Земунски гласник

380

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Беч, 28. септ. (Тел.) РеФорме за Границу нису одложеие; до који дап биће ноднешеие највншем царском нотнрђен,у. Ноговорн о пуконннку Кеашгу ннсу нстиннтн. II нначе сткарн стоје нокољно.

Земун. Од сад имаћемо и у Земуну трговачку школу. Учител> на ]>еалци г. Минстер добио је од министарсгва дозвољење да таЈЈОву заведе. Он се је сјединио са другим учитељима, те ће у вечерњим часовима у овдашњој реалци иредавати трговачке науке: књиговодство, нижа и виша трговачка аритметика, наука о меницама, српска и немачка трговачка штилистика и пр. биће предмети предавања. По програму предаваће се и у недељним и празничним данима, како би трговачке калФе и ученици ту школу походити могли, која ће се започети 20, Октобра ове год. , до кога се дана код реченог учитеља реалке пријавити могу, где се и школска такса дознаје. Ово је корисно подузеће по нашу варош и топло оно препоручујемо свима младићима, који се трговини посвећују.

(Црквено-одборска ссдиица 17. септембра.) Председник: г. др. Ј. Миланковић; перовођа: Ст. Л. Милашиконић. "Чланова беше четрнаест. По прочитању записника од последње одборске седнице дотични одбори изјављују, да су своје дужности закључком поверене им извршили, што се узима на знање. Председник спомиње, да су овде у месту досад учитед.и вемачких школа примали наше српске ученике у своје немачке школе, ако ти ученици своју српску пшолу и свршили нису, и ако и не покажу сведочбу о томе, да су своју школу свршили, а почем то по нашу децу само од уштрба бити мора, то он позивајући се на § 1, рескрипта предлаже, да се школски одбор на управител,ство немачких школа земунеких писменим путем обрати, да више децу српску непримају у немачку школу док не донесу сведочбу, да су свршила нашу главно-основну школу земунску, Предлог ое тај једногласно усваја и прима. Сведочбе ће подписит вати дотични г. учитељ, катихета и један члав цЈколске комисије,. Председник предлаже! да умолимо г.г. свеште^ нике, да у цркви народу објаве, кад се школа почиње и да га позову на уредно шиљање деце у школу; да повдљемо црквењака са списком за школу способне деце по дечијим родит@љима, да се деца у школу позову; и ако који родитељи неби своју децу хтели у школу цослати, то да се одбор одмах на мађистрат обрати, да овај нужне чораке предт узме. Све се то једногласно уСТЧЈа, На долецЈсии предлог г. пароха В. Суботића у смислу реорганизације школске управе у нашим српеким школама тајним гласањем је решено. Иза-

бран је са 11 гласова г. др. Ј. Миланковић за школског управитеља на свима ерпским школама у Земупу. За школски одбор изабран је већином гласова за горњу варош г. В. Суботић, а за дољпу г. Н. Савић као пароси. За старатеља свију школа српских је изабран г. Јован П. Јовановић. Г. парох Суботић захваљује се на избору; но не приетупа се попуњавању тог мсста, него г. парох Н. Савић оетаје сам у школском одбору у имс парохијалног свештенства.

— Као што чујемо из Карловаца састаће се сутра у понедељак код патријарха конФеренција саборских чланова и то највише од народие странке којих је двадесет и два њ. с. патријарх особитом позивпицом позвао. Тај састанак сазват је с тога, да се посаветују , како би се сабор могао опет састати, особито, да владикама буде могућно у саборском раду учествовати. Владике рекоше , да с таким депутирцима као што су народњаци , не могу саборисати , те сад клерикалци траже нута, којим би могли онет у сабор доћи. Чујемо да ће се покушати, како би се приволели народњаци , да и они ноложе мандат и по том, да се нови избори за све депутирце нареде. Но тешко да ће се на то народњаци приволети. И пре неког времена држана је у Карловцима конФеренција , но само између клерикалаца, на којој беше и уредник „Видовдана" г. Милош Поповић, Но на том састанку као да ништа није закључено, а није ни предлог уредников примљен, који је тражио да патријарх изда Формалан програм. Приповедају, да је међу клерикалцима овладала нерешимост, те сами не знају шта ће и како ће; а сасвим тачно показује њихову ситуацију оно наивно жаљење једног високог достојанственика за сабором од 1864. год., којим је ђенерал Филиповић гвозденом руком управљао. Тетрога пнПапШг!

— Из Панчева добили смо синоћ овај допис; Као шго је познато закључила је наша општина да повери васпитање младежи новим силама. Ова намера наших варошких оцева и енерђија којом остварише своју идеју заслужује сваку похвалу; али ја судим да при свакој реФорми ваља се обазрети и на постојеће околности. Наше пак варошко представништво као да је то из вида изгубило. Пре неког времена прокламовало је оно наједанпут да су сва места како српских тако и немачких учитеља упражњена и расписало је конкурс у јавним

листовмиа. Но тај распис бегае тако конФузно штиличован да из њега нико није могао праву ствар разумети. Шта више и у самој тога ради сазватој седници варотких представника беше то повод неспоразумљењу, те се услед тога ово тело у две странке иоцепа; једни веле да по смислу расписа садашњи учитељи нису одпуштени, други пак тврде томе противно. Панчево се одавно одликује својом партаичношћу. Познато је Да се ту ошптински закључци врло редко једногласно доносе и највише су резултати мајорисања. Учитељско питање наново конста* тава поцепаност нашу. У прошли четвртак овај предмет даде повода врло бурној седници, у којој због самог жестоког дебатовања није се могло доћи до закључка, те се мораде одложити до еуботе. 0 овој седниЦи ево вам укратко ово извешће: Пошто је ирви варошки представник г. Пикола Павловић као председник седницу отворио, иодпесе комунитетски управитељ молбенице за учитељска звања, што су иредате услед реченог конкурса. Свега се јавило четрдесет просилаца, које учителуи које учитељке. Пошто су се молбенице прочитале, решено је по предлогу председникрву вишином гласова, да се ова господа и госпође приме у учитељска звања: За главног српског учитеља са платом од 700 Фор. и станарином и дрварином г. СтеФан Стојшић из Сомбора. Овога је дужносг осим предавања у четвртом разреду још и да надзирава над свима осталим српским учитељима. За учитеље са годишњом платом од 500 Форината и дометцима изабранасу г.г. Владислав Коњевић, Тома Симић и Сима Поповић, за учитељске пак помоћнике са платом од 300 Фор. г.г. Петар Михајловић, Јова Илић и Жика Стојковић; за учитељке г-ђе Александра Рајковић и Лепосава Михајловић. Код немачко-католичке школе наново је потврђен у звању г. Франц Ј. Мајер а новоименован је као помоћник Мата Бек. О немачко-лутеранским учитељима није још закључак донешен, јер цела протестанска општина заједно са својим пастором зактева, или да њихов досад ваљани учитељ остане у звању или да се постави за главног учитеља. На такав протест оиштинско веће не беше преправљено и доиста су мање више сви љубопитљиви , како ће се ствар решити , која јако засеца у автономно право и једне и друге корпорације. Али сви зрелији људц дају протестаптима за право, што