Земунски гласник

375

Седмични преглед курса на бечкој берзи.

15.

16.

17.

со I

19.

20.

Септембра

Дукат цесарски

5.83

5.82

Сребро

120.—

120.25

119.75

120.—

5 металици

59.15

58.90

59.15

59.80

ј Ови с кам. мај—новем

58.90

59.15

— —

6° „ народни зај.чм

67.90

68.90

68.15

68.70

ј Акцнје народне банке

703,—

703.—

705.

712.-

712.—

717,—

| „ кред. вавода

260.—

255.50

253.75

260.25

259.75

' Лозови 1800. годнне

9-2.2о

92.—

92.25

92.50

93.53

1 Л ..НДОН

12?.—

122.20

122.25

122.55

Пловидба местне лађе до 19. октобра. Из Земуна у Београд, у 7 сахата у јутру. Из Београда у Земун, у 7 и по сахата у јутру. Из Земуна у Београд и Панчево, у 8 сахага у јутру и у 12 и по сахата по нодпе. Из Папчева у Београд и Земун, у 10 сахата пре, и у 2 и по сахата после подне. Из Земуна у Београд, у 5 сахата после подне. Из Београда у Зимун, у 5 и по сахата лослс подп«.

ОПШТА РУБРИКА. Уредшпптво не одгоиара за чданке, који се печатају нод овом рубриком. Огпорсно 11111'МО Г. СвИрОНЈ'. (Свршетак.) Шта? Зар слобода, зар јавност није д об а р п у т ? Какав д р у г ч пут, каква д р у г а средства хоћете да ја употрсбим? Све је ого ои ш приликом овс моје нове брошурице: „Бођама омладинским". У ствари , ви сте хтели рећи да средства на прилику као таква брошира нису најбоља. Да видимо. У тој брошурици рекао сам да ја никакве симпатије немам у опште прсма династијама , н е позивљући н и к о г а д а у б е ђ е њ е м о ј е д е л и. Не само то. Рекао сам да се династије још којекако и сносити и трпети могу а да образ не црвени. Ја сам ишао само против фанатнвма династичког, а тај за цело, као и никоји Фанатизам, и сами не одобравате. У Белгији и Инглеској још постоје династије али бев Фанативма динаетичког. Кад у Србији не може за сад бити боље, ја сам оним телеграмом омладини и оном брошурицом њеним вођама ишао да омладину сачувам бар од оног Фанатиама, и ништа еише. Ја никако Србима нисам предлагао да гоке династпје, већ само да их н е с л а в е. Је ли то 8ЛОЧИНСТВО ? Ја сам рекао да је Милош Обреновић узрок једном влу народном, које овде нећу из ближе спомиљати. Ја тим никакву династију под небом наиао нисам: Милош је лице исторично, а никаква династија. — 0 лицима историчким слободне су сваке мисли, а нарочито у вемљама где има слободна штампа. Читајте шта пише у Паризу Пелтан о Наполеону I. Називље га саможивим и гадним деспотом који је у чаетољубљу свом радио иа пропаст Француској. Он тако вели о стрицу под владом синовчевом и нико не вели да је то рђав пут! Не само то. Французи штампају процес у коме данашњи цар Француаа парадује на клупи кривичкој — и цар се и невешт чини. Толики радикални листова ауетриски штампају да што је несретни Макеимилијан тражио то је и нашао^а цар брат све то трпљиво сноси. То ћерећи: у држави Аустро-Угарској има слободне штампе. Шта коме чиним ја кад се и сам слободном штампом служим? Вичући, дубоко убеђен, на насиље, убиства и пљачке Милошеве, ни у чем не дирам у данашњег кнеза у Србији. Кад је „Напретку" слободно живим и данашљим намесницима у Србији у очи говорити да су убице Михаилове, ваљда ће и мени слободно бити о мртвом се Милошу изран ити. Даналгњи кнез српски дете је, а наравно то дете није послало Алимпија Васиљевића у Кикинду да у ту!)ој држави шири ериски Фанатизам династички, већ су га послали министри београдски, они исти који су мене са огњишта отерали, и против тих министара управљена је она

