Земунски гласник

Седмични преглед куреа на бечкој берзи.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

Ј у л

и ј а

Дукат цесарски

6.90

5.90

5.9-2

5.93

5.90

5.91

Сребро

121.75

121.50

122.50

5°/ 0 метадици

63.40

63.55

63.60

63.65

63.45

Ови с кам. мај—новем

— —

63.55

63.60

63.65

63.45

5°| 0 народни зајам

72.90

72.75

72.85

72.80

72.90

72.75

Акције народне банке

757.—

755.—

754,—

758.—

759,—

„ кред. завода

303.60

304.30

305,—

311.60

312.70

312.90

Дозови 1800. године

104.40

104. -

193.'—

104. -

104.50

104.20

ЛМ&Дон

124.75

124.85

124.95

124.80

124.70

124.75

Пловидба местне лађе до 19. августа. Из Земуна у Београд, у 6 и по сахата у јутру. Из Београда у Земун, у 7 сахата у јутру. Из Земуна у Београд и Ианчево, у 7 и но сахата у јутру и у 2 сахата по иодне. Из Панчева у Београд и Земун, у 10 сахата пре, и у 4 и но сахата иосле подне. Из Земуна у Београд, у 6 и по сахата носле подне. Из Београда у Земун, у 7 сахата после подпе.

ОЦШТА Р.УБРИКА. Уредншнтво не одговара за чланке, који се печатају под овом рубриком.

Уредниттву „Гласника!" У броју 78. „Заставе" нападиут, ја сам овде ириложени одговор на уредничтво тог листа још 6. о. м. уиравио, но тај одговор још досад бела дана не угледа, тако да сам се изнова на уредника самог, др. Св. Милетића обратио, од рсога као од мог пријатеља очекивам, да ће моју жељу исиунити. Међутимјеиак неки безимени у „Панчевцу" то нааадање похвалио, зато мислим да с мојим одговором не доцним, већ га вами шаљем, да га и ви у „Гласнику" саопштите, тиме прије, што је покрај мене и „Гласник" нападнут. Ово је моја последња реч прама оиаковим писачима, који сакривено иза бусије нападају. Са именом несмију на видик изаћи, јер би иначе свет лако дознао какви људи (!) у ово доба са судбином нашег народа управљати желе, и да су још зелењаци, који се за туторе народу намећу. Прем ако Лутер каже да је и то част,сила неиријатеља имати, то ће ми сваки допуетити, да иза бусије сакривена кукавица непријатељ у правом смислу бити не може; зато недржим, да би частно било са таквима у борбу се упуштати, коју ја иначе не избегавам. С поштовањем Ивић. Одговор на допис из Панчева у „Застави" број 78. .У митолођији грчкој пригховеда се, како је Херкул као дете лежећ у

колевки змију угушио. Само поре- ј кло његово сумњу ону одстранити је могло, с којом сам као ђимназиста ту приповетку чито. Но као одрасто човек имам прилику, да с властитима очима гледам још веће чудо, које произвађају не богови или полубогови, већ људи човечијег порекла. „Панчевац" то велико чудо твори иред нашима очима, али у сажалења достојном положају , јер он или сам или кроз своје помагаче своју славу пшрити мора, будући даје број оних лица премален, који његов рад с сопственима очима гледају. Тек што се роди смионо се баци у гњездо , где се змије легу , које крв нашега народа сисају. Са досад невиђеном одважношћу он скаче у гњездо калуђера и попова, солдатеске и министарских најмљених слуга, који за новац о пропасти домовине раде. У таквом гњезду тих најмљеника набаса и на мене, како ја у „Земунском Гласнику" у два чланка „о реоормама у крајини" V славу министарских реФорма певам и накнаду > чистом злату и сребру и у орденима примам. Тако барем стоји написано у наведеном допису, где се изриком каже, да писац тог чланка из егоизма на министарску во.ву улогу игра, у оном истом допису, који опширно о славним делима „Ианчевца" и о подлом поетупању његових противника(?) говори. Земун, Карловци и Варадии сложили су се, да тог младог горостаса утамане; али залуд се труде, јер ће „Панчевац" све његове противнике, међу које наравно и ја спадам,

