Зенит

red. Socijalistički uređen. Negde piše: ČUVAJTE MOZGOVE. UPIŠITE SE U DENKE VEREIN! Prepoznaju Charlota, Jedan klekne u ime gemile pred njim: Ave Chariot! Cornila ga nosi triumfalno, Opet pobegne. Uvek sam ~C hariot i uvek Chariot ostati i uvek smeškati i keziti, cerekati se“: Ja imam suviše života u Evropi i Americi Paris, Nev-York, i sva se seia smeju a ja ipak tužan kao svaki prorok. Evo ga ponora pred plakatnim stubom. Čovek koji lepi plakate primećuje ga i nemilosrdno ga ulepi u stilb, Prolaznici prolaze, On se opet smeška. Chariot rekao sam jedno je i Don Quichot moderni i Aristofan doba, i Orfej i mučenik. U stvari genijalni komièar Ijudskih mana koga svi Ijudi vole. Utopija i komika spojeni su ovde i veèita istina da Ijudi koji na j v i š e pripadaju svetu su uvek usami jeni, Uvek ima nešto kod njih sto je svetu tude, sto je iznad sveta. Nešto sto samo visi razumu pa ma koliko ~komunizma duše“ bilo u njima kao u Charlotu. Njihova velieina je u tome sto ih i veliki i mali razumu, Oni i sebi i svetu pripadaju. Tragikomedija, ~Die Chapliniade“ poèinje jednu novu epohu ~umetnosti“: kinematografske poezije, Kinematografska je baza PO- On je baza svake nove umetnosti. Malo je njima uspelo direktno misliti kinematografsko-poetski. Malo je njih uvidelo nove moguénosti nove umetnosti. Gol! je jedan od prvih, Zato ima u njemu proročanskog.

Iz knjige u pripremi: REALI SATORS

Девојка

Милош Црњански

Парис

Рађање je, звезде y језерима, немоћан сјај у животу. А су за и поглед младо мајке слаб, као сен руже на ћуии жељезној. Са жена плодпих, пијаних винограда, из којих јастребови излећу у јесен. 'Наше би руке, голубови бели, у бескрај, без жалости исчезло. У теби ток крикие наш бол. у ходу твоме, иробуђоном к а мену ; тајаиствени бол стена, што h уте. непомичне, на дну вода дрхћућих. И шапат зрака допре у наш мрак, крон решетке сребрне твојих ребара, и, као месечина. осветли поворку воћака, што нас чека j у да могу свшути.

Coudrier

Paul Dermée

Paris

Monte la fusée d'un rire et brusque s'épanouit Aurore Le ciel en a rougi Les sapins grincent Et le coffre de fougères d'où fument les parfums horizon Jambes nues la vachère dans les buissons Quel miroir pour un automne regard-éclair! Ses doigts brisent le bois mort Mais la baguette de coudrier à ses doigts pleure La peau s'enlève Les lèvres soupirent Vachère qui cherches et fuis l’amour Ses bottes luisantes creusent les herbes emmêlées Il chasse dans les fanes le tendre gibier roux Mais où? , Son oeil noir le voici dans l’ornière du chemin Tu trembles La baguette fléchit О source sous tes pas invisible et muette Un coeur éclate sur le charme et l'éclair d'un fusil Ha ha ha la corolle s'épanouit Et l'homme que voilà s'y glisse jambes repliées Au chaud tapi enfant yeux clos En rond dans le tiède sein de la mère Le nénuphar rentre sous l'eau

Dandyzam

Dragan Bublić

Zagreb

Dandy je sunce oko kojega se okreće društvo, U njegovoj duši gori mnogo sunaca tastine, u njegovom sreu ima mnogo punih mjeseca; on je centar vasione i ima skromnu želju, da vlada svojim suncima i mjesecima, da vlada društvom. Njegovo je društvo aristokraeija. Plebs smrdi po znaju, Dolje plebs! Da žive lordovi, lady, siri i princevi! Što je tvoj otac? pita dandy? Moj otac je seljak , , , Rodjen si da budeš lakaj. Ja sam sunce priča dalje dandy i oko mene se mora obrtati društvo. Ja sam genij. Ja poznam tajnu osvajanja svega i imam ključeve od svih salona i boudoira. ,1a sam polubog, idol, zlatno tele sve sam ja. Gledaj moju kravatu! Nije li umjetnički svezana? ~,