Земунски гласник

У Землпу, 22. ј>иија 1809.

Земупски Гласник ттзлааи Р1одел>ом у јутру. Дена му је годишња 5 фориити у банкиотама заједно споштарином или достављаљсму кућу. 8а предбројгшке у Србији статге лист овај дукат цесарски с иоштарином. За Босну, Херцеговпну и Стару Србију 60 гронта турских, ван турске попгглр тне, коју предбројници сами имају плаћати.

Иредплату на Земунски Гласник прима ив Аустрије Сопронова печатња у Земуну, из Београда и унутратнње Србије г. Велимир Валожић у БеоБрој 34. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје се у плаћеним иисшша код управе вилајетске иечатње у Сарајеву. Без новаца никакве се не уважавај у н аручбине.

О реФормама у Крајшш. м. н. Последч.и 6|)ој „Панчевца" о овом иредмету неколико речи дошс. На свршетку свога чланка ономип.е варошко : а -тупништво ианчевачко, да поменуте од војног миниетаретва индате законеке нројекте као наметнуте и без утицаја граничарског народа донешене од себе одбије , и да зактева, да се ради нреустројења Границе и доношења закона за Границу сабор граничарски што пре сазове . . . Ово неко.шко рсчи потакнуио нас је. да и ми о тој ствари коју нроговоримо. Овдашње је варошко застулништво уважиЛо рсчеие пројекте. Оно их је проп])ати.по и у претрес узело, IIа је ставило иримедбе , које ће се нојном министа])ству поднети, да се уваже нре него што ће се за закон прогласити и у живот увести. Из тог би могао ко, коме се буду речи ,.Панчевца" омилиле , изводити, да Всмунцима нити је до слободе нит'до будућпости на])ода ништа пије стало, в"ећ да су нокорно оно радили, што им је заповеђено. Да то тако није , то ће сваки допустити , који наше околности у обзир узме, и кад се на нашу ирошлост осврне, а на будућноот помисли. И ми смо пријател.и нарламентарне расправе, и ми би волели, да се само оним законима повинујемо, које народ сам својим заступницима ствара. Но жел.а и воља ретко кад еу са силом, с којом располагати можемо, у су1'ласју. па еваки евестни најпре ће оно произвести хтети, што к бол.ем водн, макар се још многи кораци чинити морају док се до доброг дође. Поетепено вал.а добро да се поетигне, кад оно с једним скоком ностићи не можсмо! Кал;у да ишћсмо гранича])ски сабор , који ће о судбини Границе решавати ! Заиста, с мало ту се речи

миого зактева, мислим, и премного. Проетор и задаћа овога листа не допушћа нам, да овде опширно разлажемо, које препоне, по највише политичке нрироде, стоје на иуту оживотворењу ове же.ве ; доста је, кад кажемо, да ни за то гаранције немамо, да ће ее и ове реФорме бсз борбе у животу увести. Је ли „Панчевцу" иозиато, на којој су страни ти противници нашега напретка, а да ли они немају приеталаца уз њихову памеру и у самој Граници, и да те присталице незнање, немарност и зла во.Ба руководи? Чини нам се, да му није све познато , Јер иначе би му савет општинском застунништву дат друкчије гласио. Познато је , да смо у материјалном и душевном иогледу јако заостали и да морамо велики труд и рад полагати, док до онога етуиња разгитка дођемо, где ће се наш народ у борби с другим народима одржати моћи. Ту је мисао земунско ва[)Ошко застунништво онако пе побитпо изразило у своме меморандуму , што је разаслат на више општипа у Граиици, и који је верни нацрт нашега стања. Просто речено, ми морамо образованост да ширимо у народу , како би се овоме рад и знање омилили, и како би постигао благостање у сваком виду. Ако је „Панчевац" за кратко време свога постанка само мало у народ завирио , он ће као и ми то уверење изустити, да нам још дуго време неуморног рада предстоји, док народ наш до бољег стања доведемо. Значило би безнлодне жеље гојити, кад би оно завести хтели, које ми сами оживотворити са нашом еилом не можемо. Колико година народ православни жел.у гоји и бори се , да цркву и школу у бољи ред доведе! О цркви и да не говоримо, али о школи можемо опажати, како поједине општине у свом ограниченом делокру-

гу све еиле упињу, да боље народне школе заведу. У том погледу тек сад је насталб боље време; о уређењу сеоеких школа очекујемо решење садашњег или будућег конгреса у нади, да ће пародии заступпици знати ограничиги уплив цркве на неоиходно пужни круг, и да ће одсад иародиа школа постати иравим еадилиштем иапретка. Шта да к'аи;емо о земљоделству, о радиности, о занатима, којих жалосно стање сваки дан нред очима имамо? Хоћемо ли та Факта да кријемо и свету да прииоведамо да се на високом степеиу образованости налазимо, да смо врсни и креики у сваком обзиру, те смо сиособпи и највећа политична питања расправљати ? Кога да варамо? Коме ли ће отуда штета да ироистече? Моукда нас други боље иознају , пак ће наше сањарије на нашу штету употребити. Кад смо лане у јеДним немачким новинама наше мнење о етању ствари код наше прекосавске браће и о омладини излолшли, ми сами нисмо мислили, да ће нас чини за тако кратко време оправдати, покрај свега што се на иас вика подигла и то са омладинске стране, у које хатер мислили смо нисати. Зар нам се то исто и код куће догодити не може? Та видимо, за бога, како нам су се избори еваком ириликом обнављали, како ту мало бирача суделује, и како те није тешко било на оно навести, што народној нотреби не одговара. А ми да желимо , да ири оваквим околностима народ оне људе бира, који ће о будуКности нашој, без прелазног корака, без да у народ свест иробудимо . иоволлк) решити ? Добро знамо да има у Панчеву, а и у Земуну има дое.та'"'с«есних гра!)ана; али ми не можемо еамо варошане у обзир узети , кад је о целом народу говор. (Свришће се.)