Земунски гласник

285

— Онбор у Еардовцима као да је престао већати, тако бар гдаси један телеграм од петка. који веди, да патријарх неће да држи седниде с тога, што су 34 посданика кдирикадне странке . подожиди мандат. У понедел>ак би продужена дебата о избору председника и у вторник решида је већина од једанајест гдасова, да је патријарх природни саборски председник. Оуботићев преддог остаде дакде у мањини, за који гдасаше двадесет и седам против тридесет и осам гдасова кдирикадаца, двојица: прота сомборски Бранковић и један кадуђер из Баната отишда су са сабора пре гдасања, осам пак њих не дадоше свога гдаса. У среду опет беше бурна седница, а у четвртак подожише споменути чданови мандат. Кдирикадци нодожише с тога свој мандат, што хтедоше, да најире дође дотација свештеничка у претрес, па тек после да се предузме вериФикација. Либерадна странка није могда на то пристати. јер нема смисда, кад би се најпре што »акључидо, па тек онда да се извиди. који је по закону посданик или не. Ми очекујемо, да ћемо добити из Кардоваца опширни тедеграм пре но што дамо лист у штампу. — Из Панчева добили смо овај допис: Прошле недеље јавио сам вам, да ће се амо учитељски договор да држи и обећао, да ћу вас и о резултату известити , што овим чиним. Наши крајишки учитељи до данас не показаше од себе ни најмањег знака од живота; код њих су јавни збори и договори, узајамна обавештавања и заједничко делање нека „шпанска села" и ако се кад и кад између њих који појави да у интересу горњих родова браћу на договор позове , то му се гдас изгуби у мору васкодике учитељске гњидости, тешког мртвила и крајње нехатости. Така судба иостиже и позив учител-а Идића , што га је управио на учител.е ван Крајине. Позив његов не нађе никаква одзива, јер у речено време с.вега само два учитеља на договор дођоше, те се, наравски, никаквом раду ни приступити није могло. Е кад имамо пред очима такве сдике и прилике, онда је сасвим јасно да напш крајишки учитсл.и ни мало не појме захтеве духа времена, те по томе су народу више од штете но од користи, јер ко сам не појми дух времена , не може ни народ (у младом нараштају) струјом напретка водити. . . Наши учи.тељи ни то не знају, да је сада у аустро-угарској монар-

хији удруживање дозвољено , него се неки обратише регименти са модбом, да им дозводи ићи у Панчево, а неке смо видеди на вашару, где у пивницама и биртијама време проводе. Оваково стање свеети у крајишких учитеља доиста нико си ни представити није могао, ади ето они нас сами уверавају , да за никакав рад дозрели нису , иди ако су, да су крајње нехатни да не речемо дењи. Тешко народу код таквих носиоца просвете, код таквих : стубова боље будућности народне! Ко чека да му „аравијске препелице" печене у уста падају, ко еам за себе ништа не ради, не треба носде да жади ако узгдадује , ако се успати!! — Из Новог Сада добили смо овај допис о избору еаборског посланика. Дописник је одмах други дан носле избора иисао, но почем из Новог Оада у Земун пошта три дана носи писмо, то га у прошдом дисту иисмо могди печатати. „Око 8 сахата из јутра искупише се сви бирачи Мидетићеве странке у дворани ,.друштва за радиност," а одатле уз песму свога кандидата дођу иа рочиште у ововарошки мађистрат Ту се сад започне седница под председништвом г. Новића, за перовође избрани беху три званичника, а за надзорнике од сваке странке по један чдан. Градоначедник узе посде председника реч па напомену, како је министарска странка за посданика на сабор кандидовада г. дра Т. Мандића и одмах напомене још нужну десеторицу, да се тај преддог подкрепи. На што се избор заиоче. Сваки бирач ноднео је евоју доказницу да је збил^а бирач и именовао свог кандидата. • — Избор је трајао до пет сахата посде подне и онда се закључи записник, по ком је др. Милетић 472 гдаса, а др. Мандић 56 гласова добио. И тако би за посланика на уг. Сабор председНиком прогдашен др. Светозар Мидетић. Одмах за тим подиже се И. Христић адвокат, те хтеде протест да уДожи еа јога три чдана од противне странке. Зашто? Ии сам не знаде. Намерамујегдавиа бида та, да се страпка његова нред др. Мандићем оправда, што је он при избору пропао; јер су га они модили, да се прими капдидатуре, које се је он збиља примио, ад под усдовом тим, ако су извесни, да ће он за цедо за посланика испасти, што су га они опет твј)до уверавали. — Сад, кад су ви-дди да су се обрукади, хтедоше да избор униште, ад иредседник

нотврди избор, и тако Мидетићеви бирачи поседају на кола и оду у Карловце, да свог посланика иоздраве и у своју средину доведу. — Посде 8 сахата у вече присиеше заједно с Мидетићем у Нови Сад и ту му приредише сјајну бакљаду. Том придиком изјави Мидетић у подужој беседи, како он почаст ту, што му се указује, ематра као почаст свести српске, као иоверење, које му је указивано при изборима за градоначедника, и које му се и сад при новом избору за посданика јавно указује и изјављује своју захФаду том поверењу. Радује се што види, да се идеје омдадине српске, и његове остварују. НапомииЕ>е да ће му и одседе програм бити равноправност српска, равноправност осталих народности у Угарској и да ће он по том програму свом заступати истина и локадне, ад и интересе целог народа. — Отуд се после крене спровод двору старога Новића, председника изборнога. Ту приспев поздрави га г. Сандић назвав га старином Новаком. Новић се заФали на почасги а спровод уз свирку и песму врати се опет у дворану „друштва радиности" од куд је и пошао био. Ту се сад ново весел^е започне, кодо се савије, наши салашани поред леба и соли и чашу вина поеедаше; неко време, затим се опростише и евојим кућама одоше. Весеље је још неколико тренутака трајадо , и с тим се заврши јучерања светковина. — Наш дописник из Београда нам јавл.а: Чудо се ваљда и код вас у Земуну пуцњава топова. Од кад турци оставише Београд, ви у Земуну одма знасте, да је таква пуцњава знак радости а не опасности по народ, но ипак држе наши Напредњаци да то баш није ведика радост, што је потврђен такав устав , ади коме се већипа наших грађана из свег ерца радује. И како да се не радује , кад је тим најноВијим закључком народне скупштине знатан корак у државном животу народном учињен. До данас (петак) званични текст у цедости није обнародован, но ипак тодико је познато да устав садржава установа, каквих постоје и у другим правним државама, само што су по садањој потреби нашој удешене. Наравно, да наш устав није онакав, као што је белгијски, унгарски и др. ади ипак прогдашује, да је Орбија уставна монархија, у којој је подеЉева законодавна вдаст међу народом и вдадаоцем. Као што рекох нови је устав задовољио ве-