Земунски гласник

У Земуиу, 19. октобра 186!).

Земунски Гласник ивлази Недељом у јутру. Цена му је годишња 5 фо - Предпдату на Земунски Глаепик прима ив Ауетрије Сопронова псчлтља ринти у банкнотама ваједно с поштарином или достављањему кућу. За у Земуиу, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 51 . граду. Предбројиици из Боене, Херцеговине и Старе Србије предброје 8а Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Комуникацнје у Србпји.

У Бечу, месеца октобра. Сад се озбиљно ради у Београду на томе, који ће да гради ерпску железницу. Још који дан па ћемо то извесно знати. Велике су се новчане еиле здружиле; Србија неће моћи друкчије, а да не реши то питање. И право је, да што пре решено буде грађење железнице кроз Србију; тим ће Турска и њен концесионар Хирш приморани бити, једно да ускоре са њихове стране грађење *) пруге Ниш-Цариград и Ниш-Солун, Друго тежиће јамачно за тим да им се пруге што пре наставе српском. Овом приликом нек ми буде Допуштено, да своје идеје о иодизању других комуникација у Србији изложим, јер на то је позват сваки родољуб, коме је процвет миле Србије на срцу. Познато је, да се железнице у Италији и Шпанији најмање исплаћују тако, да ће их с временом можда морати напустити. У Русији напротив носе железнице дванајест до чегрнајест процената, чему се није надао ни један каниталиста. Одкуд таква појава? Ја би овако судио: прво, што су Шпанија и Италија земље старе културе; што се је год ту дало умом и радом црпити , изцрпљено је. Русија је пак млађана земља, сваки ће се рад у култури и индустрији тек умножењем железница постенено развијати. Друго: највећи душман железницама јесте

*) Ми смо тог мишлења, да ериска влада нв треба да хитк са концесијом. Босанскл је линија напуштена, дак.1е вема се бојати конкуренцнје. — Л.л« и грађењв осталих турских нруга иоетало је проблематично при садашњем расиоложењу евроиског канитала; • од тога зависи решење ннтаља о државној гаранцији: ако се та турска линија свеисе са срнском, то онда не треба да се да гаранција, ако се нак она не гради, то Србија не може ни какву гаранцију на се примити. У.

бродарство — а у том море. Реке се зими смрзну али море окружава Шианију и И ашју свуд у наоколг, које пик: д се незледи. Највеће ту трговачке вароши леже на мору или близу мора. који би дакле трговинску своју робу давао па жељезницу, кад у шест до десет пута јеФтиније може је морем екс.педирати. За путнике исто тако је море јеФтиније од жељезнице. У Русији не само да се реке , но и мора се заледу. Колико је грдног неизцрпимог поља и простора дакле у Русији за грађење дсељезница. Што се тиче Белгије и Британије, да поред онолико мора њихове жељезнице ипак цветају, не може се сравнати са Италијом и Шпанијом, јер је у обе оне државе индустрија по унутарности земље и ио сели тако огромна; ту је Фабрика, које раде за сву Европу, тако много, да се жељезнице рентирати морају. Да пређемо сад после овог увода на Србију. Код жељезница, што паром раде , грађење и радња одвећ су скупи. Београд-алексиначка светска је пруга, која се овде не узима у обзир. Али свуда у накрст по Србији комуникације су од крајње нужде и потребе, ако хоћемо , да се земља и народ користе оном главном пругом; ако хоћемо, да се снага и благостање благословене те земље све више развијају, и у корист и просвету народу употребе. Грађених пак путова каменигих млло има по Србији; лако се дају набројати. А грађење каменом опет долази скупо. — Ја би иредложио да се граде по целој Србији, свуд унакрст коњске жељезнице, али не на онај скупи начии, да изкључно за такве пруге грађена кола могу се возити , и да точак на прузи иде, већ по системи Американца Петелера дрвена пруга са издубљеним коритом. Дрва, даоБог, у Србији доста нма. — Оваква дрвена ко-

рита, учвршћена, дуже и трају. Ја би дао на дну кбрита шину једну, као опа на точку, прековати. По тако,вим дрвеним пругама могу да иду сваке Феле кола, која у нашем народу постоје (разстојање точкова и онако је законом прописано , те је свуд једнако.) По један коњ упрегнут, вуче у Америци толико, колико пет коња по обичном грађеном друму, а колико десет коп.а на неграђеном прашиом путу. Но на сваком путу од вароши до вароши морало би се две пруге градити, једна за одлазак, а друга за повратак, а из међу обе пруге морао би се пут с каменом изтученим насути, да коњ на чврстб стане, иначе би му сметало блато. За ненатоварена пак кола и за лак пут или утркивање при сватови, или кад сељаци из вароши кући иду -— остаје између обе паралелне пруге још доста простора. Да је ова идеја практична, и да је много јевтинија неж' жељезппца са паром, и јевтинија од досадања позната „транваја"— а да се исто тако доб[)о и са много мањом снагом возити може као и на коњској жељезници - то видимо најбоље у Америци. — А најбоље је учинити пробу на једној јако ФреквеНтованој линији, н. пр. из Смедерева у Пожаревац или из Београда у Топчидер. Ту ће се најбоље Осведочити, шта вреде такве пруге. Нека је влада прави , или друштва на акције нек се склоие, па сваки, који се по кориту воза и робу шиље — нек плати оно, што се обично на грађеном путу плаћа. Који иак хоће за ћев коње своје да мори, ено му између обе пруге нрашине и блата — п нек' му је иросто!" Да би исте пруге и за равна Срема и Банат пробитачне биле, зацело држим. Особито за рану возити од Панчева на Дунав. С.