Земунски гласник

280

Нечнста механа. Једног јесењег вечера нљушти жестоко киша, мислиш не ће престати, иа све лупа о прозоре а ветар тужно хучи у оџак иа ми се чисто намеће страшна приповегка, ' коју ћу ево овде да приповедИМ. Путници, који иду у Русију, знаће, да је пре пут водио преко Љемла; и да је човек припуђен био путовати оном пустом и ио каткад и опасном равницом, која се зове курландска низа. Иа узаиом пешчаном пут.у докле год допире око путниково не види ништа друго до сиве новршине морске, умотане у копрену северне магле. Човек путује многб сахата, па се најзад сумња да ли ће већ један пут крај путу бити. Ова пустиња чини на човеков дух неки непријатан а тужан утисак, к&ји се тешко даје огшсати. Частољубиви планови, који се по памети врзу, слатке или тужне опомене, које су се у сјрцу очувале, страсти, којевру у крви, свега тога нестане и засије се у маглу и море. Наши прпјатељи, наши мили, наша мржња, Наше сећање , све то ишчезне , па нае нека сета обузме и овлада нама. Бика галебова, хука и бука таласа, хладни северни ветар , то су иредмети, који привлаче нашу пажњу, и с крјиМаје скопчан наш живот. Ми посматрамо један талас, који је изливан на чист песак , да избаци сувишак молуска и морских паукова, па онда да и разбије о наш точак од кола; сграх насје кад се неколико оних провидљивих сочива, пуних животиња, којима ни имена незнамо а још мање их по облику распознајемо — о точ-лк размрекају, и ми не мислимо тада, да је наш живот у опасности ; јер кола западну дубоко у несталаи нод, па најзад могу еа евим да пропадну. Ко нас чује, ко иас види у овој Нустињи? Већ су по где која кола ироиала у без,",ањ, нрича иозтиЛијон, и ми му верујемо. Кад се са свим пустимо у посматрање природне еиле, онДа се све верује. Најлуђе скаеке' пОстану истините, кад емо сами у жуборећој уралекој шуми, или сами на сињему мор.у , мли еами на нуту, к:-1о што смО баш еад. Одавпа то јест нре еедамдесет година , етајала је овде једна кућа, у коју су путници свраћали ; под њом иалажаху прибежише па често и епаеење од гр0зећч> беде. Кад се прави Друм зазида. хшје ни кућа више нотребиа била, гоеа је напусти и она се ерунш, Још у почетку I

овога столећа могле еу се видети развалине; сад од тога иема иишта осим мали остатак зидова и неколико поцрневих греда, које вире из песка те их море испира. На том месту вију се галебове и краеан црни гавран седи величанствено на једнрј раздробљенрј греди и гледаше дикћући од умора озбиљно на моје брзо вожење. Постилијон је то тако наместио да још за вида прођемо иоред тога места: „Јер," рече „није се паметно ноћу овуда возити, јер није баш најчистије на овом месту." Ја посматрах то место и збиља изгледаше непријатно. Пустиња чињаше се овде још већа него на ком другом месту овога безкрајног нута. Кола иекако чудновато шкрипаше. Жуборење и шуштање долази из даљине и опет се враћа и долази опет ; тада падие магла, па онда духне ветар и све то тако изгледа као кад' би се врата затварала и ирозори отварали. Ја посматрах греде, али они не бејаху узидани у кућу; свеје пусто и мирно. Још једнако звиждаше, котрљаше и преметаше се. Тада се смрче и постилијон ожеже коње, и тако најзад изгубих место из вида. Приепевши на поштанеку кућу осетих се нерасиоложен у великој и преднрј иутничкој соби , и моја нерасиоложеноет растијаше, кад месец изађе и номислих да би ваљало да се мало прошетам ио морекој обали. Али сам већ био наручио „руски чај" па сам га морао чекати. Најзад донесе ми се и иушећи се од месинга суд, а погпто иосрках ирву чашу испуни се велика празна соба. У оном крају иико еам не пије чај ; Руси волу друштво кад пију чај. Нагрну издрпана дечурлија на мислиш извиру а воде собом ио једног старца. Овде беше он деда иородици. Цео буљук дечурлије стрпа се у један ћошак од собе чек&јући да их или изјуре или ближе иозову. Поеледње ее догоди. Старцу се на лицу огледаше иоштење а иза његових бора на челу вирише приповетке као иза штапова кеФиха етране тице. Да ее не сам, преварио, етарац беше приповедач. Једна чаша теја , јер он га је пио само из чаше, иомешаног с румом беше довол^нада расположи старца за причање. Шта те ее ниемо наразговарали| од великог хинеског зида дођосмо на велика алоје дрва у Петрограду, од кепеца Петра великог сиЈ)осмо на поеледн»а „путешеетвија" у Таглони. Старац је знао врло мнаго, али оает иије зиао еве; и ја сам њему знао по што год но-

во казати и ни се тако приповедајући једно другом опријатељимо. На послетку занитамга: „Ама кажи ти мени, чико, знаш ли ти што год о оној срушеној механи, што је етајало овде на путу?" Опазих на лицу старчеву да сам дарнуо у његову најбољу приповетку. „Знам ли ја што год?" рече, „0 знам ја много о тој кући. Нико то не зна, осим мене, и ја не могу никоме допустити , да говори о тој проианулој кући, ја ћу му одмах показати, да ои незна ништа. Само ја знам све." — „Е па онда причај." Ја еам хр!)аво познавао старца, јер сам мислио, да ће он ту етвар тако просто прииоведити. Ту беше ваздан увода и нредговора, којима ие беше Краја. Међу тим иопи он две чаше чаја и трећа стајчше пуна. Месец стајаше баш нрема прозору. Томе изазва на поље на мореку обалу , и ја се ни мало не узтезах да поведем етарца. Ми шврљасмо ио иееку дуж дебелога мора, и на скоро етигосмо на меето где етајаху оетаци зидова и иетрулелих греда. Старац се стресе од страха. Њсгове опомене до!)оше му као иоћне иустахије и потрееоше му старе кости као бура сухо грање у шуми. То је оеобина живости у вародуГ, Како је то све снажно и као да ее јуче догодило! Мој ме је чико врлозанимао, и ја слушах, што досад никад нисам чинио, његову ирииоветку. Тада ми је изгледао баш као момак од 17 година. „Некада је етајала овде" рече, „кућа Димитрија Оломића, једног безбожногЗј^човека, и ја — ја се погодим код гвега да елужим." -- Сад он поче причати како би требало казнити неверне слуге. — Ја га сад неслушаХ, већ гледах на море. — „Ама Андрија^ рекох му најзад, „немој оно ириповедати што ја нећу. Ко ти тражи да заборављаш на приповетку?" — „Е па како ти хоћеш, сине мој, рече са свим повољво. „Ја мислим, ти ћеш веровати да сам се ја погодио код проклетога Димитрија Сломића да служим за иаре, што иначе нигде није било. Он ме узе да му елужим госте, који код њега сврате; али то 'е баш оно због чега нико није хтео да сврати код њега; од како је нестало старога бојара, баш нико." „Од како је нестало старог бојара?" А како га је неетало?" Андрија ми ее нрнмаче ближе. Ми стадосмо баш на онај дирек, где је мало пре гавран стајао. „Погледај", рече, „ево овде, баш на овом меету