Земунски гласник

353

— Хоћемо ли да идемо на могилу чича? заиита Ееалл после кратког ћутања. — А зашта не, време је депо, одговори старац. — А зар се ти не бојиш падајуће звезде? — А зашто да се бојим, та то је добра душа а ни је бачена с неба ; то зар за то што је сама себи дошла гдаве. Дуго су ишли степом стари и Ееауд. На по врсте остало је село &а гћима. И већ указа се пред њима у мраку тајанствена слика високе могиле. — Ето то је брачна могида. рече стари и показа му тамну масу. Што су бдиже додазили до могиле то је место све пустије изгдедало. Есауд је осећао како му је срце замирадо од страха. Стари је Козак шутећи ишао. Наједанпут пред њиховим очима сијну јасан блесак. Са тамно-плаве висине полако се спусти на могилу звезда. Она нацрта у зраку дугу па онда паде на могилу и расу се у светлећиве варнице од којих је се врхунац брачне могиле светлио као у бенгадској ватри. * * * Есаул који је добио село Прокопенко на дар од Хетмана насели се на свагда у том дивотном месташцу и проживео је ту свој век и ако је била близу страшна могила. Његови потомци још и дан данас живе V РуСИНИ. Од то доба од оца на сина, од деде на унука, од комшије на комнмју прелази предање о падајућој звезди, у којој душа несрећне Олесје још и дан данас пада на брачну могилу у леие летње ноћи. С руског — вић.

До Нбапца.

II. Г1рво је питање кад се у коју страну варош долази, где ће се одсести. То је и наша прва брига била, кад смо у Шабац дошли. „У хотелу „Европе," рече нам сапутник један; то је сасвим ново здање а и гостионичар је из прека." Даклеу хотел „Европе" упутисмо се пешице по лепом насипу, што са савске етанице у варош води. Било је додуше код станице таљигаша, да се путници довезу у варош, али се ми не хтедосмо њима послужити. већ дадосмо мали наш пртљаг момку једном да ха однесе до го-

стионице, која је и онако бдизу станице. Видели смо и неке каруце, које чекаше отменог с-анутника г. саветника. Како је то лепа ствар телеграф; неколико куцања а у далеком месту извештени су пријатељи о доласку милога госта, па му могу спремити сваку угодност. Али не само пријатељи бивају извештени, да дочекују пријатеље, већ се то често догађа и са полицијом, која се извешћује о доласку неких особа које су достојне особитој њеној пажњи. Наравно ми се не бројасмо међу таким особама а доказасмо тиме наше монархичко мишљење, што одседосмо у „Европу"ане у републиканску „Америку," које име такође једна гостионица у Шапцу носи. Чим уђосмо у варош одмах приметисмо, да је трговина гдавни Фактор код Шапчана и ако је прва радња при доласку у варош крчма, где видесмо да гостољубиви угоститељ неке сељаке на коњу посдужује на сред сокака црвеником. Приспесмо у хотед „Европу." Лепа је то нова зграда на два боја са арабескама од гипса украшеном Фасадом. Види се да газда од куће није штедио циглзе кад је то здање градио, којб је необичне висине. Ми ступисмо у врдо пространу каФану и кад смо искали собу одведе нас моиак преко стрмених басамака од простих чамових дасака на горњи спрат. У пространом једном нредсобљу чекасмо подуго , док је гостионичка служавка нашла кључ од собе, у којој ћемо конаковати. Неочешљана и одевена у хаљини од неизвесне боје и чистоће собарица, коју као да није природа особитом красотом обдарила, одведе нас у један салон са три прозора, којида је бол.мм и чистијим намештајем снабдевен био иријатно би било обиталиште за нас. Но овако беше у потпуној хармонији са спољашношћу собаричином, о којој мој пријатељ иронички примети, да је дивна девојка. И гле, не прође ни четврт часа а она ти се појави у великом тоалету, очешљана, умивена, а што јој врат није дошао у додир са сапуном, то се ваљда мора краткоћи времена ириписати . . . Али не само над женскињама ноказује сујета евоју силу .... Први ми је посао био, чим емо се еместили, да видим варош. Неколико само корака од моје гостионице, а ја се нађох на раскршћ .у, где се стичу три широке, можда више од четврт часа хода дугачке улице, четврта иак је краћа, ужа а није ни права као остале три. Ја се унутих оном I

што беше преда мном; она води Поцерју, које у се даљини види. Одма до ћошка с леве стране лепа је катедрадна црква, а до саме порте двокатна основна и женска школа. Ово је лепо двокатно здање од тврг дог материјад и саграђено је пространо по укусној мод "рној архитектури. Мало да.ље од основне школе, одељена само некодицином приватних кућа налази се гимназија, а то је здање што је и веће и лепше од основне школе. Преко пута од гимназије епископски је дворац, који није Фронтом са сокака, већ лежи у дубини, а пред дворцем простире ее лепа баштица, коју кроз раштркану ограду гдедати могу. Од раскршћа на десно овако ис-то широка улица води. Господском је улицом названа, вал>да с тога, што је ту окружно начелништво и суд. Здање, у коме су та надлежателства, пространо је и на два ката по турскоме стилу. На ту Форму су беговски дворови по Восни, самоипоимају на прозорима решетке. Рекоше ми да је то бивпш конак кнежевог деде Јеврема Обреновића који је много година у Шапцу као губернатор живео. Још ћу један јаван завод да споменем, који не само вароши Шапцу служи на украс, већ би се њиме могле дичити и веће вароши. А то је варошка и окружна болница, коју сам походио усљед пријатељског позива г. Физикуса дра Пајића, под чијом ваљаном управом болница стоји. Ја сам том господину доиста захвалан на његовој љубави, што ми је дао прилику да тај завод видим, који је један од многобројних доказа отачанског старања за народ пок. кнеза Михајла. У једном усамљенои сокаку, удаљен од радинског метежа и ларме саграђена је та болница и еасвим је прост])ано ново лепо здање, веома високо с великим прозорима. Чедо од куће, које се подиже у средини, краси гвозден крст, те даје здању изглед као да је каква лутеранска црква. Болница се састоји из три велике одаје свака са осам гвоздених кревета са чистим намештајем, код сваког кревета има све потребне ствари за болеснике. Две су одаје за мушке а једна за женскиње. Оеим тога има и помањих соба са два креветр ва онакве болеенике, који су у стању нлатити већ .у таксу. У тој болници наравно да има још и све остале угодности, које су еве у доброме реду и евуда влада највећа чисТоћа Тако н. ир. дивио сам се простра. ној, еветлој и што може бити чи„