Земунски гласник

304

Несрсћни слнкар. '{Ј Новелета. Било је тако у месецу октобру; два сликара путовала су у Напољ. — Та зашто не ћете к' мени на конак, говорио им је неки честит пустињик. Баш кад није другаче, а ви бар погоните мазге мало брже, да што пре изађете нз овога клапца. Имате ли оружја?" „Ни ножића." — Хм, без оружја, ноћу. по сред кршева! До душе и молитва је моћно оружје а и ја ћу се за вас молиги, али опет ево узмите". . . Добри старац извуче неки ковчежић. Овде има неко оружје; пре неколико година оставио га је вавЈ неки земл>ак." И затворише се врата на колеби а потоњи зраци октобарскога сунца нестају иза снежнога врха Гран-каса, пајвишег брда Аиенинских планипа. „Да видимо шта је у том тајанственом ковчелЈићу, рече Ериаст. Красан мач . . . Нека хартија! . . . Гле шта иише: „Узми га само тада, кад ти затреба живот да спасеш." Да мудра савета, рече Ернаст. Мач је заиета леп. Три слике од слонове кости китиле су балчак. Била је нредстављеиа вера. љубав и нада. Гвожђе, огледало вештачког посла сјајно као сребро а вије се као гуја. Осим тога беше но њему још неких мањих лепих слика. Иутници се задубили и диве се мачу а кад се пренуше беше тамна ноћ. Помислите само, ноћу, без вође а у оваком опасном пределу. Рекоше да траже где да преноће; ч'а боља је и жалосна колебица какв !, него да су на дохвату зверовима и злим људма - да лудо изгубе главу. Убезекну их неко звиждање ; стајали еу као окамењени. Боже помози! Био је пастир планинац са својом стадом; норед њега је ишао велики гаров. —. Еј рођаче, викаше га путници ; „ :оћеш ли нас примити на конак за њ.ћас." ,.3а ноћас," јекну одзив планином. „За ноћас," рече планинац и ухвати гору, који се најежио на мазге. „Идите десно, све уз кланац, па ћете д >ћн до ограде, где ја са мојим козама станујем. Ограда је добра, вратасу јака; тамо можете без бри-

ге епавати Немојте само ватру да ложите; могу је опанИти Лупежи а овде их има доста, па Онда . , , . онда збогом свете." Настира нестаде а из долине зачу друго потмуло звиждање. Путници одоше путем који им пастир каза. . . . Ено их пред колебом. „Иије пас слагао, ограда је добра, врата су јака али опет морамо бити спремни на свашта. Ову ћеМо даску метути овако косо. . . . Хм, тако. Један од нас да спава а други да чува. Мењаћемо се свакога часа." — Добро, ја приетајем." „Лези ако хоћеш, мени се не спава." — Богме хоћу. Знам, хоћу да паднем тако сам сањив. Лаку ноћ, Ернасте! Нека дође ко год хоће, двојица смо а још имамо и мач; пробуди ме после једног часа! Чујеш ли? Ернаст седе поред свога друга а он је већ био на другом свету. Мало по мало стане га хватати сан. Почне ее напрезати да га растера; зева, трља очи, навија часовник, он избија — заман; гледа како му друг енава — све горе. . . . Ватру су наложили и ако пастир опоменуо да то не чгне. Она је тињала, пуцкала а он се еве више уепаљивао. Сад дође ред на мач. Извуче га из корица, гледа врх, гледа шаре на њему, гледа .... па се изгуби у миелима далеко, далеко. Сад га ст;.не занимати његова сопствена еенка. Светао пламгн, што је таласајући ее тињао, играо се њиме. По глави му се вртела мнолсина непојамних, растојених мисли, као т-ам !ш слике испред „чаробна жипжа," и глчва му беше све тежа а он све сањивији. У један мах. учини му се као да чује пастирово звиждање на близу код колебе. учини му се да чује како гаров режи. Разбуктела ватра поче се већма светлети, тајанствено се преобрази, промену пет-шест пута боју, полете у вие, раздели се, нестаде је На меето ?ве стајала је пред Ернастом грдна провалија, а из вечне тмине те ировалије проди]>ала је слаба еветлост еветлећива жишка. Е])наст пе наже да у провалију загледи. Гле! . . трже се . . . мач, што га је мало час узео етеже а нежна елонова кост п])скала је под снажним стиеком снажне руке Ер- ј настове. На далеко дну бездана тога комешао се рој грабљивих лунежа. Би ш су одевени као личинари и оруж I-

Ми еабљама и пиштољима Као П} ав« разбојници. На челу Тога роја, била је матица — плаНинац пастир; а порбд матице, норед планинца , иШао је грдаН Црн Т]»ут нланинЧев гаров. Сва чета се упутила месту где путници бораве, Ернаст се запти да не дише скупи се у клупче а мач још боље стеже, У тај мах осети , да га је настир снажним рукама зГрабио и да Га ПрОвалији вуче а он не може ни да се макне а камо ли да му ее противи. И у мах му се указа дуг, елабо осветљен ходник. Паетир му даде заповеднички знак да иде за њим а Ернаст му ее повинова. Руке му беху слободне, он погледа е, поуздањем у мач, стрпа га нод одећу и насмеја се. Сам није могао да појми, како то да се он покори вол,и тога пасти])а и опет је ишао за њим а није питао куда ? Дођоше до неке решетке. Пастир зазвони трипута; решетка ее отвори. Почеше се пен-ати уеким. вијугастим степенима, који их изведоше у велику. елабо оеветл>ену избу. Ернает виде ту лупеаге где банче а на ноду је лежао неки старац у ланцима окован. На седој бради ш срећнога етарца светлела се ио која бистра суза. Кад уђе Ернаст пођипаше луиежи и пограбише оружје. — Госгодо," рече пастир нодлим , промуклим глаеом; „ево вам доводим ваљану иљачку , овај има сијасет новаца." „Да рече Ернаст. „али има и мач, да ти црну душу пошл.е њиме ђаволу госи њеном." Мач погоди по средсрца жива. — — И чу се страшан ,јаук из колебе; и чуше се страпшије речи: „Ернасте! брате! .... убише ме. — Несрећни сликар ! У сну је убио свог најбољег иријагеља. Иревео Ђ.

о Из жшгота Јсдног циганчета. У Букурешту, у Циџмиџу красну врту , који је дању празан а ноћу игралипгге шарене гомиле . што је дошла да се весели — у томе врту стајаше једнога лепога јут]>а циганче . на које завидл.иво погледаху другарице. А и по који. што мимо | њу нролажаше . застајкиваше и ;:ачуђено гледаше га]>аво дсте. У Букурршту има циганчица еијаеет: али нико још не виде таких папучици на таким ногама; напучице од* цра