Зенит
рода. не зато пио би западин и средњн бнли исцрпљенп већ зато гато не смнју оставити свој пут a да ce сами не изгубо. дакле пе смију бнти истпсиути са свог пута нити њихов иут не сме бити пример. исто je тако кратковидво револуциоиисати их послсдица je само хаос као п опонашатп њихову докаденцу иоследида je властнта ијкшаст. ио за обоје су ce олаветш превшпе старали хтијући само племенито и то истн људи за обоје иаједампут. морали бн бити много критичннји y отклаљању него y иримању. све што je ста.ро столећа и тисућлећа не можс ce само одбацити него преобразити (само тако може ce свладатн) и све модерио пе може ce увести neh мора сазрети (само тако може ce утеловити). насуирот средњим н западпнм културама европе које су већ саме врло десориеитисане мањка славеиима свака орнеитадија тако да постојп најскрајиија опасдост да ce њима којн су y бити културнији деси слично као и гермаиима када су ce састали са старим римом. будућа евроиска култура не може бити модсрна како то дубл>н познаватаи иовести ана модерна je само транситорда него само класична y најстрожом најјачем гмислу. опа ће многе елементе срсдљег века примити y ce али деловаћс стварајући извава као и изнутра. искристализоваhc ce помало из ромадтичндх темеља класично. боз свеопе вол>е и без одговорвих носдода неће пикада досиети даље од почетка. Мораће да почива дуго иа маленом броју иидивидуа јер hc само тд сазрети н то само y сроћном случају за своју задаћу. тражиНе од својнх оснивача п помагача велику мудрост и <трпЛ)Нвост јер he моћи свагде да псклија само из синтезе сотктвеннх иротивпоста. Моћи he бити ствараиа тек од сшдх који саједиљују ове противпостп без сопств(чк)стн само као чисте сдло. пајконзерватдпнији смисао (разумљеи као онај, тсоји чува све вредно било то по твеговом укусу или протпв њега) вајрадикалнији (разумљен као онај којв обнавља из задв>их корсна живота) Mopahe ce ограничити ван свих странака које су всчдто y заблуди само ва најнадмоћпнје ипдввидуе да можс даћи ттут циљ и меру. строга верпа збиља рада одрицатве наглих успеха одридаље лепих и високнх осећаља бићг увек веће и мора.ће човека преобразити вз дана y дад. сваки који сс oceha обвезаним мораће бити онде где стоји умссто да блуди улобпо по свеоттштем y гваком часу пајствартгије. н оио како бићс важиије од онога што. јер све мора да ce обпавља и то до y појму коме je l само мало д.пх дорасло већ y жипоту чије су слуге сви: сваки заиат сваки потпдај саме упутратпњости. релпгија живота в земље ие као запесепост Beh као дттевпи чпд захтеваће толико од чог.ека што отт даттас и де слути. ова he религија бнти делотвориа y форми оваке религије као њено удубл.иватво д овадлсФсњо и не ће си градити нове трапсцеденце п метафиздке y удобиом самоодразидању и деплодшш версктгм ратовима.
Све mro je овде само донекле назпачепо и па чему сам непрекидно делотворан п])едајем као своју за;iahy il рад довом иокољсњу y колнко опо целом љубави љуби своју матерниску зсмљу европу, (Превод са немачког рукописа)
У седмом броји „Зе»ита‘‘ писао сам о знаћенју и генима Рудолфа Панвииа y Њемачкој. Данас лоносин од н>ега, овај чланак нарочито писан за „Зенит“ и ако имамо можда радикалнијс и разлнчније лишљење о сваћању нове културе a нарочито с обзиром на стару и постоје Ку. Држим да je y Југославији посве нова идеја наднационализма и не тајим да je та идеја нарочито скратила моју патњу као и признање о Славенима *који су y бити кудтурнији" него западњаци. Поново натжињем да r. Панвиц који y овом часу живс на нашем мору пише иза тачкс малим словнма.
OPPAUAMONIAK
Franz Richard Behrens
Berlin
Stickstoff Adolfalwine Wasserstoff Alfredadele Stoff Agnesadalbert Generatorgas Arnoldalice Wassergas Antonanna Gase Arturalma Kohle Augusteaugust Braunkohlenbriketts Bernhardberta Koks Cesarclara Gasgeneratorenbatterie Christianchristine Generatorgas Dietrichdorothea Wassergasgeneratoren Eduardedith Wassergas Ewaldellen 265 t Ericherika 440 t Ernsterna 15000 ebem Erwinelfriede Kohlenoxyd Emilemilie Kohlendioxyd Eugenelisabeth Kohlenoxyd in Kohlendioxyd Emmaelia Eisenoxyd
9
SMRTNISKOK ELETROFILMPROJEKCIJE
ORIENTAEROPLAN