстанка задруге, један воћњак од четир јутра и оеам јутара земље за покушалиште (УегеисћбГеМ.) Не може се довољно нахвалити ово дело општине, што је тим осигуран опстанак задруге а постојанством ће и доћи до вршка своје цељи. Подизање пољодељства може удвојепим путем напредовати : а то је обучавањем и примером. Ваља пре обучавати младиће, но одрасније што се ови понајвише обучавају при општем скупу уводећи различпе поправке ; јер за сељака у опште не вреди мпого теоријска поука, но нрактичка. Младеж се мора уредно паучавати у знањима свију грана нољодељства, и то опширно, по колико је за њих. У Земуну ограничава се поука на овдашње реалне ученике и кандидате за учител>е нри чему се од реалпих учитеља теоријеки део набавља, у колико то време допушта; практичку поуку добијаће учитељи у пољу. Ученици треба да се познају са знатнијим нословима, и да им се ови што боље протум.гче, а ако околноети допуштају, могли би учепици и својеручпо радити, да би се могли са текућим пословима упознати. У сеоској школи за сада се ]ош млло ради за поуку, јер ту нису јотп отклоњене сметње, но надамо се да ће скорим временом тих сметња пеетати, кад у сеоским шко.тама буду оти који су пол>одел>ство <в шрл т, рад чега је од стране задруге за хгратко време доста урађепо. Доцније

ће друштво и лист свој издавати, средством кога ће се чланови, имајући само на виду локални односи, популарним саставима на српском и немачком језику , ноучавати , и да се упознају са најновијим ттапредцима у овој грани културе. Пример има цељ , да подстакне на подражавање сељаке, и да се они својим очима увере о користи ма хсакве поправке, јер ће они оно, што су видели радити онако , кад буду радили своје сопствепо добро. Зато су задрузи и на расположењу воћњаци, поље за опите, а доцније и газдинство за углед (Мив^егчгнЧвсћаЛ). Потреба воћњака треба да дејствује на подизап.е воћа, што се у овдашњем пределу Фактично још у детигвству находи, јер ретко да се нађе каква лепа воћка. Треба да се ноказује, како ће се дрва рационално неговати од како се посију док не одрасту и како ће се с њим поступати. Набавка нужпих воћака у околини, то је одавњашна потреба , коју је ваљало још одавно памирити. До сад је морао љубитељ воћа добру суму новаца где на страну дати, да добије нлеменитог соја воћки, и често се је пута догађало , да место племепите воћке добије обичну. Овоме се може номоћи подизањем воћњака . . . Иа опитном пољу треба да се упознају сел>аци са рационалном културом различнкх кориених биљака, птто ј(V овде велика потреба, јер је обделавап>е поља врло хрђаво , а притом и скупо , јер је врло скупа радна спага. Тако што би ваљалзо угтознавати сељаке са бо.вим алатима за њиве , и оне избирати , који су за овдашње одпосе по најудеснији , јер еу њихови алати готово примитивни. Нарочито би требало такве алате и машипе показивати, које би и сам сељак могао набавити, п. и. справе за копање кукуруза. Кукуруз се овде у земљи подиже и руком се сади, рад чега је цепа за продукцију грдно скупа, јер је ручни посао врло скуп и чеетоје надница 1 ф 20, до 1 ф . 50; али овим алатима не би била надница ни половипа. са бмл>ем што треба копати тесно је екопчано дуб к) обрађнвање (ТтеГеиИиг), о чему се овде п не слња, зато и нема овде глага ка ду- ј боко орање. За подизап.е еточарства дилсо ее I и одговарајуће стање етоке еа шта.теком храном. при чему ее иаља оба- ј зрети па подизаи>е штајереке дете- : липе. Млеко је овде доб;.о цеп.епо ;

и готово скоро помузено продаје св но 8 — 16 кр. на оку , то слути на млечарство. Са сточарством ее мора и рационална радња са ђубрењем завеети. Нужна храна треба да ев производи у иољу, тим би се утврдио нравилни систем промене плодова , што лако може бити , почем на кукурузу и кромпиру има плодова, што треба копати, и који имају добру цену. У овом смислу развиће овдашња задруга у пркос свога кратког онстанка живу радњу. У појединим одборним седницама има закључака, који су од врло великог значаја за пољоделетво. У првој лииији моли ее држава да да овдашњем друштву неколико ајгира, почем су кобиле за коњаретво изабране, и само тпто нема добрих мужака. Дал>е треба да се набаве побудом друштва млађи и за приплод способнији бикови, а и закраћује ее обичај , да стока ио њивама ттаее, јер еу једном обделаване, чим би се смела следетва опшге иаше изближе поништити. Ако друштво узради и дал.е онако, као што је досад радило, може се очекивати , да ће оно много добра припети и напретку оптшег благостан.а прнпомоћи. Иадлежа ге.ветва треба да евојим дејством припомажу , као што то чини општина земунека на врло леп и похвалан пачип.

ПОЗИВ НА ПРЕТИЛАТУ. Мпогим паптим претплатницима истиче концем априла рок пренумерације. С тога их учтиво позивамо, да исту обновити изволе. Претплата на „Зем. Гласник" од маја стаие до конца јулија на ф . 1.25 „ „ октобра „ „ 2.50 „ „ децембра „ 3.35 за Србију је тромесечна цена 15 гр. „Земунски Глаепик" остаће и одсад веран евоме програму , и тредништво још више ће ее трудити, да наш лист све бол.им иостане. ШЦГ* Иеки ее од наших г.г. предбројника у Беогј)аду и унутрашиости Орбије туже, што ниеу добили последње бројеве „Земунског Глаеиика." Ми шилземо лиет свакоме на време, дакле није до нае. што га не примају. Готови емо, да накнадимо изгубљеие бројеве е другима. У редншптво.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сопронова ттечатња у Земуну.