Зенит

Spritzung: Balkonfenster und Strasse. Man kennt das Thema, und wenn Picasso es behandelt, muss es ein vollendetes Bild geben. Tut es auch. Man gleitet langsam zu einigen Stilleben hinüber, von ganz unglaublicher Originalität, Früchte, gross aus Einfachheit, von einem viereckigen Regenbogen farbig umrahmt. Virtuos, Virtuos, Virtuos, Und dann muss endlich auch dieser gefährliche Name Ingres fallen oder lieber Anselm Feuerbach, oder Renoir? Nein: Picasso, Aber nicht mehr unser Picasso! Man muss schon den Besprechungen allgemeiner Porträts in Herbstsalons Wortwendungen entlehnen, um sie zu kennzeichnen: Das Porträt der Madame Picasso, andächtig lächelnd, frappant ähnlich, ganz dem Pinsel des Meisters hingegeben. Eleganz der Form. Variationen der Farbigkeit. Und so ergriffen war der Künstler vom Reiz seiner Kreatur, dass ihm die Kraft fehlte, die zwei Drittel des Bildhintergrunds za übermalen. Das Kunstwerk verbleibt eine Skizze. »Ja die Liebe, ja die Liebe ist eine Himmelsmacht!« Andere Porträts sind da; Feistfleischerne Glieder, naturalistischer als Rubens oder exotischer als Gauguin, weil man die Weiberakte überhaupt nicht mehr situieren kann in diesem Jahrhundert des Hungers: so fett sind diese! O phantastische Realität! Aber halt: ein Picasso. Ein verirrter, hagerer, unglücklicher Pierrot aus der »époque rose«. Sentimental! Literatur! Daneben feist ein kubistischer Pierrot, bei Etagen Maske, Weiter ein ganz verholzter Pierrot, ganz ausgezogen: aus Picassos bester Zeit, Eine Schraube ist aber am Hals los, Picasso! Pierrot! Picasso! Pierrot! Er lächelt in einer Ecke mit einer Baronin; Macht er sich über uns lustig?

MOJIM DOKTORI MA

Evgenije Dundek

Zagreb

JA sam ZENITISTA da tetovisani Balkanac vas boli moja duhovítost zato mi pučete creva buđava i zaražena mozgom vaših sužnjeva pogledajte hrista kako mu se debeli rep vuče po prašini vaših JETARA glavom vašom smrskaću dosadu svemira (mira) sve natopljenog u slinama kretena i N AH O D A dajte mi. krpežu. kujundžžžžu crkleca hulllafalaha kojemu je sexus duše gefrorenes u kaljavom maslu veleučenih PI N G VIN A i opet mixtura solvens Külügy hasgyakorlat halllllllloooooo ovde KALLIPYGOS apage apage odbiću vam noge trubljom heruvima a sad sedajte na zakon i žvaćite PELIKAN SHIMMY željve vekovne u sanatorij guraj ČA ČA ČA ČAK inkarnacija đavla opet limonada šarlatani konzerva i ti MAJKOOO MAJČICE šivaj samo te gnjusne planète a engleski magacin progutao tí akademsku iglu Zofko Zofko u slezeno se uvlači lekarsko PR ASE od od od ođ od branislava koji je zabio gol u mrežu vunene duge da se uzmogne saturnus popeti na sluz OGLEDALAPRAVDE i opet aspirinijada sve u 16 moja je savjest Ijubica VAŠA da VAŠA bez pošto vanja ima samo 7895 dimenzija a tih su 4 dlakave (ne kave) u kosu gnojnu up-leš-ću ti medicinsku savjest i dementia precox se razvlači po trošnoj bradi as-pika i ti mi ne đaješ mira kiselino aristokratska. Vi biskup ta igla je tupa

као vaša znanost pijte darove koje vam pruža ZENITÍZAM miris NJEGOVOG DAHA kotrlja se po trbuhu balkana i grize rebro anastazija SVETOGA on veli da su 3 domobrana stradala u besnom shimmyu eterskih duhova hi hi hi hi hi 1ooooooooooooo puta hi hi hi i jos samo jedna kaplja radničkog znoja vi ste papuče utopit bih vas mogao u KREOZOTALA vidím vilsona i hugesa stinića sad eu ih nabit u vaših bludnih sestara ja opet opet nemam mira a zovem se EVGENIJE DUNDEK i opet nemam mira na luku sanenoma a stanujem u PERJU Sad je dobro ja sam ja a vi ste benzin oca MOGA,

НАШ ВАРВАРСКИ БОГ

Мио Рад

Новисад

Свеједно какво име ћемо дати. Рецимо: Пега. Пега злато измешано са снегом, (4х -+- 5у) карата, свеједно колико карата Пега на једном крају козмоса. Ох Она светли y мојнм очима, Она je мој бог! Ja презирем она »лирска« осећања У данашњој »Модерној«. Ми Варвари имамо Пегу своју, и велики задатак њен пред очима : Ударити y Козмос који види данашња љигава Еврогга И данашњи осећају песници. Пронаћи hob! Да, наш бог je Пега (злато измешано са снегом на једном крају Ha шег Козмоса) A задатак златне Пеге ; Ударити y КО3MOC, Пљунути му y слезену. Свеједно какво име ћемо дати (ономе што постоји) Нек je кратко и јасно И нек значи све Ми кажемо: Пега ПЕГА ПЕГАААААААА (И нек она тако стоји на крају ове песме као симбол свега што они (пфуј!) не ocehajy, a ако би покушали да осете ТO, нека им ПЕГА ижеже очи. И нека она тако звони на крају ове песме, као пгто звони y мени и неда ми мира, али нека им изгори бубњачу као нстопљено олово! Да бог да!)

PIŠTALJKA IDE ULICOM I GOSP. TIPKA

Dragan Aleksić

Zagreb

Тако zanovetna pištaljka. Tako pištava ulica, Ulica: srnuo sam na gizdelinski mač, tri besa u meni zakovitlati u svako doba. Razumivo: kajgana pospešuje probavu, Sve skupa nosi dobru potenciju za žene.