Земунски гласник

226

после, као пријде, прогласи га место Перпињан за племика. Лзудевит Х1У. поклони му орден св. Мијаила за заслуге поред сталне годишње плате од 3000 ливреја. Учевњаци зваху нашег вештака Хијасинтом Ригодом. Ригода је учио вештини сликања прво отац му , а доцније Пезет и Вердте. Слике, што их је Риго снимао — има их до 200' — одликују се тим , што су веома добро снимљене, што је боја на њмма изредна, и што је умео руке тако дивотио насликати, да му већ ие беше равпа; даје се то приметити нарочито у жепским сликама, премда их је не радо сликао. „Јер" — говораше обично — „ако џх насликам да су са свим налик, онда ми несу довољно дражесне; ако опет у сликању узласкам, онда ми опет несу природне." Риго био је вештак, ко што само мо;ке бити, живео је за се и за своје музе. Обитавао је у Паризу у ОенГермен-де-Преској улици, и премда је тек досгигао грчко мајоренство, то је ииак за то био од најславнијих мужева тадашњега доба. Кад га већ унознасмо, а оно дај да му уђемо у радионицу, где баш сада довршује један сиимак. Брата се нанрасио отворе, а нред нас ступа мл.1д човек доста кочонераст, оеобито је укусно одело на н.ему, а изглед му довољно величаствен, да бига блрза каквог маркизаематрали, кад неби по Париза знало, да тај неје — пе с.шкар — веК пишта више, до ли само син частивог неког паризког грађанипа; Анатол Мерсјер зовз ес и по кадкад из бесиослице ил' да си прекрати дуго време нилсе у етихове но коју лоШију нозоришну игру с несмама, која наравно, ко и сва дела његова, траје толико, коликч^ и живот воденога цвзтка; једног се вечера прссгавља ал' — уморна тог нетог вечера заспи, да се више не иробуди. „Деца мила, лета му млади," као: „ Ге 1)1аШе8 е! 1е$ Гетшеб" (ђапо и жене). „Т; ЕћнПап!;" (ђак) и т. д., тако су у заборав ирешла, д > ће их човек замап тражити, ма у ком библиограФичком .кчссикоиу — јер ј штамие несу никад ни угледала. Иначе б.ШЈ иаш господин Мерсјер за живота познат као ва.вап домаћмн, иетина мало сујетан, као ијто су го обичпо иесници, ал да је зби.ва и он тај, о том бејаше твруверен. Сграсти друге неје имло, до ли у гоепођалм, те тако пе протече ни дана, ни часа, кад не беше

заљубљен. Вез госпођа није могао живети, исто тако као и Саћини што неје могао компоновати, ако не бејаше поред њега жена му и његове мачке, које га доведоше титрањем и трвл,ењем својим у највеће расположење. Ко год, што је морао јести и пити, тако је се исто морао и заљубити, и кад би се десило, да једног дана неје којој срце ,.п.т>енио," он би иовикао, као и римски цар Тит, кад иеје ком уделио: ЈЛетп регсПсН (изгубио сам дан). Ал' ако је која лепушката госиа своје око бацила на њега мало више, него што то обично бејаше, е онда је песник наш „одеудно" мислио, да је се та већ еасма заљубила у њега. Те тако је до века уплетен био у љубавним сплеткама, и шта више, с тога му неје пигда била ноћ мирна. Банбадава се тсппсао, вајкао непрестано. Ступајући у одају сликареву рече Псевдо-мо.вер француски , пружив деспу руку Ригоду, а смешећи се умпљато: „на како си ми најмилији измед хијаципта (зумбула)?" „ „И то јевал>да каква доскочица, одговори Риго остављајући кичицу и дашчицу с бојама.""' „Како год волеш. .У оеталом мораш признати, да сам и ја по који пут и по коју ма и сакату доекочицу зврцнуо, иа ако је данашња лоша, то је само за то, што баш не сам најбоље разположеп." „ „Да ти се неје што неповољно догодило, онако иромене ради, ил' си можда при заказаном ком састанку на лио пропгло ?" „Све би то маленкост била ; ал' сам јуче несрстан био, те ћу с тога свиенути од ллтине." ,. „Ато зацело зна ј да нећеш: јер при свем том изгледаш ти длвотпо. румене ти се обришчића гсо сленачка тиква."" „Црвени образи ие зпаче баш ништа,; међер видим сада , да ти, ко и сва Филистарија. судиш човека ио изгледу. Може човеку бити ма како зло, па нри спе.ч том може изгледати као мајска руисица. ПТта сам ја крив , што не могу пнкако да добијем интерасаптлу боју у л цу ири с.;ем том. што баичим и бокалишем? Ал оканимо се тога; него. ако ти је новол»но . а оно да ти преповедам јучерањи мој елучај, па ако имаш и најмању иекрицу осећања V себи и ако ти неје у недрима мрамор место ерца. иоклоиићеш ми сузицу коју. надам с:', од свег срца."

Риго стисне усну зубима« да не прсне грохотом у смеј. Гледаше свог пријатеља ко да учествује у његовој тузи , па онда му поче завијати ране мелемом: „„Приноведи ми доб.ри мој Анатоле, слушаћу те, као што би слушао и самог частивог Босвета , па увидим ли , да ме је твоја несрећа збиља дирнула, ко нгго ми ти ту сликаш, е онда знај, да нећу пожалити да пустим коју капљицу сажалења." " Наш песник, игго шаљиве игре пише , накашље се мало, па онда ноче овако : „Кад сам се јуче по обичају шетао, сусретнем у кокенардској улици неку госпу, коју ти не умем никако оиисати." ,,„А зашто не, драги мој Анатоле,"" рече Риго . иа гледаше како да не иромаши своју улогу. „Што немам довољно Фанта.зије, да тог анђела насликам тако живим бојама, како би ти могао слабу слику бар од чести нредставити." „,,А да то ие беше каква илавуша ?" " „Е није него још нешто мој драги Ван Дику, то бар знадеш. да ја мрзим на гглавуше, ко иа ладну каву. Плавуши којој за љубав, соколе мој, нећу ни ногом крочити; јер ми ее та лица „отњуд" не доиадају, што еу им очи иежне ко и месечина. Плавуша, мој драги Лало, та ти је као натуштен дан , као ружа без мириеа. као ноћ без звезда. Нееам пикад ии хесаиио плавуше међу женскиње; јер те не иознају најпшиу поезију у овом животу — ; .Л>убав"! — " ,,„Та ти си се баш распалио Анатоле!"" „Чему ни најмање не треба да се диииш. Само да угледаш тог анђела-. Ох. па дајој којом срећом погледаш у нојцу небески јој очију . које ме опомињу на седмо небо великт га нророка, на тај најубавији врт. што се само замислити даје , где је <-г,е украшепо безбројном мложно дивотиих створова, а наи.ме дражесвим цурама. које раснростиру такав сјај, ::ад би која ноћу иомолила глапу кј )()3 прозор. мислкш би ес свет јаче заеијао . до што се свстли . кад га суице у подпе осија. „„НГгета што песи Т\рчин. ; " „У опај пај» неби баш ни жслео, да сам тај ; него чуј даље . да ги привоведи м." (Наставиће св.)

Издаје и уређујс: И. К. Сопрон.

Сопропова иечатња у Земуну.