Земунски гласник

397

рекавши: ..Имам царе доета. ђе ку сејати репу, а више није ми потребно." Праћен евојим верним пријатељем оде Коћушко у Француску, а затим у Ингдеску. Овде га затече посланство северо-американске скупштине, које га позва, да као гост у Америку дође. Примивши нозив он оде тамо и био је величанствено дочекан, и краљевском чашћу одликован. Сви редови народа и све дружине надтицаху се, да му што је могуће боље одаду поштовање. Скупштнна одреди подпору и понуди му је тако уљудно и њежно да се је Коћушко немогаше одрећи. Земл>аци његови послаше му мач Собјесков; но он га и не дотаче. Витез слободе хтео је да се бори само ва слободу своје домовине. Пољска је била у то доба само јпразно име. Наједанпут дође указ из Петрограда, по ком је ваљало да се пољски војаци помешају с рускима, и да иду у средину Русије. — Таки букну пламен, те пре означеног времена устане листом угњетени народ. Сви, мало и велико, старо и младо лати се убојног оружја, а Кошћушка избере за главара. У кратко време била је растерана руска војска из Кракове, Варшаве и многих других пољских градова, у коме се ониутврде. Кошћушко позове цео народ; представи му важност овог одсудног предузећа, разложи са бујним речима, да је ова борба за њега света борба, у коју ваља сваки Пољак да ступи и да сво имање жртвује , сво имање за благо домовине, ако желе, да као славни и елободни борци изађу из овог крвавог и светог боја. Позив пролети као муња. Мекушци загребаше; племенити пак и частољубиви прихватише се мача, земљодељци коса. У све крајеве, које је Русија заграбила од краљевине пољске подижу се бунтовни одбори. На све стране скупљаху се храбре и добровољачке чете под управом храбри и врли војвода, к >је су препречавале сјединење непријатељских чета, џебану и пртљаг отимали а њих тукли. Но при свем том Кошћушко није могао да удеси вако би све силе заједнички радиле за тако кратко време. Руске и нруске чете нродреше и ударише са евију страна. Кошћушко скуни са неколико дана 20000 старих извежбаних војника и 50000 народне војске; са њима се морао бранити од чеТири нопријател.ске војеке које су се сас/гојаде из 170000, све из-

вежбаних и изабраних војника и 600 топова. Његова највећа моћ била је поуздање у Вога и самога себе, његово најаче оружје његово јунаштво, љубав суграђана и Оданост његових војака. Најсгарији ђенерали, с којима је прије Кошћушко служио, слушаху његове заповести; седи законодавци скупише се око њега, млади синови кнежева и великаша придружише се појединим четама. И сам синовац краља, пре тога његов ђенерао, био је његов Ломоћник. Још ни један народ но показа веће оданости и пожртвовања за сдободу и независност своју но сада Нољаци. Кошћушко небејаше само врховни вођ и заповедник војске, он је управљао и свима сполним у унутарним пословима, држајући се вавек простог живота без трошка, забранујући и другима разкоштво и скупљајући све нова и нова сретства за постигнуте свете племените народне цељи. Цезар у борби сливао је уједно са грађанском одважношћу и правдољубље Аристида, знајући врлину Вашингтона и државничку хитрост Сидвија. Много су му прошде ноћи, кад није могао спавати од ведике бриге за род и дом; његово стрплење и постојанство било је нечувено. Из државног савета детио је на бојиште , с говорнице у ратни савет, из писарнице у прокопе. Сад је ковао војничке планове , сад опет закон за добро народа и државе. Скршио је ропство, саетавши судове, поставио народно вијеће , и чинио разне поправке и и измене, да само усрећи евоју домовину непазећи на грување топова, које се орило по цедој Пољској. Вио је већи Цинцинат од онога у старо доба, био је и грађанин и законодавац у једно, државник и вођа, владар и војник, сдуга и диктатор. Тадија Когпћушко поштовао је слабог Станислава и чувао негове дворјане. Његови непријатељи дивљаху му се и поштоваху га са његових врлина. Краљ је пруски једном придиком искрено признао, да је негтобедим, а о племенитости и величини духа његовог да нема ни сам он појма (т. ј. пруски краљ), јер га је обмањивао са сјајним и велељепним поклонима , које је он (Коћушко) одбио са презирањем. Кад је Наполеон I. у ратовима од 1807. год. Пољаке хтео учинити слепим оруђем противу Русије, обећавајући им обновлење њихове краљенине и устава, световао је Коћушко своје земљаке, да се недаду

заслепити варљивим и лажљивим речима. Но он је забадава говорио. Пољаци усташе под Дубровским и одаслаше одбор, да Коћушку понуди врховно заповедништво; али им он одговори, да неће туђе лаже потврђивати балчаком свога мача, и захвали на понуду. Наподеон је претио да ће га силом одпратити у Пољску, јер се је он међутим у Јеврону повратио, те се је час у Швајцарској час у Паризу задргкавао; — но он је презирао његове претње, и није се дао обманути варљивим обећајима, која само на то следаху, да он постане Наполеоновим оруђем. И Иаполеон је толико забасао да је под Коћушковим именом штампао у званичним новинама „Мош<;еиг-у" позив на Пољаке. Неустрашими борац међутим изјави јавно у другим новинама, да тај позив није његов. После пропасти Наполеона умоди он Александра, силног цара Руса, да поврати Пољској бар нека права. Коћушку се има доста захвалити, штојеАлександар даровао Пољацима неке олакшице, те их тако спасао од крајне пропасти. Последње године свога бурног живота проведе Коћушко у тишини, неколицином пријатеља у Солотурну [у Швајцарској, где је се 3. Новембра 1817. год. представио у вечност. Слободна Америка, чувши за смрт Коћушкову, обукла се је у црно, и подигла му је на Худсону, недалеко од Новог-Јорка прост али частан споменик, на том је урезану. „Коћушку борцу у два света." Па би' л могао икоји путник, то славно име на том месту изговорити са немарношћу? Та овде се је Коћушко славно борио, овде је стајао увенчан славом уз Вашингтона и ЛаФајета, овде су они видели како се рађа сунце бдаге слободе над новим светом, исто сунце, које је доцније Коћушко видео где се гаси над несретном његовом отаџбином. Цео изображени свет поштује и спомиње и дан дани тога мужа, који се је толико славно борио за човечанска права у оба света. Њему и приличе песничке речи: „Ђе су трази царо/гва и градова? Оатрше их бројеви векова. . . Ал тегово ејајно име сјаје. Ко далица јаена што од вајкад траје." Нревео А * *

Шетачеве белешке.

VII. И ако сам намеран био да усљед свађе са уреднишгвом овога диста,