брошурица. Ствар је ттј оста. Ја који нисам Ау- | стријанац имао бих право усред Аустрије министре аустријске критиковнти, јср је то слободно у тој земљи. Кад ми се то може, ваљда ће ми допуштено бити, госиодине Сонроне, и ерпским министрима казати мисао своју о делима њиховнм! Кад аустријски мшшстри себе ради не гаве начело слободне штамне, јамачно га не ће иогазити ни за љубав српским министримгц Тим нре што ни ови министри нем.чју више обрма ни куражи да с ободну штамну и одговорносТ министарску у својој вемљи одричу, већ се фирмом тих слобода служе да исте слободе околише. Слободан, јаван говор и у најгорим нриликама, анарочитоу удесним као што су горње, никад се није држао као рђав пут, нити ви имате право, господине, да мени, који сам се у оној брошурици тим јавним говором послужио, пребацујеТе што нисам „добар иут" изабрао којим би се у завичај свој повратио. Моје перо и ваша аустријско-угарска слобода, господине, то су средства којима ћу се служити око цели моје. Ако мнслите да то нису добра средства, онда кривите вашу слободу и захтевајте да се укине . , . Што се пак цели моје тиче, она ми је тако света и мила, да бих је обесветио ако би се о њој овде дишпутао. Но ви, господине, јамачно вахтевате да ја према свима безаконима ћутим. Ако одиста то 8ахтевате, онда вас жалим и сад ћу вам одмах казати како се вове тако што од жива човека изиекивати: Бивши и садањи министри учинили су мени свако могућно 8ло. Пре и пре свега онн су отаџбину моју пред цивиливацијом варварски осрамотили употребљујући у времену пробуђенс свести гадну систему тортуре, и рушећи свето начело неповредне правде и судске иезависности: они су мене пет месеци невина у затвору држали а после судили ме неваконитим судом и путем; они су оца

мога из куће отерали те је у туђем епету од јада пресвиснуо; они су м-атер мију са нејаком децом из куће њене прегнали; они су најпосле зулумом својим учинили те ми је српска 8емл>а, докле год они љој заповедају, тако мрско као и турска: захтевати од једног човека одједног пријател>а слободе и народа, да на све то ћути, да се пред насил>ем покдони и као скот и роб ио прашиии деспотској вал>а, вахтевати то од човека који срца и свести, карактера и снаге, има — н е м о р а л н о ј < • Будите увсрени, господине, да јаван разговор и слободно иеказивагве мисли своје никако није рђав пут; будите уверени: даје омладина од 184Р. године била као даиашња, слобода би давно корена захватила и ви не би, као што ћете јамачн«^ овим врстама одрекли ступце вашега цељеног лисга, нити би зазирали чак од туђинских жандара и министара. Ако ово у прекосутрањем лиСтуштампати нећете (или не емете), јавите ми, молим, одмах данас. Има листова који хоће. Ваш поштовалац Др. Дрдгиша Станојсвпћ. Зи Рсгт1с1ђеп. фег кЈаппЈе $е11ег &е1т 28Јг(ђбђаи[е аи( ејп Зађг »епше$ђе1. Шл* ђегеб беј Вгис1ег 8р!г1а.

даје се онај лагум код бирцуза „Чардак" на годину дана. Ближа извешћа дознаје се код БРАЋЕ ШПИРТЕ.

ВЕЛИК01СТ0ВАРИШТБ СОБНОГ НА1ШПТАЈА код ««Р1Ша #0Ј0Р111 У ИАИЧЕВУ, где се у свако доба могу фини и прости мебли добити, и где се примају и наручбине на тапетарски посао. Почем су и цене са свим умерене, то ке поштоване муштерије добро поелужене бити. У истом стоваришту имаде и велики избор мртвдчкнх сандука од мегала сваке величине и каквоће.