Земунски гласник

говачки сталеж најмаље је рад принети личне жртве отаџбини, а овамо је готов, да се користи од државе сваком даном приликом. Такоје једна знатна трговачка кућа у Шапцу донела пре неколико недеља магаину за врше?ве, која има снагу за осам коња. Оскудица у раденицима дала је томе повода, јер речени трговац имао је много неовршене хране, а такве имаде по Мачпи још и од лањске године. С том својом машином , пошто је своју храну овршио, обиђе он суседна места те оврши сељацима за плату њихову летину, и као што сам вели добар посао ради. То подузеће заслужује сваку похвалу, и камо срећа, да се на то и други особито наше општине угледају. Али што речени трговац иште од владе, да му ова изДа искључну повластицу на петнајест година, да само он један сме машином храну по шабачком округу вршити, то није праведно зактевање а било би у својим последицама онако исто гатетно по народ, као и сам каигаарлук. У десет часова отпочело се јавно суђење. Окружни је суд у истом здању при земљи, укомеје на другом кату начелнигатво. Оудница је пространа и видна соба, од које је на једном крају у среди сто, покривен зеленом чохом. На једној страни дувара према уласку стоји неки кадетар, а то је седиште бранилаца. На другом крају собе према судском столу има две клупе за сл}'гааоце. У прочељу собе на дувару портрети с-у владалаца династије 0бреновића , од којих највећи претставља кнеза Милогаа у младим годинама са калпаком на глави и у атили; много је мања слика кнеза Михаила а најмања пак садањег владајућег кнеза. Ја сам о династичкој лојалности гаабачког начелника и суда одвише уверен, него што би тражио у тим портретима неједнаке величине друго што осим случаја а никакав други симболички изражени смисао. На суду беху осим претседника и три судије; у катедри стајаше бранилац оптуженог, који јеимао пред собом гомилу аката. До катедре стајао је високи можда шест стопа тужилац, кога је бранио његов заступник, који му је био једва до прсију. Предмет париице беше потраживање једног воденичара од 2000 дуката од дунавског паробродског друштва , јер му је пароброд г Јуно" потопио воденицу. Председ-

ник суда прочитавши акта дозволи тужиоцу реч , да он на коначном претресу још своју тужбу попуни. Застунник тужиоца изнео је у дугачком говору своје допуњење и притом га је претседник више пута опомињао , да остаје при ствари. Видело се, да је заступник тај своје аргументације са сила сведока поглавито хтео поткрепити. Смешно је било гледати одобравајућу мимику тужитељеву којом је пратио говор свога заступника, особито кад је говорио о сведоцима , које је на ово рочипгге довео и којих је било око тридесет. Ти сведоци сеђаху на зеленој трави у авлији начелничкој у коло, и чекаху да се позову на заклетву. Бранилац друштва по том одговорио је на говор тужиочевог заступника. Он је набрајао може биги десет аката, којима је намеравао побити тужбу , и међу којима се налажаше и једап број „3- Глас." лањске године, где се шабачки дописпик тужи , како воденице српских држављана еметају пл мшдби на Сави. Претрес овај није се лГцао свршити онај дан, већ као што чујем трајао је још два дана. Но почем смо се морали после ручка вратити у Београд, то сам и ја оставио судницу, кад је претседник одложио седницу за после подне. Колико нас је јавност суђења обрадовала, јер видесмо, да је и у Србији усвојено начело јавности при суду, толико нас је немило дирнуло, видећи толико сељака, који се хтедоше можда криво заклети. Тражити за штету 2000 дук. накнаде, која није више изнела од 50 дуката, то је појмљиво по рабулистичкој практици , по којој се много тражи , а да се бар нешто добије. Али одкуда толико очевидаца на гомили , који су се баш у онај час ту десили, кад је пролазећи пароброд речену воденицу оштетио? Срећа је, што варошица Уб није на Сави иначе би можда још више сведока било; јер то ће бити опет једна од оних појава, која се у судском животу српском често појављује и којаје прави црв, што гризе моралност народну. Жао нам беше , што са таким неиријатним утиском остависмо Шабац, који нам се онако допаде.

