Земунски гласник

398

које по казива, ..ичевог до» писника „ — о" не хтеде да дели министарску субвепцију са шетачем, да своје белешке не изнесем на видик у „Земунском Гласнкку," то се ипак предомислих, те ево ме опет нред читаоцима. Та морам се праштати са читаоцима, јер као што чујем, избројени су дани овоме листу, па хоћу коју и да речем опоме делији у „Парчевцу" који ме је „паором" назвао, који „светиње српске" клевета. Но то су личне ствари, које толико не интересују публику и зато их остављам на Послетку. док будем белешке своје саопштио, што сам их белел;ио при моме шетању од кад се нисам појавио. II доиста бирање ми беше обиљно>, како у погледу домаЈшх опаски, тако и у ономе што по свету бива. Овагда треба оно што је ближе претпоставити ономе што је удаљено. Тако се и ја радо шећем по нашем главном сокаку, по тротоару што су га гачзде „одмах" по заповести мађистратској пред својим кућама направили. Ту размишљавах о друштвеним врлинама, о ваљаним грађанима, који слушају наредбе власти и каких лепих последица проистичу, кад се власт показује енерђичном. Такве мисли евагда ми испуњавају душу, кад се шетам по главној земунској улици; а да се не бих њихове милине лишио , одмах се враћам натраг чим дођем до „сребрне кугле." Јер како ту тачку прекорачим, одма се улегну у душу моју друге мисли. Сећам се да и та похвална енерђија власти престаје као што ми је и тротоара под ногама не стало, и такве непријатне мисли све трају, док се бежанијеког сокака не дочепам. Овај сокак води лепим виноградима. Верба је. Десно и лево ору се песме берачица и казују , да је приспело лепо јесењско време, у у које се човек радује берикету датом од природе. Продужујући своју шетњу свуд опажам весела друштва, која се скупљаше у берби код једног или другог пријатеља. Има ту и господскога друштва судећи по разговору , који се чак и на друму чује. Морада је фини човек тај газда, који, је рад да се у образованом друштву находи; али и јест атинска со најфинија зачинка при ручку и за то су је још у старо доба Римљани толико ценили. Шт ета да обично та зачинка брзо и '!Ч' зава и уетупа место богг на-

кићеиом виновом лозом. Ту онда весеље добије други тип, који стоји у некој каузалној свези са бербом, пред којом је и у самој Атини богиња Минерва покрила своје лице. Пролазећи покрај винограда, у ком се је веселило то друштво, видим једну хартију у прашини друмској. Од кад сам у „Заетави читао, да Карловачки ситничари савијају бурмут са старинама ерпеким, од онда не пропуштам ни један листић, ма био чист или не чист, који на сокаку видим, а да га не узмем и не разгледам. Тој нави^ ци мојој имам захвалити , што читаоцима овај концепт од писма мога изнети пред очи , који и ако није из Карловаца, опет можда је за тамо намењен. Ево његова верна преписа: „Блазнавац и Томанија навалили на митрополита, да у цркви ове године и од еад сваке године обнавља проклетство на Карађорђевића, он никако неће , а од неког времена велико је неспоразумљење између митрополита и регенга. Митрополит београдски здраво је заузег за наш сабор у Карловцима. Редовно сваки важнији акт преводи и шаље у Русију. Једном се је приликом пред једним важним господином изразио: „Нека се патријарх не плаши, он је православни патријарх. Митрополита неће Русија пустити. Најамници мађарски и швапски на веру православну и патријарха иападају, Чекајте док загрми нота, тресиће се и Беч и Пешта, а народ српски у Аустрији други ће пут. Неће зацело са Милегићем . . . Миливој и Томанија здраво (су) запети. Кад је у Крагујевац пошао није хтео нипошто Катарину на Томанију оставити, него (ју) собом повео и без њега не сме Катарина нипошто Томанији (ићи), а он врло ретко . . . Оа Гарашанинпм здраво (је) запето. Ценић и сви Гарашанинови људи у неповерењу, зато је Ценић одступио. Гарашана се боје, у Грчкој два тајна полицаја пазе на сваки корак његов. 3. о. м. био је код њега у посеги један Рус, а капетан нитао га је ко га је послао, што на се је руски конзул огорчио. Тако исто стоје са мајор Мишом за то је Мариновић одсггупио и у Наоиз отишао . . . Француски конзул послао је једну врлу опору ноту због неког несноразумљења, на што му ову врате ! другу још опорију, грећу још гору,

што аадрже, и сад адраво запети стоје. Тужили су се на конзула у Париз . . . Од народне војске куне се пушке и мале се реперације на истим у« пражњавају што до конца октоб]>а све готово бити мора . . . \\ г егк{'ићгег уоп ОеБгис1ег Рућ1оЊ, лге!сћег 30/ш. 81 8ег1)1еп Ке^ег*, ип(1 (Пе пасћ8<;еП8 пасћ Ве1§тас1 котшеп... Чиновници (и) готово сва ингелигентија класа озлојеђена на регенте . . . и то бивши саветници ,. . Барловац са Гарашанином . . Овај концеггг с тога сам изнео на видик да би се они којима је намењен могли корисгити у случају ако је изгубљен пре но што је преписаи и отправљен. 0 њиме би се могао користити и онај нови агенаг за Београд и Загреб у штилистичком погледу, јер и овај концепт као да је намењен двама местима те и у том обзиру може за углед служити за извешће у Београд и Загреб. (СпршгЉе се.)

СМЕОИЦЕ.

(Личне вестн.) Земаљски павд поглавар падмартал Вебер долази данас са Иештанском лађом у Зсмун одакле ћо V јутру у Иавјнш на дочек 1Г>. Ве.шчанству. С тиме ће да путује и г. ђенерал барон Кгаизк. — На ономадњем састанку ивабран је у Земунску депутацију онштипар г. Хехмлинг наместо г. Ивићело који одсуствује, а депутирца г. В олфд ваменик је општинар г. Димктријадес.

(Српскн калсндар за 1870. г.) Што га под насловом „Србин а издаје овдашњи трговац г. Милош Грабовачки већ је у штампи и биће готов концем овог месеца. Календар је добро уређеи и штампа се лепим словима на финој хартији. Осим обичне календарске садржине пма ту лепих поучних приповедака и песама, практичне за дом наш поуке једном речи удешен је према потребама наших крајева. Ми га већ и због само јевтиноће можемо препоручити нашим читаоцима јер стоји заједно са штемпларином само 36 новчића а биће у н.ему шес штампаних табака.

(Јаван рачун.) Земунеко српско добровољно друштво давало је у Недељу 20. септеЈ'. III■ сту преставу „Три бекрије" у цељи да подигне Фонад за сиромашне ђаке овдашње и чиста дохотка бнло је 52 Фор. 12 новчића. Од тог доходка дато за нгбавку књига сиромашним реалцима српским што се на овдашњој реалци уче, десет Форината, остдло је на чисто 42 Фор. што су уложени у штедионице. (Суревњив.) Неки млаД човск пз нове Пеште, који се скоро и ожепио, био је подуже на путу. Кад се вратио кући почне нешто сумњати иа своју жену и постане јако еуревњив. У т >ј уабуђености да би јој се осветио — одгризе јој нос.

Издаје и уређује : И. К. Сопрон.

Сопронова псчатња Земуау.