Земунски гласник

402

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. Од неког времена свакојаки се гласови разносе о реФормама у војничкој крајини. Час се говори, да су реФорме одложене на неизвесно време, час опет да су већ потврђене. Ово дана поговарало се да је нови закон о варошком устројству као и онај о земаљској одбрани 6. т. м. потврдио Њ. В. цар. Тако што год чуло се сад и у Базјашу где говоре, а усљед захтевања ђенерал-команде да овдашњи мађистрат назначи количину штампарских ствари, што ће му требати при вршењу конскрипције по новом начину, сматраше неки као доказ да ће реФорме доиста скорим у живот да ступе. По инФормацији што је добисмо са ноуздане стране модсемо уверити читаоце да реФорме још нису потврђене, а почем се је Њ. Величанство тек ово дана кренуло на далеки пут с кога ће текар концем новембра да се врати, то нема изгледа да ће речене реФорме као што се надало с новом годином стугшти у живот. Но у исто време можемо јавити да је у принципу већ решено да се реФорме у војничкој крајини заведу и да се доходак од крајишничких шума само за опште-корисне цељи у крајини употребљавају. У последњој седници црк. одбора опет је г. парох Никола СавиК предложио, да се укине овдашња певачкашкола, мотивирајући свој предлог тиме, што деца не посећују ту школу, те од ње нема никакве вајде. Уз то рече, да с тим новцима, што их општина троши на певачку школу, могла би се школа за музику завести. Није основано, што г. парох тврди да се певачка школа не посећује. Одбор је извештен о противноме, јер не само што деца ту школу посећује, већ лепо и напредује и у певању. Чудимо се доиста г. пароху, што он учење музике претпоставља учењу црквеног појања. Та ваља да он није присталац оних, што хоће оргуљу да заведу у православној цркви. Јавили смо пре за трговачку школу која ће отпочети идућег месеца. Овом приликом пак мило нам је што читаоце известити можемо да се на овдашњој реалци већ редовно предаје Француски језик. Атај се језив не предаје само реалцима већ и осталој мушкој и женској деци, која имају вољу за то. Ово је удесна прилика, на коју обраћамо пажњу родитељску, тим више што је шко*

ларина сасвим незнатна — 50 нов. месечно. Признати овдашњи педагог г. Рајмунд Гројс предаје овај језик и зато прима из општинске касе усљед закључка варошког заступништва одређену плату, те школарина иде у општинску касу а сиромашни ђаци могу безплатежно да уче. За сад има три часа недељно, у четвртак један а у недељу два часа, свагда после подне. Држимо да није нужно да наводимо потребитост знања страних језика, особито за Вемунце, чије место са свога ђеограФичког положаја толиког саобраћаја са странцима имаде.

(Седница црквеног одбора 5. октобра. Свршетак.) Чита ое допис овд. трговца г. М. Грабовачког, у коме јавља, да је основао „добровол.ну позоришну дружину, са којом је дао пет претстава у корист оснивања „вакладе ва помоћ сиромашним ђацима вемунским" на коју је цел досад 118 Форината (сто осамнаест) пало чистога дохотка, и да је вољан предати речену своту овој срп. црк. општини, да с њом под горе наведеним насловом рукује. Иајава г. М. Грабовачког прима се са једнодушним „живео!" и од стране општине има му се писменим путем благодарност иаравити на аауаимању око тако племените цељи и позвати, да аа сад „штедиопичну књижицу" од уложених новаца пошље кураторима „школског Фонда" г. Иг. Васиљевићу и г. Ж. Ј. Лончаревићу. Повела се реч о томе, почем се од стране ово општине сваке године побринуло, да се овд. сир. ученицима помоћ у оделу даде, како би им се то и ове године пружило и поеле дужег договора решено је: да се у то име увме један део од прошле „светосавске беседе" и поред тога, да се старатељи сирота са једним од овд. учитеља побрину ва купљење добровољних прилога. Пододбор, који је иаабран да прегледи рачуне црквених и школских новаца, јавља да је то учинио, но нашао је да је ове године мало интереса скупљено и поаива општину да нужне кораке уччни. Упућује се г.г. куратори и тутори, да писмено поаову сваког дужника да ва 14 дана плати, у противном случају да предуаме судски пут. Почем је од стране ове општине, однооно њом изабране управе над овомесним српским школама све чињено, да сва пописана и ва школу способна деца у школу дођу, а цељ опет није постигнута, то се има одмах писиеним путем овд. Мађистрат умолити, да употреби све и кввнене мере, које вис. рескрипат од 10. Авг. 1869. као вакон наређују, да што више деце у школу дође. Председник напомнње, како су лане у овом мес.ту ааведене српске недељне школе, но како ових сад иема, почем трговачки и ванатлијски шегрти у њих но долаае, те предлаже, да се и у том погледу од стране Општине нужно мере предузму, на што је вакључено: да со одмах писменим путем овд. Мађаотрат умоли, да употреби сво и каавена вдере ( које вис. рескрипат од 10. Авг. 1868. као вакон о дохађању недељних шегртеких школа наређује, како би с» држање шегртске недељне школе опет што цре аапочет« моело . ПредавањЈ- приоутствоваће редовно један од г. одборника. Заса^ до друго седвица лтл г. предееднвк каредати, ко ће иеђутид предавању присуствовати. Цододбор који јо био иаабран да присуствује цомнсиј« ва пореанваше парохнјала, подноси својв иавешћв, из кога ое види да: 1. Н>их 940, који у 1Ц. клаоу опадају , плаћају парохијал по 1 ф , 26 н. авр. а то су сви они, којц до 10 ф 50 н. правог пореаа плаћају; 2. К>их 189, којц су од 10 ф , 50

