Земунски гласник

лази да у име српске државе и владаоца поздрави аустријско-угарског императора. Кад је „Делиград" приспео видесмо да је дошао сам г. Блазнавац, праћен од војног министра г. Велимарковића, потпуковника и управљача војене академије Заха и још неколицине виших српских официра. Дођоше с њима и г.г. Калија и консул Теодоровић. Први је српски велики достојанственик дошао да поздрави нашега цара! У доиста незгодном ноложају проведосмо ноћ, а мало их беиле што уграбише места да мало трену; највише њих нису ока склопили. РСиша је сву драгу ноћ падала, а кад смо око четири часа пред зору изашли да се поређамо за дочек а оно ведро небо и сјајне звезде изненадише нас, те изгледаше као да и природа са евоје стране шћаше у сјајном руху да се појави. Преко ноћ довршише спољне припреме за дочек а кад смо се ми поређали већ све је било у свечапом реду, и показиваше сјајан иризор. Од колодвора ирекО паробродске ћуприје до пароброда беху прострти све сами красни ћилими, а при уласку начинили беху леп украс од грана и барјака. Ту се лепршаху по ваздуху барјаци евију држава и народа, казујући симболично за светски значај што га има овај царев пјт на исток, који је намењен увелечавању тријумФа што га наука и људско унапређење отвараЈвем сујецког канала слави. Нису то дипломатски назори , већ је интерес трковине и радиности, којима у славу цар полази на далеки пут. ' Још беше ноћ . . . И ако на источној страни звезде почеше да се губе предсказујући зору, ипак су гомиле дрва што по оближњим бреговима запаљене беху као и мноштво запаљених бухтиња просипале тајанствену светлост, те даваху целом призору неки свечани облик. само неколико минута пре пет часова зачЈ г се издалека звиждање, што беше знак да се царски влак приближује. Беше то свечано магновење и за тили час уотупише разгонори дубоком ћутању, ко је се тек онда прекину кад је тачно у пет царски влак у колодвор стао, те бурно „живео!" загрме, уз то банда засвира. Сад се пред нама развијанге сила живоеан призор. Његово Величанс"1 в > најнре изађе из кола, у хусарској ђенералској хаљини, но ненотраја неколико тренутака а већ

се појавише и његови пратиоци. Као што је значајан царев пут тако га на истоме прате и знаменита лица, што мање-више играју важну улогу у савременој историји. Пре свега да споменем грофа Бајста, који се замотан у зимску хаљину са торбицом под пазухом кроз гомилу протураше у лафу. И гроФ Андрашије ту беше у хонвидској пуковничкој униФорми. Вило би сувишно кад би сваког по именце набрајао, а ове дгзе особе споменуо сам само с тога што без сумње највећу улогу у данашњем државном животу играју. Земаљски поглавар Вебер приступи цару, који се мало затим окрену ђенералима. Сад се приближи цару аустро-угарски заступник у Београду г. Калај у свечаној магнатској гали. Пошто је" овај неколико речи царV прозборио пође Његово Вел ичанство на сусрет Српском намеснику г. Влазнавцу , те с овим такође нешто прозбори. По том обишао је цар, вођеп од земаљског поглавара, депутацпје и друге ко])порације као и поједине одличне особе, што десно и лево поређане беху. Најпре беше престављена белоцрквапска депутација, по том земунска што ју је предводио земунски градоначелник г. мајор Бах. Земунцима се беху придружила и друга лица те је наша депутација изгледала много већа. Цар је Земунце врло милостиво поздравио и пошто је рекао да му је мило што се са Земунцима упознаје пита како у Земуну иде радња. Градоначелпик одговорио је, да се према околностима неможемо тужити но да од жељезнице очекујемо бољег развића трговине. Земунцима рече цар још и то, како већ одавно није био у Земуну но да ће првом чриликом посетити Земун и Велу Цркву. На то наш први варошки преставник г. Стеван Марковић рече да ће Земунце царска посета веома усрећити, што је и г. Градоначелник повторио. Потом је земаљски поглавар преетавио Његовом Величанству ианчевачког градоначелника г. Пирку, кога је за личне неке његове околности запитао и желео знати такођер како трговина у Пачеву пролази. После ' тога беху и остале дедутације престављене, па свима је цар милоетиве речи зборио, а најпосле свима скупа захвали што су у оволико голему броју дошли да га поздраве. Све то није дуже трајало од ч тгрт 1 часа а по том цар уђе у лађу и тб 1

у једну кабину што је зањ спремита. Тек што се ту мало сместио ома изда ађутанту налог да зове српског намесиика, који уђе у царепу кабину и ту од прилике дееет мипута са царем у разговору проведе. Кад је г. Блазнавац изишао беше позват г. Калај који такође подуже се задржи у царској кабини, у коју затим уђе подмаршал Вебер. Цар пошто је и овог одпуштио уђе међу осталу господу и ту се разговарао са више њих. Но маЛо затим опрости се а лађа крену се низ воду, исираћена са громким „лшвио !" и свирком банде. * Тако се сврши царев дочек у Базјашу и сви се вратисмо осим земаљског поглавара, који је са царем отигпао, одушевљени царском благошћу, којом бесмо примљени. Нека му бог да сретно путовање! . . ."

СМЕСИЦЕ.

(Лнчие весгн.) Ономад у четвртак приснео је И8 Беча суграђанин наш г. Ивић. — Иетог дана дошао је из Босне путујући у Цариград познати Рашид-Ефендија, родом из Београда и бив. валије бо^анског Осман-паше еекретар. Од како је Осман-паша скинут са везирства не беШе ни Рашид-Ефендији станка више у Сарајеву, где је своју кућу продао, дакле се ненада тамо да се врати.

(Јакан рачуи.) Земунско српско добровољно позоришио друштво давало је на опште захтсвање 110 други нут преставу „Три бекрије." Чист доходак беше намењен за набавку књига сиромашним ђацима што се на овдашњој реалци уче. Чиста дохотка бидо је 7.30 новч. које су предани г. Градоначелнику. (Изгубљсна роба,) Пре неки дан један трговац иа.Старог Пазова подиже на овдашњој агенцији три сандука еснана у вредности од хиљаду Форината. Већ је било у велико ноћ кад сс кренуо из Земуна. У горњој вароши паде му један сандук са кола, а он одмах неосети. Међу тим чуо је како за њим иђаху једна кола па застадоше нешто. То су биле таљиге горњоварошанина Л. С. који је наишао на сандук па хтеде да га дигне на своје таљиге, но почем еандук тако тежак беше , да га сам није могао подићи , то нозове једног ноћног стражара да му помогне што је овај и учинио. На то окрене другим иутем а не оним којим је погаао. Кад је г. Д. оцавио да је изгубио сандук он се одмах поврати да га потражи и распитивајући рече му поменути стражар , да је он јсдном горњоварошанину помогао да неки сандук на таљиге дигне. Трговац потужи се по.шцији, која одмах нареди да се рочешт Л. С. позове, но њега пе беше сву ноћ код куће, те једва га у ј.утру нађоше а на таљигама дојиста беше сандук једал, н > празан и не од еспапа већ од киселе воде. Л. С. рече да је он изгубио возећи се сандук тај па га је нашао у горњој вароши. Штета ш-го со није сетио да ва празан сандук од кнселе воде не треба ншсо да мјг помаже да дигне,

Издаје и урејђује: И. К. Сопрон.

Сопронова печатња у Земуну.