Земунски гласник

269

диве. Ако бп се аа то време какав иов пвбор предуасо, то би дотично вваае ииак само донде имао да траје, на које време је бирано варошко веће. Чл.чвови варошког већа као и градопачелииков вамењенпк служе безплатежно, али градоначелнпк треба да је нод илатом. Ув § 23. Онај, који неби ивбор примпо, и по закону те дужности се одрећи не може, платиће у општинску касу 50 до 200 Фораната. Уа § 30. Варошко веће рсшава усменим гласањем, само нри кандидацији варошких вваничиика висмено. Уз § 43. Примпрптелни суд вал.а особенпм вакопом устројити, као што ће сс и редовни судови аа се оргаиизовати. То су примедбе одборове, које је општппско веће једногласно усвојпло. Уа остале вконске пројекте лчсу нмале ништа нитп одбор нити само општ. всће приметити оспм, што се шпте, да се ва варошкп пандури могу п одсад узсти »ојници.

-• Једаи нам сајџија из Беча поола своју изјаву са жељом, да је обнародујемо у иашем листу и да јавимо, да ће исти сто дуката награду ономе дати, који ће му сахатове, украђене пре два месеца у Кленку према Шапцу, бар од чести добавити и који су у вредности више од 9000 Форината, а сто Форината ономе, који само доиова нронађе. На многим од тих златних и сребрних сахатова налази се урезано Фабрикантово име „8е1а1>е & СЈе 81. Сгојх ." Ноћу између 21. и 22. априла преноћише два путника у једној гостионици у Кленку. Довезао их је из Земуна један сремац кириџија. После поноћи устаде један од путника, постар човек, и рече сељаку да упрегне, јер хоће да иде натраг у Земун. Сремац га послуша и кад је био натоварио иа кола сандуке, крене се на пут. Кад су од села одмакли рече му дутник: „Нећу у Земун, него терај у Варадин." То, и што је стари еврејин после ноноћи без свога друга пошао и товар што се чињаше сремцу да је оног његовог друга, пробуди у њему неку сумњу. Сремац га одвезе у Варадин а оданде се врати у Земун. Ту чује како је један похаран у Кленку, па је држао, да је лопов онај, кога је одвезао у Варадин, што је он одма земунској полицији јавио. Тако јеи било. Матори јеврејин похарао је младога сапутника свога, док је он спавао и кад се у јутру пробуди, виде шта је и одма отрчи ОФициру да јави и да иште помоћ. Но речено му је код штације, да официр сад спава и да дође после. Да су одма пошли у потеру, можда би лопова стигли.

— Из Панчева нам јављају ово: Заказане скупштина чланова наше касинске задруге није се држала у недељу по подне, што није био до-

вољан број чланова, јер најмање трећина свију њих може закључак доносити. Требало је решити, шта ће се са касином, која само вегетује, и хоће ли се усвојити предлог, да се касина преобрати у читалиште са уставом, који допушта уједно и јавна предавања. Од дужег времена особито одкад је премештена од „трубача" на друго место, наше грађанство слабо посећује касину, која сад скоро искључно служи пензијонарима за састанак. — У исти дан дошао је овамо из Зем)на г. С. са намером, да нас позове на приступ граничарској конзорцији, што ће да тражи дозволу за грађење жељезнице од Земуна до Сиска, с којим је подузећем и дродаја шума у Граници скопчана. Код овдашњих Срба није му позив нашао одзива. — Данас, у четвртак, био је избор нашег депутирца на црквено-школском сабору усљед позивапатријарха, и на основу најновијег саборског закључка. Мало ее бирача искуггало , но ови једногласно изабраше младога панчевца, г. дра. Светислава Касапиновића за свога посланика.

— Наш дописник из Београда пише нам: Обећах пређашњи ред , да вам што више јавим за скушптину у Крагујевцу. 10. о. м. беше прва, т. ј. предходна скупштинска седница, па којој би изабран одбор од 18 чланова , који ће прегледати пуномоћија посланика. Одбор је свој посао свршио и нашао, да пуномоћија троице адвоката не вреде и као такова их одбаци (а толико их је свега у скупштини), и вишина гласова држи, да су адвокати чиновпици! Ово је одбор предложио и скупштини, те се ова још строжије показа према адвокатима вичућ': „Не ћемо адвокате у скупштини!" И доиста двојица од адвоката на име: Стеван Маленовић и Мијушко Тодоровић искључени су из скупштине, и ако су их оне вароши, имајући у њима поверења и држећи, да ће их како ваља заступати, једногласно изабрале за своје заступиике, а Мијајила Стајковца избор не вреди донде, док се не извиди, да ли је свештеничко или полицијско надлежатељство истинитије. Обично у животу, крштено је писмо онај докуменат , који свака власт уважава и уважавати мора, ако се неће Фамилијарни и друштвени одношаји пореметити. Но наши су скупштинари другога мњења и можда је први случај тај, што је на таковом месту извешће полицијског органа имало

веке важности од матрикуларног протокола. Узрок, што наш народ виче и мрзи на чиновнике и адвокате држим да је тај, што су већином и чиновници и адвокати л>уди, који су нешто мало научили читати и писати, па као такови они не гледају ни на што друго , до за свој џеп. Бити чиновник или адвокат ствар је врло замапша; ваља скроз познавати свој народ, ваља знати што му треба, ваља знати и радити за оне услове, који унапређују народ, ваља бити човек беспристрастан — а то се све науком добија. Наука прави људе карактерним. А какав ће ми бити карактеран онај, који је био дојуче солдат или слуга, па нешто научио да чита и да пише, прочита неке законике и положи адвокатски испит. Е па сад од какве ће користи бити тај по народ? А како се полаже у нас адвокатски исиит, ми смо једном јавили у овом листу. Тако је исто и за чиновнике, који не гледе да угоде народу, већ ономе од кога им зависи срећа. А да су они научени и ваљани, не би зависили ни од кога, већ би као свесни људи радили онако, како им позив човечански налаже; тим би начином задобили поверења у народу. Први је случај, да су код нас адвокати изабрани за посланике , а за цело тога не би било , да нису делом показали , да раде за своју онштину, те их је ова изабрала, да ју на скупштини заступа. — Изабран је у скупштини одбор, који је направио одговор на ирестолну беседу и изјавио, да хоће: слободну штамиу, одговорност министарску, пороту и слободно договарање. Тај је одборов одговор усвојила скупштина и предала намесништву. Толико за сад. Други пут ће ваљда бити више за јављање. — У београдским листовима читамо, да је скупштина примила владин предлог, по коме ће влада имати права, да шиље у скупштину четврти део својих избраника из свију сталежа у скупштину. Министар унутр. дела прочитао је скупштини владин предлог за устав, који по „Србији" има само 40 чланака, но „Српеким Новинама" нак (телеграм од петка после подне) ироучила је скупштина до тог часа 90 чланака истог устава. На којој је страни погрешка? -- У угарском сабору још траје дебата о закону за устројетво нр'авосуђа. Левица се жеетоко борв за то, да се судско питање заједно са законом о муниципијама реши и