Земунски гласник

274

оца сахрањена. Нико не уздахну ни еузе нусти на љеноме гробу. Истога дана као што је у реду, у ирисуству власти и неколикоЖенијиних сродника — који узједаред искрснуше — отворише стари ковчег. Сад се разјасни узрок јадиковања, њене безнадежде молитве, њеног тајне нуног страхопоштовања ггрела старом кончегу ни злата ни каквих других драгоцености не беше ту. до голих костију у часу рођен.а умрлог детенцета. Прсвео X К. X

..Побожне хршнћанско жсље." Под овим насловон изашла је пре неки дан једна кљижица на свет, коју је написао г. др. Пеи чић , физикуе ианчевачки , и коју је путем јавности православном синоду и сриско-народно-црквеном сабору поднео. У тој књижици изложене ми<ми на то иду , да се православна ц[)[та у својим обредима основно преуетроји. Та је појава у толико Јтачајнија т што је писац брошире врео човек, те се може претпоста15ИТИ, да је то резултат многогодишн,1М' размишљавања. Карактериегич«о је и то, да ее је таква кн>ига у иетој вароши појавила, које је месии лист ту скоро сродан томе неки чллпак донео, који такође радикалне измене у ерархичном склопу правоелавне цркве епергично захтева, и ако еа другог гледишта. И једна и друга појава је пажњу нашега света на се привукла. Као што рекосмо, брошира једр. Пеичића ванредна нојава, те је вредпо . да и наше читаоце ш њоме унознамо, нремда то због нростора само у изводу чипити можемо. Писац почиље своју књижицу. „Шта би требало у нас ноправиги , да телно и душевно не нропаднемо." По том вели: ,.Ја самжалибоже међу онима, који све црно по народу виде, који мало што код нас хвалити, а много којешта кудити зпаду. Не бојим се ни мало, да ћемо народу са вечним себе самих опадањем шкодити, вољу му за побољшање умалити; напротив држим, да нам је себе хвалисагг>е еве од пропасти на Косову па до почетка овога етолећа на најве1>у штету нашу служило. . ." ,.Ја држим, наставља писац, и ево јавно исповедам, да намје пеопходно потребно поправити школу, цркву, па затнм худе одрасле и у јелу и у пићу , и у ношиву, у породич-

ним одношењима, у грађамским хришћанским дужностима, па и у пословима и у забавама, најпоеле и у обичајима; иоправити и уредити ваља домове наше с авлијама и зградама, пољоделством и скотоводством и т. д." У том смислу говори иисац оиширније и наводи прво, да садашњи катихизис не вал.а: друго, што у цркви немамо на свом језику гграве молитве. Разлажући корист од молитава наводи примере неколико такових, као: молитва пред „легањем" и т. д. Кад се је на молитвама подуже забавио, прелази на цркву разлажући важност проповеди. „Али ту треба поучења за глупи народ, треба проповеди, што после читавога сахата трајања литурђије и то на ногама стојећи, без седишта, без наслоњача, иосле труднога, особито ратарског живота од шест дана, па још од једпог истог свештеника, могућно иије. (Осим, ако ћемо признати , да и у цркви као и насваком меету, мудрији другог ноучавати може и сме, ма кога год чина био, ма какве год хаљине носио.)" 0 поправки црквених обреда г. Пеичић овако говори: „Ако желимо, да пам се честити народ наш од цркве Христове , као што је већ очевидно иочео, са евим не одиади ие, и да у Назарене и друге очајне секте не суноврати и себе, и онако разним поводима раецепаног, сасвим ослаби, и као такови са лица божије зем.ве не изчезне, онда настојмо ми капуташи око тога, и омужајмо свестније иаше евештенство, да се јошт за времена култус нам поправи, скрати, оплемени, разумљив сотвори, да се проповед као ееенциална култа част у литургију уврсти, и да се сва занешењака устројства из цркве полагано с поштовањем уклоне, изваде. Учинимо ми оно , што нам , хвала просвети, неизбежимо 4 иредстоји; али барем започнимо. А гди би започели? 1. Да се еамо Христа Спаситеља празници светкују, а свију Светитеља епомеи пека се е' јутрењом сврши, да људи на рад иду. Тим ћемо свет наш велике грдне у раду штете преко целе године опростити, штете барем од 50 дана, на хиљаду радина 50000 дана, дакле барем толико исто Форипти. Прорачунимо, шта народ наш тим у напредку д< маћем ироћу других губк ! Је ли онда чудно, што ми пропадамо. а Немци

се дижу? — Али тим ћемо народ и ' од деморалисирања кроз нерад, безмерно ждерање и ииће спасти, а и за здравље му као и за имовину боље се постарати. Или се боји тко, да то народ нримити Неће? Кад је свештенство нређашњих векова у религиозној занешености евојој свет на штегу грдну привикнути могло, а како не би на очевидну нолзу? Треба народ обавестити , да су 10 заповести Божји од самога Бога произишле , а еве друге уредбе од људи. Бог не рече: не ради , него рече у 4 својој заповеди: шест дапа ради , а седми се Богу моли. Како се усудише онда људи овако јасну заповед Божију на штету нам преиначити, поправити, презрети? И јесмо ли више дужни, на штету пашу људи, или на хасну пашу иослушати? 2. Да се сви иостови укину изузимајући једину страстиу недељу ради спомена страдања Хриетовог за нас. Али и опда да се допуети бели поет. 3. Да се при светом причешћу више кашика у другом иутиру у води преправљених има, које ће црквењак редом вадити, обриеати, и свештенику давати. 4. Да се еамо једиа јединцита евећа пред престолпим двема иконама иалити сме; а све проче вољне жртве, које се па спалење у хиљадама фо])ипти свуда код нас нреко 1-одиие дају, спусте у сиродињски ковчежић пред тугором црквеиим. А свет ва л>а обавестити, да су овакове жртве Богу угодие , а не спаливање, које нам је од јазичника заостало, или од гоњеиих древних хр.иетијаиа, који су се ноћу , по пештерама и т. д. у страху на богомољу и поуке христијапске скупл.али. Тако би и узнемирујући тутора но цркви због палења свећа шетагве и зверање изостало. А међутим забранити туторима за сваку иоједину свећу и свећицу узнемирујуће тумарање. Тко свећу нрије иочетка богослужења не заиште, тај нека се до сљедујуће иедеље иретрпи. 5. Из истог узрока тасове уклонити, и место њих ковчежић црквепи нред свака врата мећати. . . (Свршиће сс.)

Кореенондснција >р?дншнтва. Госи. И. Н. V Б., Шилор велзк ^е&еп апђсгсп Жегјкг ег1'епп1- шап ап &еш, ег ໧?рпф{ ЈШаЗ ек шегје оегјфтегд^ &егд1 шгг ђеп УЈкч^сг МЏ Читаоница у Лешиици: Иримили емо нредилату конца децембра.

Издај-• и уређује: И. К. Сонрон.

Сопронова нечатња V Земуну.