Земунски гласник

268

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Јавили смо читаоцима, да ће бити црквено-школска скупштина V недељу 15. о. м., сазвана четврти пут због новог избо])а саборског посланика за нагау варога , пошто је земаљска власт избор Суботићев за пеуважни прогласила. Скупштинари и у овај пар остадоше ири првоме своме избору и закл^учише да поднесу жалбу како на сабор тако и на вишу политичку власт. Црквепо-школском одбору би наложено, да ту жалбу оправи на дотичпа места. Јуче после подне држао је тога ради одбор седницу, у којој је читана и усвојена и једна и друга жалба, од којих је она за сабор на српском, на војено пак министарство на немачком језику. Жалба сабору овако гласи: Славни Саборе! Усљед иозива нами од врховно војене влаети пздатога, да овдашн.е правоелавно становништво у смислу закона свога заступника на сада делајући сабор ношаље, заступништво земунске православне општине је господина дра Јована Суботића без икакво предходне препоне једногласно за свога посланика изабрало, њему пуномоћије пвдало, и њега позвало да на темељу тог пуномоћија ову варош ваступа. Но овај избор нашао је препоне код врховне војене власти и што с највећом тугом привнати морамо, Његова Светоет наш патријарх, као председник сабора дао је покода, да је дивизијона команда у Варадину на темељу решења војеног министарства наш избор уништила. Против овог поступка усуђује се заступништво православне црквене општине ову жалбу славном сабору ноднети с понизном молбом, да би славни сабор сходне кораке учпвио, како би ссрешење војенога министарства и дивизионе команде у Варадину аа незаконито прогласило, а наш изабраии посланик као Таковн принознат био. Славном сабору а и сваком поједином члану српскога, у Аустрпји живећег народа поалато је, да је нашем народу потпуна самоуправа у расправл.ању црквено-школски^ ртвари већ од стари врег мена ујамчена; особито пак да је највишим решењем нашега цара и краља та самоуправа обезбе^еиа; па будући да је сада дејствујући сабор на темељу тих, аутономију гарантујућих вакона саеват, то је заступништво овдашње православне општине само право своје вршило, кад је при иабору посланика потребита својства у виду имало а питало кије, да ли је он у Граници рођен, или не. Наш иабор од овдашњега магистрата њему постојећој војеној вдасти пријакљен, буде од ове из тог узрока као неааконпт проглашен, што дивизијона команда тврди, да у Граници само часници или иоседујући хонорациори на сабор иаабрани бити могу. Том рехпењу нисмо се могли повиновати из узрока, што смо уверени били, да у првашњима и сада постојећим законима теме,ља пема. Ако на т^ко^вапи, у прошастом столећу издани илирски де т клараторијум обзир узмемо, морамо признати, даје у њему Србима, који у Војеној Крајину живе, нраво подељено, да онџ са 25 посланика на сабору утасгвују, али нигде нису били ограцичени да и њи хови посланнци све сами граничари бити морају, јер у противном случа1у морала би тврдити, да изван Границе нгивеће Србе граничари православне вере изабрати нису морлц. Ако су течаје.ч времена поједнни на.10ви равличитих рласти бираче на

г раничарскс часникс или грађане упућикали, то ови налози иису ималп моћ аакона и могу се. с#мо тим извинити, што је за опо доба иаображељс на часништво н грађанстио ограничено било, а ивван грапнце живећи изображенп Срби граничарима у толико познати били нису, да им се је тако важио нраво могло поверити. У ово доба пак да се тима налозпма моћ вакона ноделн , они су излшнии, јер уароци из којих су иостали, вишо не постоје. Кад већ с погледом на старе аакопе ностунање војеног министарства неда се оправдати, то њему с тим мање ваљаност уступити можемо, кад се на сад иостојеће ааконе, особито иак на § б. члан IX. угарског сабора од године 1808. обазремо. С овпм законом самоунрапа је обезбеђена, а будући да је сабор иа том темељу сазват, то се он и на границу раснростире. Али поступак војених власти вређа право и самог славног сабора. Заиста било би жалосно кад наш сабор не бн уживао оно ираво, које сваком заступничком тслу прппадлежи, с тим више моради би жадити, јер у том уверељу живимо, да је нанг премилостиви цар и Јсрал., који је у нашпм онштинама у црквено-школским стварима самосталност ваконом потврдио и опом телу ту самосталност поверио, који васколики у Аустрији жипећи . сриски народ у црквеним и школским стварима застуиа. Свако заступиичко тело без изуаетка ужива то право, да сам у себи испитује, је ли сваки члан тела но пропису ностојећнх аакона изабран и суделовати доетојан. Код нас само војепе власти изнимке чпне, оне сабору прејудицирају. Излишно је овде све посљедице тих постунака навађати, сваки може увидити, какве сс колизије из њега нородити могу. У нашем случају већ се је таква колизнја изродила , јер почем војена власт наш иабор аа незаконити проглашује и нама каже, да ми незаступани на сабору остајемо, сабор сам њега као посланика сматра и уважава, док верпфикациопи одбор своје мњење сабору не поднесе. Мислимо да би посао вериФпкациопог одбора са свим излишан био, кад би војена илп политичка власт нредходно избор појединих посланика прппоанавала или уништавала. Ми најсветија права српског парода, самосталност његову у црквено-школскнм сгварима бранимо, нак понизно молимо, да би славни сабор своје и наше право бранио и нашег ваступника у ваштиту узети благоизволио, а мн, који овде ту самоуправу браш.ти се усуђујемо, ми ћемо се његовом рсшењу у свако доба повиновати. Из заседања црквене православне оиштино. У Земуну, 20, јуна 1869. (Општинско веће 12. јуиа. Свршетак.) Други предмет већања беше, како ће се раадавати лимита со. Кад је г. изцештач покренуо био иредмет, рене општинар г. Ивић од ирилике ово: Пре негр што приступимо већању о овом предмету, допустите ми , да коју иарекнем. Последњи састанак општинског већа скончан беше на врло неповољан начин; јер усљед изјаае једног в.аотуппика, да он протествује против решења, радиђу се општинари и тако се даљ,е већан;е осујети. У ово доба, кад се на томе ради, да крајпнске варошке опшфине већу самосталност у уирави варошких послова добиг ју, морамо показати да смо евеенн и да беа штето по варош мои«мо сами собом управљати. Но ја мислим, да то нашој самосталноети пе доликује, нашу свест ве посведочгша, кад при сваком поједином случају, што нам се закључак већине не допада, од више власти решсња тражимо. Треба да се навцкнемо, да одо, што већипа општниара, дак.10 већииа грађана згц!Л.учи, уважавамо, па било то поједнним но вољи пли не, Кад је већина пгго реши г ла, то онда репшње цекц је за цас сдв меродавио, и оканимо се протеста, који и онако неће од користи бити, као што то у суседпој једној варрши видимо. Што се пцц соли тпче , то није потребно мцого о том предмету дебатовати, јер и онако не-