СМЕСИЦЕ. (Лнчне ВССТИ.) Господин адвокат М. Ивпћ и Јован Хубер, из Ианчева отпутоваше у нрошли и> недељак у Беч иосл-ом граничарске к '»нзори,пје., Као

што чујемо концем идуке недеље опет ће се отуда повратити. — Господин Штајн, један од упратзитеља англо - угарске банке у Пешти, неколико се дана бавио се у Зем.уну. — Г. Ђ. Стратимировић ономад је заједно из Новог Сада са г. Орешковићем отишао у Београд на пештанској лађи. —- Г. ђенерал Шнајдер и г. потиуковник Хостинек из Барадина ономад у четвртак прођеше овуда на оршавачкој лађи за у Оршаву.

(Царев дан.) У понедеоник као на царев имеидан беше у овдашњој римокатоличкој п,ркви обично свечано богослужење , на коме беху осим г. ђеиерала барона Кшижа још и други војни и грађански званичници. Из римске цркве одотпе господа у православну, али ову нађотпе затворену, нити је ту било држано богомоље тим новодом. У подне дао је г. бригадир ручак, на коме беше међу другим гостима и варошки претставник г. Стеван Марковић. (Цартшско.) ГГре неки дан био је овде тајник темишпарске Финанц -дирекције г. Давид. Он јс са овдашњнм управитељем ђумрука г. Кнежевићем испитао и одредио начин , на који да пе.штанс1:и пароброди и брзоплови одсад у Београд иод ттратњом овдашњих царинских званичплка прелазе. Путнички иртљаг и мање ствари прегледаће се одма, а повеће неће моћи путник са собом понети, већ ће се с њима поотуиати као са обичном робом. (Лепа срејжа.) Овај час чујемо, да је наш суграђанин г. С. М. на великој лутрији 50.000 ФОр. па у исто време и сина добио.

(Јаван рачун) о четвртој претстави даваној позориштном дружином српских ученика у корист ђачкога #онда. Претстављаи беше комад „Лажа и паралажа," и то у недел»у 21. септембра о. г. Ирихода беше « . , ф . 47.55 Расхода .... „ 17.35 Чистога дохотка . . ф . 30.20, који су такође уложени у овдашњу штедионицу.

(Шта народ мисли.) Кад смо већ лист закључили јављају нам за овај каракгеришући случај, који се данас на дунавској обали земунској збио. Господин архимаидрит ** из Београда шиао је до станице местнога пароброда. Ту га опазе наши „донаујегери," како он одевен у финој хаљини са златним крстом на ланцу око врата онако гордо-штуцерски за собом у прашини вуче скуи-оцени ћурак. Оии се почеше ругати калуђерској гордости, рекавши да оним, што вреди ћурак, који архимандрит ио прашини повлачи, могло би се толикој сиротињи помоћи. „Али биће скоро краја тој калуђерској гордости; -скинуће вам сабор скупоцене бунде и свилене хаљине са лсуђа!" Г. архимандрит дирнут том примедбом'рече да им их сабор не може, скииути. Било је ту и дебљих разгов >ра и оштрс критике, пред којима најпосле г. архимандрит морао је ућутати. (Оригиналан ваутник.) У последње време често се похмињао у новинама неки Енглез , који је направио малу лађицу да на њој ртде преко Цриога мора на свечаиост суецкога канали Исти Епглез стајао је 16 о. м. под Пожуиом и тамоп1њи лист описује његову лађу. Дугачка је једио 4\/ 2 хвата, а нешто више од 1 висока. ]>рло је укусло и чврсто саграђеиа и плови веома д« бро и иоуздано. Кабина је богато намештена. Цела лађица кошта, 5000 Фуити штерлинга. На њој је енглеска застава. На лађи нема Еиглез никога другог осим Једн >га такопазванога вођу и једнога в:омка 1ито •ложрт, а ои је сам капетан. Баљда ћемо га и ми у Земуну скоро видети, кад буде крај иашз обале прошао.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сопронова иечатља у Земуну