Земунски гласник

284

ДОМАЋЕ И ОТРАНЕ ВЕСТИ. Карловци, б. јула, у 9 с.ахата у јутру. (Телеграм.) Клирикалци ономадашњим полагааем евојих 38 мандата распрекоше сабор. Патријарх неће да позове заменике. Овде се говори, да је јуче па ноћ иската ив Варадина војничка стража, јер лажан разносише глас, да ће бити нереда. Пандури чувају двор, и ако осим патријарха и још неколицине њих нико и не помисли на неред. Двадесет и седам народњака даваше протест против распрштања сабора. Ови шаљу претставку влади и депутацпју цару. Клирикалци пак П1аљу меморандум, ишту да се други сабор сазове, и то строго сталешки, да сваки само у своме срезу да може бити изабран и да није млађи од 40 година. Кушевић, Руварац, Стратимировић и директор Пантелић саветници су патријархови. ж. Карловци, 5. јула, у б сахата у вече. (Телеграм.) Овај час предали смо натријарху протест. У уторак иде наша (народњачка) депутација у Пешту. Нови Сад је уз нас. с. Земун. Цензура, која је постојала досад у Граници на књиге, што се уносе из Србије, Влашке и Турске, укинута је ових дана министарском одлуком. Дакле уклоњена је и ова установа код нас, која је пређашњих година толико сметала књижарској радњи ово и оностранској. Пре осамнајест година од прилике изигала је министарска заповест, која је забранила сасвим унос срнских књига преко Војене Граиице, само је могло министарство за поједину српску или еврејску књигу дати дозволу за унос у Аустрију, ма она била каквог му драго садржаја. Дензура по себи остатак је мрачнога средњег века, но ова забрана увоза српских књига беше сасвим смешан акт тадашње апсолутне владе , кад номислимо, каква је строга цензура тада у Београду постојала и за коју је пок. Ђорђе ГЈротић рекао: „да не само забрањује оно, што је писано, већ и оно, што у књизи нема." Јер његову књигу „Устанак грчки" (превод с' немачког) забранила је стога што није било дебелог јера (т.), коју су судбу делиле и све књиге јотом штампане. Укинућем цензуре на овој страни ваљда ћемо сад београдске листове скорије добијати. Досад је управо требало три дана, док су људи своје новине из Београда добили. Том приЛиком изричемо наду, да се и у Београду реципроцитета са нашим листовима упражрвавати и да ће од сад неће „Гласник" тек у среду или четвртак раздавати. Српска је цензура више пута сасвим задржала наш лист, неки пут пак допустила је да се разда само извесним лицима а не свима иретплатницима. Уз то је још и та чудновата практика у Београду упражњавана била, да нам нису непропуштене бројеве ни повраћали. Надамо се, да ће и то инквизигорно поступање престати.

У уторак беше седница општинскога већа. У онширном извешћу о њој наћи ће читаоци предмете, који беху у претресу џ од којих неки још од неколико месеца чекају решење. Општа је повика на бирократизам, што овај уз друге неновољности обичај има, да одлаже решења, те партаје често бивају оштећене тиме. Репрезентативно једно тело не треба да следи тој рђаво] навици бирокрације, јер треба да помисли, колико важе за људе брза и тачна решавања. Дуже одложење, особито што се тиче личних предмета, од једне седнице до друге општинско веће не треба ни пошто даље да допусти. Варошка ноћна стража , односно њена рђава организација као и тужбе на њеног комесара, опет беху предмети жестоког дебатовања, и ту дођоше у претрес ствари, које по својој природи не могу бити предмет расправљања у јавном листу, и ако седница у тај пар не беше за тајну проглашена. Ми се ограничавамо само на ту примедбу, дајевећ крајње време, да се нитање о ноћној варошкој стражи коначно реши. Чудновато нам се чини решење општинског већа, по коме да се полиција најпре упита, да ли је г. В. досад плаћао у Земуну општински прирез, где скоро петнајест година живи и трговину води и који је сад купио кућу, те услед тога мора да се вади за овдашњег. Ми смо тог мњења, да његово примање у овдашње становништво не може зависити од тога, да ли је прирез плаћао или не? Ако је он човек доброга владања и уз то имућан, те нема изгледа да ће општини на терет насти, онда га ваља и примити. А ако досад није плаћао прирез, то или га није морао по закону плаћати или је власт пропустила да га на плаћање позове. Нико сам неће, да за то моли да буде оптерећен са данком.

