Зенит

(U krugu kući Fipsovoj. Razgovor Fips, Momus, Pandokrator, Unisima Ultus). FIPS, Prijatelji, Moja je hipoteza ova; Revolucionari znaju da je danas najmanje siguran položaj bogova, Ako bi na primer stanovnici, jedne planete svrgli nas i đošli na naše mesto, šta bi Нгаг dobili? ~, Oni n’su dete! MOMUS, Razumemo vas, Pošto je cela vaseljena u znaku revolucije, to bi položaj bogova bio večito opasan. Vi ste naučar jasan! Bogovi su u stvari najslabiji, Oni se ne mogu odupreti ,Ali, ako dođe neko drugi mesto nas, on će biti oboren od trećega, treći od četvrtoga i tako u beskraj. Ta to je sjaj! Revolucionari znaju, da je položaj bogova kritičan, Njihov je um analitičan, i za to niko neće da dođe na mesto bogova. FIPS.Da. I tako će naš provizorium ostati večiti eternitorium, U tome je naš spas. Suđbina čuva nas, UNISIMA. Ja imam drugu hipotezu, Vi ste me uvek proglašavali za fantastičnu prncezu, Vi znate raoju teoriju: Svetovi vise ne postoje, Niko više ne postoji sem nas, Ono što vidimo po nebu, to su stare, zalutale bare, zrakovi, koji godištima putuju po vaseljenama sa svojim stitovima, kao po ritovima, koji se vraćaju na stara mesta i odrazuju likove prividno nove, starih planeta i zvezda, No to su sve aveti, Niko ne postoji u stvari. Niko ne može to ni smeti! Ljudi po tim zvezdama liče na ljude ali dušom nisu čak ni mali. Niko nema duše ispupcene u rogalj, sve je to duševni invalid-bogalj, Njih zraci i talasi tek, ostvaruju kao za lek, i u svakome času novu stvaraju zraci masu, i stalno iznova lome, na mestu tome, a ljudi stalno nastav];aju sebe gde su stali. Oni su samo zrakova pad, nikakav oni ne stvaraju rad, ništa ne prežive oni to samo talas talase goni, to samo zrak se spleće sa zrakom, u čoveku, biljci, kud, u dvoru svakom, Stvarnost je umrla u svom hramu, ona je preživela sebe samu, Toliko je bilo nje, koju su opevali bardi, za vekove milion miliardi, da sad njena prosta uspomena, savlactuje svaki pokušaj mlad da nađe životni vodopad, Novi stvarni zraci iako se jave, potonu, jer zraci stari sve podave, jer stari zraci su jači, Strašni su to hrvači! Odbijena prošlost nalazi načina, da pobedi napor novih sviju jednacina. Novo gine, propada, bledi stalno. Njemu je sve fatalno. Usled predugog života vaseljene budućnost je nemoguća. Uzalud vapaj i bezumlja goruća! Sve je postalo ponavljanjc i obnavljanje bivših dogadaja. Sve staro sa starim se spaja, Odjeci, odjeci, odjeci idu od bića biću, Odjek u odjeka cvor. Ne opstoji stvar! Ne opstoji stvar! Otuda i njihova revolucija nije jedno očajno „cik‘‘, To je iluzija! To je samo revoiucije lik, Kod njih se ništa ne dešava, Ništa ne izlazi iz njih samih, Sve je to svetlucaj u tami, sve je to naknadni treptaj, oni nemaju svog života lična, Sve je to historija bezlična, Neka slučajna eha. Više bola zaslužuju i gorskog smeha, no plašnje, Ni sad, ni kašnje, nema opasnosti za boga-kozmografa, Sve je to kao neka vrsta nebeskog kinematografa . , , PANDOKRATOR. U sve to ne vjerujem, Principi povodIjivi. Iluzije, Dokazi neizvodljivi. Svi su računi pogrešni, sitni, Mi stvaramo iz intuicije, Mi smo bitni, Mi uobražavamo samo u našem zvezdanom hotelu, da radimo po logici, i po Aristotelu,

Revolucije nema nigde na svetu. Simbolizma nema ni u čemu, u miru i u letu, Sve jeste, kako jeste sad, FIPS, I to kaže Pandokrator veliki! Zar vas nije stid da sumnjate u um! U mozga drum! U kilométré razumevanja! To su snevanja! U dokaza ritme i u logaritme! ULTUS, Bogovi drugovi ja vas prezirem! Poslednja dode vama godina, ne ce vise biti roba i gospodina! Zbog jedne male, glupe sitnice, od mlečnih puteva stvarate skitnice! Za jedno bedno, majušno znanje vi ste kozmose bacali u očajanje, Vi ste mučili psa, čoveka, vazduh i okeane, da utvrdite vase romane, Vama je sve bio eksperimenat, nije za vas svetao bio ni lar ni penat, Iz vaše naučne sobe vi ste stvarali naroda seobe, samo da neki detalj mali vidite, I vi se toga ne stidite! Vreme je došlo, vreme je neumoljivo! Sad vam se bogovi sprema žuto koljivo! I nikada se niste pitali zar, zašto svetova šar, što ste stvorili milione sunčanih krunä! Vi ste od šale i od sprdnje stvarali duše. Vi ste zbog jedne tvrdnje, da resite problème, bacali u život cele sisteme. Jeste li ikad pitali, o vlasnici teoreme, žele li oni, da se rode u ovo vreme? Da nose teret eksistencije! Zar vi ne znate da sav život u send je! Ko vam daie pravo, da im života podarite dar! Taj ludi, kobni žar! Sunovrata izgoren gar! Ide, ide, ide cas! Oni ce upitati vas, kako ste smeli stvarati? Kako ste smeli umarati, i varati i mučiti, da bi se mogli nečem naučiti, da bi se vi mogli nečem učiti. Zbog jedne jedine stvarčice, vi ste bi li mučitelji svake tvarčice, Vi ste krivi za sve ovo životno vrenje! Bube nitkovske x lenje! Mesto da ste na tablama obrasce slagali, vi ste ljude lagali, vi ste sperme i nerve života sejali i na tom vaše znanje grejali. Da ali bilo bi teže živeti u apstrakciji! zbog toga, zbog vaše lenosti, vaseljene su u akciji! , fort produžuje još u ovom tonu. Uleti Maid). MALD, Učitelji! Uciteljü Rektor zove na veée! Sve su užežene sveće! Dobili smo telegx-am iz Revolucije, Evo ga, u mojoj ruci je! Prepis telegrama, Revolucionari sa zvezde Game,,, O, bogovi nerada i reklame, Svedoci bićete kobne drame! Polupaćemo vam o glave lonce! Mi ćemo vama smrsiti konce! Zar se tako vode državni poslovi? O, ne bogovi, nego oslovi! Mi tražimo hitno, najhitnije Da izvedete reforme najbitnije, Naš gnjev je narogušen ko trn, kao čičak: Kako je smeo na oku grofice Elvire da nikne čmičak! I brada da poraste čuvaru boga Kubika I nogu da slomije sveti Bubika! 0 znajte! Ićićemo od Pontija Pilatu Ako ne izledte kijavicu kralju Sozontiju! Odmah brže bez galama Nema kod nas „cekaj‘‘ i „ama“! Revolucionari sa zvezde Gama. Hör daleki. Svako je sunce samo jedna pegica Vaseljena je bedna šegica , , ,

G, André Salmon šalje nam fragmenat iz jedne knjige u pripremi s ovim rečima: „Je suis heureux de Vous les offrir pour Zenith.“

5