н. до 21. ф . авр. поречани, плаћају по 2 ■*. 52 а. авр. и ови у другу класу спадају, а 3. У прву класу сиадају сви оии, који су преко 21 ». лир. поревани, а такових има 227. и пиаћају 3 ф . 78 н. авр. На варош долавп 1207 ф . 8 н.; иа нредгрл^о ЈовеФово 855 ф . 44 н. на предграђе Францепстал 15 ф . 12 н. на укућане 362 ф. 46 н. на странце овде станујуће 51 ф . 66 н. на чиновнике 78 * 9 н. авр. дакле укупна сума ианоси 2.567 ф . 82 н. авр. што се уаима на анање. На првом месту данашњег ваписиика споиењени нацрт „Учитељске дузкности" од рвчи до речи овако гласи: 1. Учнтељи су дужни долазити и појати у цркви, бев да им се аа то каква иаграда да: суботом на вечерњу, недељом на јутрен.у и служб«; у очи ааповедног правника на вечерњу одноеио „бденију," на јутрењу и служби и уоиште лад год се служба служи и ма да није никакав ваповедии правник и кад се аа љим свећенику ништа иеплаћа. 2. О пировима и иначе , изувимљући суботу кад ко вахтева да се држи служба и кад се п свећеник ва држање службе награди. имају учатељи доћи у цркву и појати на вечерњу, јутрељу и служби и има им се сваком по 1 ф . авр. дати. 3. Кадгод се драки служба у Контумацу , има дан пре тутор контумацке цркве јавити најстаријем учитељу, даједан учител. кога учитељи иааеђу себе изберу, дође у Контумацку цркву да пој« и тада учитељ има добити 60 н. авр. О аранђелу Мијајилу и Гаврилу као о слави има тутор два учитеља поавати и сваком по 50 н. авр. дати. 4. Кад се суботом само јутрење и часови, овда учитељ не мора доћи у цркву; ако је пак еуботом парастос бев или са литургијом, то има учитељ доћи у цркву; а ако се жели да учитељ а Поји, ваото се има наградити на самом парастооу са 50 н. авр. а на параетосу са литургијом са 1 ф . авр. Кад у суботу оће да буде парастос има свећеник у очи тог дана учитељу јавити. б.' Што ее тжче погреба, пододбор није пикакво вакључење донео, будући је о томе одбор решио. 6. Учитељ појања има децу недељом и правником појању учити и има у 'Д9 сати аапочети. 7. Учитељи с децом имају у цркву доћи одма после другог звона. 8. Деца имају са обе стране у цркви стајати 9. Учитељ појања има увек уа певце стојати

— Наш дописник из Београда пише нам ово: Познато ће вам бити да се по нашим новинама заподела ужасна полемика о питању жељезничком у којој је и „Зем. Гласник" сурловао у неколико. Али на жалост приметити морамо, да се познати наши журнали као „Видов дан" и „Световид" неборе око тога шта ће за нашу земљу згодније бити већ као прави најамници боре се око личности предузимачких конкурената, те се зато ова два другара од старине, посвађаше се око личности подузимача за знак да су заступници подузимачких друштава иросули новац свој на две стране. Но ми се нечудимо толико „Снетовиду" што критикује и виче противу „Видов дана" коме је толико верно секундирао. То је његов адет, којим по>, казује јасно да обојица не служе једноме госи, Ми се чудимо подузимачима где хоће на силу бога пу-