Зенит

gleća marva sa magarećim ušesima. Mislim i o ргоdavanim pesnicima. ASOCIJACIJA JE BITNOST ŠIROKE I VREMENSKE KONCEPCIJE ZENITISTIČKOG PESNIŠTVA. Reč; kao ideja: Ideja kao ETIKA novoga čoveka (nema zajednice sa građanskim i akademskim moralom!) Nova etika čoveka kao antiestetika! (Puštamo na vas slapove reči da pocrkate kao štuke na vazduhu!) Svaka naša reč treba da deluje kao otrovna injekcija, (Cijankalij 99%) Treba da izaziva; reakciju: protest; uzbunu, Pesma mora delovati originalnošću. (Potencija samostalne Hčnosti!) Mi ne idemo pedagoškim putem, (Pedagogija zakržljava mladost i potenciju.) Naš učinak; otrovni plin mešan sa groteskom, (Groteska oporavlja od sentimentalnosti!) Sukob na otvorenom polju; vaš stid ođ svoje vlastite slabosti. (To jako boli!) Vaš smeh kao zaštita svoje golotinje, (To dvostruko boli!) Naš goli smeh nad vama, (To stostruko boli!) Spoznaja proizvedena rečima naše iđeje učvršćava snagu i etos čoveka: 1. njegovu veru o nuždi anarhizma 2. njegovu volju za najvratolomniji skok u vis (ZENIT težnja od 600.000 volta!) Idcja zenitističke pesme je etika ne es-tetika!) Sekundna je sporednost kojim sredstvima se služimo. Ni brige NAS dali vas naše pesme vređaju i što mísle o tome inferiorni antizenitisti, (Superiorni ne postoje!) Da se buđe dobar pesnik zenitista potrebno je osloboditi se fizičkog značenja reči. Zenitizam najjače je sredstvo za potop literamih mekušaca-žohara veleških mastodonata i mediokriteta. Dakle: socialan faktor! Čisti i destilovani alkohol: 100%. Nepatvorení balkanskí proízvodí Nije opasan po državu! (Dobiva se u svim antizenitističkim knjižarama uz cenu od 5 diñara sa trgovačkim popustom od 25%,) Zaštitni žig: TRI MRTVAČKE GLAVE. Pazi: STOSTRUKI OTROV! VIII. vežba: Napokon gospodo a-kademici išcupajte kozi brada i ucepite je nadbiskupu pokrovitelju odbora za »»»Pomoć glađnoj Rusiji«««, Umiru Rusi ali !NE UMIRE RUSIJA! Izmenite njegovo srce srcem grenlanđskog pingvina, Time ćete zasvedočiti (čujte i vi braćo pravoslavna) neospornu LJUBAV prema rimskoj katoličkoj crkvi čija je dañas najpreča DUŽNOST da mesto prokletstva U IME REVOLUCIJE propoveda o novom zenitistickom pesništvu tim više što je današnjim danom pred vama svečano otvorena ZENITISTIČKA PESNIČKA ŠKOLA PRVA SLOBODNA CENTRALA ZA BALKANIZACIJU EVROPE.

NAJAMNI UGOVOR Pozorišna sinteza.

F. Т. Marinetti

Milan

Spavaća soba gospodina Pol Damia, Kroz polutamu vidi se bell krevet, Pol Dami leži u poslednjim trzajima, Prijatelj uniđe i obrati se služavci: Pol leži na umoru? Nema nikakove nade? Služavka: Jedva tračak nade. Kuršum je prošao sredinom srca. Prijatelj: Nepojmljivo! Radi te žene oduzeti sebi život. Služavka; Ali ne! Übio se radi stana, Objasniću vam zagonetku, Vi znate, da je gospodin Dami đo ludila zaljubljen u ovaj stan, Pred neko vreme molio je krčmara da mu dozvoli otvoriti prozor koji bi išao na ulícu. Hteo je odavde gledati veliku svečanu po-

vorku, I taj idiot krčmarski nije mu dozvolío. Slučajno pre tri daña doznao je gospodin Dami da je krčmar pregovarao s jednm novim najamnikom. Misao da bi ovaj voljeni i obožavani stan mogao izgubiti ucínila ga je divljim pre same boli, Zgrabio je revolver i sjurio si kuršum u grudi. Pol Dami govori u groznici: Vatra! Gori! Stan gori! Zovite vatrogasce! (Opet utone u duboki san.) Lekar unide, iza njega jedna dama, plavka, crno obučena, vrlo elegantna, Ona se približava krevetu umirućega. Njezíno lice je okrenuto publici, Prijatelj (lekaru): Ne može se ovde baš ništa pomoći? Lekar (ozbiljno i svečano): Baš ništa. Ako jedan gospodin unide u stan slučaj je težak, ali ne beznadan za lečenje, A unide li stan u gospodina onda vise nema nade, U tome času uputi se dama na drugu stranu breveta gde je publici okrenuta ledima. Na leđíma vidí se jedan plakat koji nosi natpis; Za iznajmiti. Zavesa. »Sturm«, aprila 1922

Albert Gleizes Paris 1922

PICASSOS VERRAT

Ivon Goll

Paris

Der Kubismus häutet sich, Wechsel in der Regierungsform? Kaiser Picasso ist nicht gestürzt, aber er stürzt sich selber. Bei der Ausstellung seiner letzten Werke (1919 —1921) liefen seine Freunde erschrocken durch die Säle, schlugen sich auf die Brust aber er, der lächelnde Spanier, machte die honneurs, lächelte: machte er sich über uns lustig? Die aber nicht lächeln konnten, mussten mit grosser Trauer den Hut abziehen, und abziehen. Dem Schwimmer ist nicht zu helfen, der mitten im Ozean einen Fusskrampf bekommt, der auf der Stelle tobt, schreit, heult, sinkt. Da hängen kritische Formen, asketisch rein, einfach wie Schneesterne. Urfiguren. Grau, Verlassenheiten entrückt. Daneben Kubismus mit futuristischer Ein-