победити. Заиста врло је благородно од донисника, што читаоце „Заставе" уверава, даће раденици „Панчевца" издурати у њиовим наканама и у њиовом уверењу , јер нас свакдање искуство учи, да се „челични Карактери" кроз умекшавајућу силу звања и кроз кемично сиојење са златом у добра оруђа сваке владе преустројити даду и кашто полицајну службу чине, само да с-е благодарни нокажу. Овде само ово неколико речи дописнику, који је, ако се не варам, још одвећ млад, већ да би независност и ностојаност с-вог садањег уверења засведочити могао, а и једном сталежу принадлежи , о ком Кереј каЖе, да њему се највише приписати мора, ако народи морално падају. Ко мене од дужег времена познаје и мбј рад непристрасно прати. моЖе знати, да ја још нигда на министарску или другу Коју команду и за новце писо нисам, ни у оно доба , кад сам још „униФорму," дакле хаљину носио , која ретко кад независно уверење покрива и брани. У садањем мом положају пак ја већ више година јавно радим и нико неможе отворено и са именом својим тврдити, да сам ја икад па вољу другог кога писо и радио , па за иисање и рад министарске или друге накнаде или отличја добио ; пре би ја мого о противноме сваког уверити. „Панчевцу" намеравам на другом месту опширније одговорити , зато завршујем. У Земуну, 6. Јула 1869 год.

НОВА ГОСТИОНИЦА

у Земуну, углавном сокаку, позната досад под именом „иародна гостијоница, од 20. јула о. г. држи иотписани иод закуп. и зваће се одсад •Дотел Евр«1ва." Лапљајући то поштовапој овдашн.ој публици, као и п. н. иутницима. уверава потписани сваког, даће у његовој гостионици гости како у погледу на чис.тоћу соба, тако и што се тиче укусна јела и нића добро послужени бити. Ова гостијоница сасвим је оправљена и с новим намештајем снабдевена, а при том су цене сасвим умерене. Чаша добра штајнбрушка мерцског пива точи се ту по 6 новчића. Сава Бела.

Ттг @л(Јђсј Јп ©ет^ Нп 1п ^ег фаирЈ(Јга((е, 1чбђег 1ч!анп( ти« 1>еш 9?атеи: „§о!е( 9}а(јопа-1," Ш »от I. 21и^иГ* в- 3- Ји ђеп 33еп1е1) Геб ишегЈеЈфпеЈсп и&егдапдеи ииГ ђеЈјјЈ ооп је^Ј ап @иго!ра." Зпђет Ме(еЗ 1>ет р!. Ј. е1пђе!пи[феп ипо ге^епђеп фиђИГит јпг ј?епп1пј§ декасђЈ итТ, 1апп &ег ЦпЈег^еГфпеЈе »егЈЈфегп, Рар Јт „фо* Је( бигора" |"егоођ1 п>аб Ие 9Јет(Јф!еЈЈ ђег фа((ад1егЈ1ттег ап()е(апдЈ, а(б аиф ђеЈгер Сег диЈеп^ЗеРЈепипд ппЈ ЗШет дего^ Ји|г1екп деГЈеИЈ (ејп ижћ фав „&оЈе( Шигора" ЈГ*]дапЈ пеи гепооЈгЈ ипђ тоМЈеЈ, &а(?еј Ме *)3т(е аи(зег(Ј 1>Ш1д @6 шгђ ђа(е(ђГ1 ет ©1аб диЈеб ОбегЈби&ес даагЈепНег тИ 6 ^геиЈег »ега6(о1дЈ. §аћђав Вс1а.