Зенит

Blut kreischen die Orgeln auf dem Barbarenplatz. (Eine Gruppe Akazien rückt unruhig hin und her) Die räudigen Katzen irren endlos

ЕВРОПСКА ИДЕЈА

Рудолф Панвиц

Дубровник

Евродска идеја на којој радим већ од почетка рата и за, коју желим предобити омладину хоће да изграђује људе a не да раствара народности y човечанство. y модерном сватању изражено: она je наднационална a не интернационална. До данас замењује ce европејство и интернационала баш тако од присташа. као и од противника. тако остају и они духови y забунн који би хтели пешто изградити y себи и преко себе. иптернационала значи дословно: оно што ce налази међу народима. a што ce налази међу народима? најсвеопштије човечје y колико није створило јаких језгра и пије самостално израсло надаље све деломично мисаоне деломично материјалне безкарактерности. европејство напротив допире више изнад појединог народа него испод пошто спаја народ с народом a не безнародне идеологије и интересе него прочишћава и умножава снагу са снагом. европејство не може бити интернационално већ мора бити надпационално. Страствени национализам и страствени интернационализам један према другоме има и нема право пошто сваки од њих нарочито претерује један пол живота док други губи. национализам има право y колико поштује и чува властиту народност као религиозну вредност. он нема право y колико не признаје друге народдости и потцењује човечанска гибања. тако запада y опасност укочености и y материјализам апстракција и силе. интернационала има право y колико поштује и чува као религиозну вредност оно што вечно спаја човека с човеком. она нема право y колдко олако жели претворити реална стања y идеалпа па макар ce т шнила неподносива a да и не слуте тежишта и услове повесне реалности. шта више немају ни стваралачке концепције. тако запада y опасност исхлапљиваља и y неки материјализам апстракгшја и силе. Пошто су натшонализам и интернаиионала излихварене половиде не могу y међусобној борби доћи до коначне одлуке ниги ce могу сјединити. зато европејство може обухватити оно вредно и плодно и једиог и друтог. може надвладати изопачено a падокнадити маљкаво. може да споји полове народдости и човечанства y једио живо дело y органски жибот тако да круже животна гнбаља између оба пола. Европа je полктичка реалност и идеја културе. Политичка реатност je ова: ттовратак узрока н ланап

последица европскога рата може бити само оида одрезан ако ce европске државе сложе y савез држава европе. тажав je савез практично могућ ако ce сведе анархија светског тржишта банковног и валутног зулума полагано y један нови реално госттодарски систем који ће створити из европе полуазије и африке једно затворено господарско тело које ће ce само опскрбљнваш и које ће бити y стању да међу собом уреди продукцију и трговину. само тако с једне стране може бити спашено богатство и моћ европе које стоји и пада y вези с епглескнм доминионима a с друге присиљено на подизањс без кога je немогућа y ошите култура a камо ли класична. између американизма п комунизма двају полова анархичког светског господарства који ce уветују може бити на свакн начин затрт само човек појединац на чијим ce вредностима оснива сва будућност. социјачио питање о уништењу индивидуа не може бити решено већ мора постати беспредметно. и новчано господарство не може ce лечити као новчано него ce мора темељити на европској политици и европском стварном госттодарству. продукција и трговина могу уживати унутар овога система, велику слободу али не смију ван система остати анархичне. једно безуветно владајуће светско тржиште уништава не само свако народпо госггодарство већ и сваку народност и човечност. биће неизбеживо деломично враћање y примитивштје реално изменично господарство између пријатељских држава и група да ce уштеди од новца који увек кошта само новац. потребне вредноте ставиће ce y оптидај и можда преко једне врсте бурзе реалија најпре лоновдо стидати лризнате вредноте ствари као и валута. на том he путу бити могуће свладати зулум зајмова. стварно je свака држава и ако она од времеда до времена мало даје тако богата трајним богатством земље дародном снагом и продуктд\га да не би ни једна код једног недосреддијег истинскијег процењивања ових вредностд морала жнвети од својих дугова већ би разде државе међусобно могле изједначити своје тражбине. свуда ce то казива натраг земљи! али најдре: мисао земље! оваковог штогод не да ce увести a дајмање од данас на сутра. ни достепено не да ce извести јер још стоје противно сви интересд и идеологије. али страшне доследдце ловести осветити ће сваку грешку и сваку слабост присилиће достедено до спознаје и тиме унаггређивати растење. онај народ д она држава дмаће предност чдја ће енергија и лждђавност битн најраније и најистрајније на делу и која ће уједно очуватд најчишћу идеју. Културна идеја европе има као дредмет тголитичку реализацију пошто она тражи чврста д јасна стања свладавање меркантдлле простоте и дуге рокове оргатшчког подпзатва. хоће ли иастатд евролска култура или де he зависи од \глађдх исто т {ддх да-

8

U PRIPREMI V. POLJANSKI