(ОКШТННСКО ВвћС 1. јула.| под претседништвом г. капетан-аудитора Шрајбера. Извештач беше г, Карл а протокол је водио г. Орељ, мађиетраТеки приоедници: г,г. II. Иетровић, Ђ. Солар и Ст. Марковић. Општинара је било 17. Седница ее одпочне у 10 часова и трајаше до једног часа по подне. Извештач ивнесе најпре неколико прошња, ко> јима се странци траже за овдашње, и то именом Андрија Стојаиов иа СеФкерииа, Михаил Дир, Матија Хабеншус, Иса Кеглић , Дапило Бајибергер, ЈовеФ Конрад и Лудвиг Стелцер, који се сви примају. Ервард Бухвалдер одбијен је са свим, а Мо» риц Цвибак примиће се, кад буде подпео сведочанство о своме доброме владању. Други предмет дневнога реда беше молбеница г.г. браће Вајнрихтера, којом траже 437 квадр. Фата земл>иштд ва циглану крај дунавске обал.е до

Фелбера. И кречар Живко Јаковљевић тражи, му општина уступи једно јутро вемлЈИШта , почом је рад, да ту пече и,игл»с и креч. Овај је предмет изазвао дужу дебату, особито кад је извештач још и трећу молбеницу изнео на видик^ којом садан.и притежатељ Фелберово цигљане иште , да му онштина на том месту више землжшта или прода или на уживање даде , почем хоће да свој посао рашири. За Вајнрихтерову молбеницу рекоше, да је ствар остарела, почем је прошња пре неколико месеца предата, а није се решила. Међутим образовадо се једно друштбо, кога су браћа Вајнрихтери чланови. То ће друштво у велико да производи цигл»е и цреп, иа хоће и кречану да заведе. Овом приликом упитаће општинар г. Ивић варошког управител>а г. Карла, да ли је штб дошло на молбеницу оиштине због ритског земљишта, којом је општина молила миниетарство, да то земљиште пређе у имаовину општинску. Г. управитељ не могаше се одмах сетити тога и после рече, да нијв ништа дошло. Г. Ивић ставио те то питање с тога, да би општина могла коначно решити предстојеће молбенице. Варошки председник г. Стева Марковић обрати се на тај Факт, да је Фелберова цигљана продајом прешла у друге руке и да треба садањем власнику већу квоту наметнути, него што је пок. Фелбер плаћао, којијето земљиште насуо, те нијв више изложено поплави. То је земл»иште онштинско а садањи је власник само могао купити зграде, што се на њему налазе, а за уживање земл>ишта треба од сад да плаћа повишену таксу, почем нијв имао трошка око насинања. Тога су мњења и остали општинари, но решише, данајире комисија нрегледа сво земл>иште, па онда ће зе одредити, који ће се простор које коме од потражилаца устуиити. У комисији су ова г.г. г Бор1)е Солар, Јован Д. Јовановић, Фрања Волф , варошки инжињер и полицајски комесар Блум, као и сви они што траже вемл.иште, Овдашњи писмоноша г. Франц Тупи тражи, да му општина прода онај део варошког вида у дужини од 7 хвата, што је крај његовог кућишта. После кратког дебатовања, у коме се мање више сви говорници нохвално изразише о тражиоцу, решено је, да ће се узети у обзир његова молбеница, кад ее буде са зидом располагало, а то ће бити одмах како буде уговор са ФортиФикацијом потврђен, Овдашњи грађанин Стеван Јоксимовић тражи из општинске касе 131 Фор. и 10 новч. за то, што је по уеменом налогу бив, градоначелника Јакоба дао гра^у_ за оиштинске цели. Да је он ту грађу доиста дао, позива се на сведочанство више њих, Ве« ћина општинара рекоше, да им је прзнато, и да јв грађа за стубове пред бежанијском каиијом идући Габорчековој пивари узета од г. Стевана Јоксимовића и није право, да он своју тражњу не намири, Закључено је, да се г. С. Јоксимовића рачун најпре пошљв бив. градоначелнику Јакобу ради цсн тврђења. (Свршиће се.)

— Наш градоначелник г. мајор Бах, који је с почетка маја тро-месечни одпуст узео , да порушепо здравље у брдском завичају евоме. у дичној Лици поправи , вратиће се око половине овога месеца натраг у нашу средину. — Овдашљи судија, г. капетан-аудитор Роб добио је друго онредељење. На н.егово је место дошао из Митровице г. капетан-аудитор Албрехт, који је у нашем језику савршено властан. Г. Каниц отпутовао је у среду на пештанској лађи натраг у Беч.