Земунски гласник

У Зетау, 4, маја <809.

Гемјгнеки Глаеник излази Недељом у јутру. Цена му је тодишња 5 форинти у банкнотама заједно е нонгтарииом или доставл>ан>ем у куКу. За кредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с иоштарином. Број 27. За Басиу, Херцеговину и Стару Сроију 60 гроша туЈ)ских, ван турске иоштарине, коју прсдбројшгцп сами имају плаћати.

Прсднлату на Земунски Гласник нрима ивАустрије Сопронова печатњз у Земунуј И8 Веограда и унутрашње Србије г. Велимир Валожићу Београду. Предбројници из Босне, Хсрдегоиине и Старе Србије предброје се у плаћеним иисмима код унраве вилајетеке печатње у СаЈ^ајеву. Беа новаца никаквс се не ув азка в ај у и ару чб ине*

О пројсктшга за уианређење шк«ла у којпнчкој граншш. Ианиеао Г. .. . р. = , (Наставак.) Иогледајмо .кагсо ее овом основу V нашим досадашњим школами одговарало. Пн препарандије Дошапши учигељ, (а ирштарандпје ниеу те органкзације, које емо навели у пређашп.ем чланку) беше иоставл>ен као пајмлађи учитељ у ирвом [>аз|>вду. (.к.м неиекусаи, често имајући на себи све мане занемаренога васпитан.а, лати ее он да васнитавл дену. и то \ духу иашега времема и да деца буду сиособна за будућност! Л з то. нлата му је још и сада, ма и поеле најмовијег регу.»иеан>а учите.вских плата, тако мала, да он сппје празпо време не може употребити за своје солствено изображење, веК мора гледати да коју нару лекцијама заслужи. И друпттвени положај му је притешљен. Док учитељ четвртога разреда, који такође децу поучава, и то децу , која су нешто научила, дакле што много јмање труда (?) треба око њих, већу платунтитулу г надучите& а има, то тако звани нодучитељ уз већи труд има мању нлату. Како се може но оваквим околностима очекивати добар напредак наших школа. И доиста се мало папредујеу нижим разредим.ц јеј) добар подучител> тежи. да иоложи иепит. како би могао посгати учитељем можда и падучите.т»ем, којих зван>е он сматра за синекуру са малим радом а са великом нлатом. Па његово место долази из нрепарандије други подучите.в. који онако исго, као и он кубујж и истој це.ви тежи сматрајући своју досадапнву службу као време искучиења, те глсда да се нј 1шг разреда, који је као што реко-

смо најважнији и најбољег и најискуснијег учитеља зактева, што пре курталише. Нека нам нико не каже да је у дужности нпдучитеља, да унравља нодучител.има и да их поучава. Они то ни најмање не могу чинити, осим ако они у разреду сами децу поучавају, а нодучитеља сматрају као помоћника. У том случају подучитељи још мање би што могли научити. Сад да говоримо, како би се могло доскочити том злу. Ту нам вал>а још нанред споменути . да наш предлог ништа новога нема. Ми хоћемо еамо да препоручимо један поступак, који се унражн>ава по неким ваљапим школама, желећи. да се тај постунак заведе и у училиштима на која се одноеи министарски пројект. Уверени смо . да ће се тиме школско ноучавање у војничкој грачици теме.впо подићи и изображење народа унапредити. Једнаке дужноети. једнака права, то треба да је лозинга н за школе. Од иетипеке премије можемо очекивати и истинске закључке, дакле, ако се са иедагошким занодима добр.о уиравља, то ће нам из њих излазити и добри учите.ви, који ће имати толиког теоретичкот и практичког знања, да могу самостално вршити своју дужност. Између тих учитеља не треба да посгоји никаква ])азлика, ни V чипу, ни у плаги ни у дужности. Оваки, који је п|)ибанио себи т >лико способности, да мо.ке ноучавати децу, тај је учич'ељ , кој \ тјгеба да ужива нри једнакој дужиости и једнаку нлату. Счарији учител. треба да се одликује од млађег учитеља само тиме што је више година у елужби, те прима сувишак плате по десетипи, још бо.т>;* по петини година. А то не с тога што би већу дужност гли већу класу имао, већ с тога, што учитељи изглед на авапсовање (блчпо немају , те им се тим на-

чином надокнађују године њнхова служен.а. Имају ли учитељи једнака права, то треба да имају и једнаке дужности , ниједаи учитељ не треба да има монопол на извесну класу. Тиме се уводи у школу стагнација, која смета даљем изображењу учитеља и ови врше дужност само механи чки. Што се преноси на. дуг дечији, те га огатети у своме развитку. Ево вам главно зло наших садашњих школа. Из препарандије изишавши учител>. треба најпре да буде учитељ у вишој класи , јер он ту пре можс из својих поучних списа, што их је са еобом из преиарандије донео. учити децу. У вишој класи мање се зактева да учитељ штудира карактер својих ученика. (?) Старије, искуспије и околиости познавајуће лчитеље вал>а постапљати у ниже разреде , јер ће нре они моћи дете ио н.еговом дару поучавати. Ови треба да положе темел>, на коме се даље зидати може, иа и то треба да чнни онај исти учитељ, који је и темељ положио нрелазећи заједно с децом из нижег разреда у виши. На овај начин користиће ее и учител> и ученик. Учител> познавајући дух и особииу детета може пастајати око нриродног развића његовоги ио томе удесити свој метод. Пратећи дете од дана. кад је у школу дон1ло до оиога часа, кад је ттоследи.и разред свршило. знаће како ће поделити поучни материјал. Тиме ће се мпого труда и времена заштедити. и иначе најбоље ренултате иостићи. Дете папротив, које у то доба живота има по природи склоност да подражава. налазиће у сноме вођи и овога каракгеру пајбољи ппимер. који ће са свима својим де!г_)вима нримити: (Наставиће се.)