ће Гранпца дуго То прлво ужппати; јер како 6удемо сносили јсднаке терете са осталим лустријским грађанима , онд.г ће и т.ч као и друсо олакшице престати. II-1 то јо г. иавештач оиет иозпао општии.чре, да се вбиљски занииају са тим предметом, јер ја Већ шсст месецп Прошло, а публика још није до била со. Ио дужом и оштром дебатом решемо је ; да се због тешкоће, с којом јс иовлачеше соли иа соларе и равдавање иартајама скопчано, одустаио од пређа.пњег аакључка, и да сс тај ПосД ј кутем јавне дрижбе оном новери, који са обвеже, да ћс и за нпјмању трошарину раздагаге соли на се примити. При тој дра/кби имаће учествовати у пмв ошптине варошки представннк г. Марковић п г. Трешчик. Војена коиаида оист иште иајаву општипско! 1 всћа ради паплате трошка ва издрисава&е дстета Марпје Панек, ако бп општипа прп том оеткла, д* се н.ено дете у Земуи пошље. Ако со иак то дете у Земун не доведе а и досадашње пвдржавањс пе би се платпло, то ће општина морати ндаћатв иодржавање детета до 10. године. Решава се да општина но ириетаје ни на какву накнаду нп за досадашње ни аа будуће издржлвање детета, и одбије ту дужност на онога, жоји је беа иитан>а општине другоме оспм матере дете па Издржаваша нредао, јер јеон узрок, што речепа Марија Паиек, неимајући путног дисга о ( ^ асмунске власти, н» страни неваљалим вдадањсм својим децу раЈја, па сама их но издржава. Кад се сврши досадан овај предметј, дођоше у нретрсс мннистареки законски пројекти о органичном устројству вароши и о њпховом уставу. На зактевањо читао их је точку по точку општинар г. Ивић као а сдедеће примедбе одбора уз поједине точко. Уз члан V. Но вароши кпо такпе, пего само опн становници, што врше војиичку дужност, да су вависни од регпментске власти. Уа члан VII. Примирптелни суд треба да иаостане пз општипског вакона, и о њему треба особити аакон издати. Уз чдан VIII. Шкоде у вароши, што држава пвдржава, само у екопомном погледу да су одвпене од региментске власти. Уа члан IX. Вароши у Граници да од свпх оних регала уживају доходак, као што то уживају најпрсимућније вароши у осталим аустријско-унгарским вемљама. Особито треба у општииску касу да утичу: доходци од акциза, касапнпца, вашара, дрварипа, каддрма, местне скеде па Дунаву н т. д., и да се за то никакав паушад не даје; јер н расход ћв варошкн већи бити него досад. Уа члан XII. Варошки чиновницп могу да се примају пробе ради и на две године у службу, ако бп то општнна вактевала. У цогледу на сам устав вароши одбор јо ове примедбе ставио. Уа § 5. Градоначе.шик п његов замељенпн да се бирају на исто иавестно време као ц варошкп саветнпци, Уа § 8. н § 9. Право избора да пемају они, који ниоу пунодртни, т. ј. немогу ни преко својих тутора то нраво вршити, почем се не тиче пмовине, ^ећ вршења личног права. Тако исто да могу само онн иаабрани бпти, који су најмањо 24. годииу навршидп. Уз § Ц. Три изборне кдасе да се подело овако: у прву класу снадају бирачи, што 10 п више, У другу што « Д° 10, а у трећу што до 5 »орината општинског нрирева плаћају. Уз § 17. Изборне цедуље ваља пред пзборном комцспјом нациратп, или ту ц^цаеа^п дати, воји рами ииеати не могу. Уа § 18. Нзабрани, којих је избор цецтраднп верпФикационп одбор одрданеЈшо, обрапују варошко веће. У8 § 22. Звање градодачеднира и његовога вамељенпка, едо и вароцзкпх већника траје трп го-