Земунски гласник

Да пријатна позпанства, хоћеш јога гроФице помислих ја! ГроФица седе на клупу, а Фекете Покрај н>е а мене ко да није ни, бидо. „Па куда ви тако по ноћи гроФице?" упита Јошка. Ја јој мрднух гдавом да незбори ништа, ади она ко да се закдела да тера инат једнако. — У Арад, рече она (збогом памети!), на бал. — Е па ко да вас је сам Бог амо упутио; ми бага сад држимо овде бал и ако нам гроФица понуду неодбије, онда ћемо се провести за три ћеФа, одговарагае хајдук па махне руком на цигане. „Дете ону песму о лепој госпођи , ама онако како ви најбоље знате." Безобразник један нехте дуго да се „Футира," већ мету руку на раме гроФИци па пође ш њом преко собе, а један други ома скочи па гачепа госпођицу сапутницу, окрене је неколико пута преко собе па је преда другоме. Али чуда чудесе! Моја ти гроФица уобразила да игра у Араду по виксованој сали па ти се окреће та ћерка за ћев! Толико сам пута гледао по баловима како играју народне игре, али ко што ово двоје играху то је било за причу! Јогака ее сила бегае раздрагао и ја тврдо иаумих ако се иоле неучтив покаже епрам гроФице , да га умлатим па после шта буде! Али чега сам се плагаио није се догодило. Хајдук доведе грофицу учтиво на своје место, па се окрене мени. — А ви старче што неигр&те? Грозно, зар ја старац, наопако! — Благодарим ја не играм, одговорих му, а он се обрне гроФици. — Опростите, милостива госпођо, што се нисмо постарали за дочек тако високих гостију, али што је дао Бог будите задовољни. Под тим разумевао је вечеру. Диван банкет баш смем казати. Мален један котлић пун јагњетине метуше на дугачку трпезу, па се цела дружина око ње посади. Нема тц ту тањира И шта ти ја знам друго, већ сваки шчепао по комад леба и меса па својски једе. ГроФица јеђаше ко да три дана није ништа окусила. Арамбаша Јошка бираше јој најдепше комаде и сецијаше само за њу беда хлеба. Наједаред мој делија примети да ја ништа неокушам, па ме упита, заадто неједем. — Једите старче, то гоји човека! Крадено месо даје човеку снаге. Обешењак није умео нинајмање да ее „женира" од своје „тенцерке." I

— Вдагодарим, рекох му ја, сида је љуто па немогу. Вино су служили из чутуре. Еле дође ред и на мене. „Пијте стари господине, нуђаше ме харамбаша (ха једва сад „господине!".) — Благодарим, несмем да пијем, ја живим по „дијети," а он се насмеја. — Ха разумем вае, еппШа вппПЉиз (врагу зна и латински , да цивилизованих допова!) Утврдо сам држао, да хоће најпре да нас изопијаду па да нас побију. Ади како они пију ? Њих петорнца попише читаво буре вина. Харамбагаа док су други једнако завиривади у дубљину чагаа опет се обрати мени. — 0 . . о . . . стари господине! Ви дакде нигата непијете, па онда играте ди бар карата? Уз то извади некаке карте из џепа. Ово је тек мамац како ваља помисдих ја, па одговорим да неумем ниједну игру карата. — Ја ћу вас таки научити, одговори он. Ево једна овде једна овде — ја ћу на ову да метем паре а ви на ову другу — „нагае-вагае" — па кога води Бог! Чија Фигура пре изађе онај добија. Безобразник хоће он мене по старост негато да учи , и то јога карата! Као да ме нису оне коштале два спахијлука. Али шта да радим? Морао сам да почнем. Имао сам у џепу нешто сребрних монета па одредим, да то принесем на жртву картанској богињи. — Шта, ваљда нећете самном у бакар да играте , повиче Јошка. Шта ви мисдите о мени? Ето банк, па извади пун прегрш дуката па мету на сто! У мом бедежнику бегае некодико дуката па их дртећи метем на моју карту. Карте се измегаају и ја добијем. Хајдук ми пдати. За живу гдаву нисам смео добитак да узмем, већ оставим опет као улогу. Ја добијем опет, па и опет не узех. Затим добијем трећи, пети, гаести пут. Проби ме зној као грагаак. Није бага најпријатније да видите, не, да добије човек од хајдука. И оема улога беше моја, а ја сам једнако модио Бога да изгубим једанпут, те да се курт »лишем беде. Али и девети пут добих ја, сад сам мисдио да сам син смрти. Но хајдук смешећи сепрозбори: „Стари господине ви мора да сте заљубљени у депу грофицу иначе неби имали таке среће у игри. Кад сам десети пут промењао карте лупало ми је срце, е мисдим хтеде да искочи из

прсију. Опет ја добијем харамбаша дупи тако песницом о сто, да све паре одскочише па се диже са свог места. Ја се дрхтећи усудих да му добитак понудим, али он гордо као К&КИ ГрОФ ПОГЛвда М6. (Свршиће се„)

Цареп дочек у Базнјагау. Са погатовапе стране добили смо ово извешће о свечаном дочеку царевом у Базијашу. Очевидац беше то , што нам је ову цртицу саопштио, и који је имао придику , да све изближе види. Уз то је он човек живог монархичког осећања те зато и јесу му утисци онако живосно у овој сдици издожени. „Мала је лађа „Хермина" гато нас је у Понедеоник одвезда до Базјагаа да ту дочекамо Његово Ведичанство милог нашег владаоца. Имадосмо млогобројног другатва, јер су угали у лађу г. земаљски поглавар подмаргаад Вебер, ђенеради Кгаиж и Шнајдер са њиховим пратњама, па и депутације, осим земунске и она из Варадина. У очи тога дана догади су они са пегатанском дађом заједно са депутацијом из Кардоваца , али је ова прегала у Београд па је Српском страном погала у Базјага. Кигаа је пљускала по крову лађе, те нам недопусти да се по крову ходамо , већ сви морадосмо да се збијемо у салон. Код Панчева уђоше и Панчевци у лађу. Шеснајест њих беше са градоначелником међу којима дванајес опшгинара са кнезом г. Павловићем Но код Ковина, где је лађа такође пристајала, срећом неуђе нико у њј г , а тешко би се нагало и места код толико големога другатва а лађина узана простора. Око пола два после подне приспедосмо на базјагаку станицу. Познато је како се Базјага састоји само из некодико зграда, дакле нит је варога нити село. Пророчанство покојнога Брука необистини се, који је рекао да ће железничка пруга бити мађионички пггап, којим ће на тој тачки из темеља поникнути варога. Истина, има ту лепа гостионица са каФаном, али махом сва места заузели беху нешто људи из цареве пратње, гато су пре дошди, а нешто бедоцркванци и друти људи из околине. Ми смо се дакле највигае бавили у нагаој дађи чекајући свечани час да дочекамо светлог нагаег монарха. Пред мрак доплови српски брод „Дедиград," на чијој катарци беше ведика српска застава у знак да је у броду високо лице, које до-