Зенит

више стиховеили ca слпкарима који употребљују слику као средство пропаганде : одрећи ce сликарства. Далек нам je примитивии утилитаризам. „ПРЕДМЕТ" сматра песништво пластичну форму, глуму као ненадакнадиве „предмете". С иапетом пажњом пратиће „ПРЕДМЕТ" међусобае одиосе између иове уметмости и савремености y свим њеним формама (зпапост, политика, тсхиика, обнчаји у. т, д.) Виднмо да су разие иојаве утецале на занат y току последних годииа, које су лежале ван такозване „чисте уметности. „ПРЕДМЕТ" he истраживати прнмере из индустрнје, иове изуме, саобраћајни и новински језик, шпортске гесте и сл. укратко све омо iiiTo долази y обзир као иепосредни матернјал за сваког свесног и стварајућег мајстора пашег времеиа. „ПРЕДМЕТ" стоји једнако далеко свим политмчким страмкама, пошто он ие сарађује иа проблемнма политике него на уметиости. То не значи, да ce ми залажемо за уметност која стоји ваи живота м која je y припципу аполитичиа. Папротив ! НЕ МОЖЕМО ЗАМИСЛИТИ СТВАРАЊЕ НОВИХ ФОРМА У УМЕТНОСТИ ВАН ПРОМЕНЕ ДРУШТВЕНИХ ФОРМА и како ce само собом разуме све симпатије „ПРЕДМЕТА" припадају МЛАЂИМ СТВАРАјУЋИМ СНАГАМА У ЕВРОПИ И РУСИЈИ КОЈИ СТВАРАЈУ HÖBE „ИРЕДМЕТЕ". Нови колективни међународпн стнл продукт je заједничког стварања, Сви који имају удела y његовом образоваи.у пријатељи су и суборци „ПРЕДМЕТА", Грозница грађења како јс даиас проживљавамо тако je велика, да he ce за свакога nahn посла. Мн не оснивамо секту, ми ce ие задовољавамо сурогатпма за колективиост y правцу разних смерова и школа. Ми тежимо да заједно скупимо рад свију оних којн су y истину рада жељни и који не желе само жнвети од главнице прошлих генерација. Онима који нису викли радити пего само с уживањем ce чудити, онима који само копзумирају a пишта не стварају учиниће ce „ПРЕДМЕТ“ досадиим и бедним. Нека ce y њему ие тражи ни филозофска оријентацнја ни елегантна пожуда „ПРЕДМЕТ“ je стварми оргап, гласпик техпике, ценовпик иових „Предмета“ и нацрт joш неизрађених предмета. У задушљивој атмосфери бело искрвављепе Русије н тусте Европе која дрема чује ce бојнн зов : ПУСТИТЕ НАПОКОН СВЕ ДЕКЛАРАЦИјЕ И ПРОТУСЛОВЉА! НАПРЕД! СТВАРАЈТЕ - „ПРЕДМЕТЕ“. Међу сарадницнма овог часописа наведен je и Љубомир Мицић.

A Chronache d’ Àttualità. Pregiatissimi amid e artisti nazionali !

Zenit è perciô rivista internazionale perché appartiene à tutle le nazioni ; perché attribuisce alla collaborazione di tutti gli artisti nuovi de! monde- Fin’ ora non portava poeti italiani (quantunqui già due volte venne tradollo nelia rivista il Mar inet ti) per la ragione che fin’ ora alcun poeta o scrittore (s’intende ehe ci corrisponderebbe!) non ci ha rimesso nemeno un manusritto. Per quai ragione sono i signoři poeti italiani si grandi signoři verso dî noi? Possibilmente si traita di bagatellizzare i „nostri giovani amid slaví“, i quali sono pure conscii d’ aver pi en diritto sulla colaborazione e creazione d’ una coltura e civilizacione nuova e fuori dei confini délia Jugoslavia, ehe voi conoscele soltanlo corne „barbara" i priva di coltura. Noi siamo orgogliosi d’ esser „I BÀRBARI DELL’EUROPA“. Zenitismo ha permeta la balcanisazione dell’ Europa. Per quai ragione 1’ avanguardia italiana é solamente nazionalista? L. M.

Dada-]ok.

Najduhovitija senzacija u našoj zemlji. Zagrebački matoši su směšní i pražni a beogradski vinaveri pobeđeni do nogu. „Besni pas“ (tako su ga nazvali u Ljubljani postoje izašao „Svetokret") g. V. Poljanski kóji tako odlično bača „laso mateři božjoj oko vrata“

bacio je u „Dada ]oku“ bezbroj lasa oko bezbroj usukanih vratova. Časopis po svojoj opremi je toliko nadmašio sve dosadanje šlo je kod nas štampano (zasluga ide i šfampariju), a po svojoj antidadaističkoj akciji pomoću samogdadaizma zaslužio je g. Poljanski da poslané članom bilo koje jugo-akademije i dobije kolajnu „Zenita“ I. slepena za zasluge stečene lim aktom za zenitizam. Danas, kada bi želeli da se najviše smejemo jugoslavenskoj směšnosti i ozbiljnosli, i kada je Irbušna pošalina zakržljala, dolazi „DadaJok“ kao osveženje i napad za trbušnu pošalinu koja cikti od smeha i grčeva čitajući samo „Z ako nik državě Dada-Jok“ u 33 §§. „Dada ]ok“ donosi još zenilističke i „dada“ pesme V. Poljanskoga kao i njegove nadasve uspele „Anlidada" slikarske kompozicije. Zastupan je i Ljubomir Micić sa „dada“ pesmom „Mernamo mernamo" i dr. kao i Nina Naj sa „dada“ pesmom Jestvenik za Dadu u petak“. Časopis je stilizovan sa mnogo reprodukcija : ban Jelačić, Chaplin, Slolna crkva (na glavi), V. Poljanski, Lj. Micić i t. d. a donosi i reprodukciju slike P. Bauka, koja je sva učinjena od sukna u bojama. „Dada) ok“ lu sliku naziva „ultra slikarstvo“ kao i autora „najmodernijim slikarom u jugoslaviji“. Dakle: bacanje samog predmeta na sliku, našlo je i kod nas svog instiktivnog zaslupnika. Hoće li P. Bauk nastavili u směru stvaralačkom pokazaće najbolje vřeme. Za sad svračamo samo pažnju koju on bezuvelno zaslužuje „Dada-Јок“ i s te sírane izneo je jedan pozilivan čin kóji bi u našoj sredini a bez zenilista oslao za bogzna kako dugo nezapažen. P. Bauk je kao krojač ono islo u nas šlo i onaj cipelar pesnik u „Mercure de France“, o kome sigurno nijedne novině ne če doneti ni slova iako su donosile članke o francuskom pesniku cipelaru. Ta mi smo kod kuće! Vidimo se svaki dan.

Jubilarni „Ma“.

Sveska izašla kao dvobroj i zaslužuje svaku pažnju ukoliko lie pusta maha suvišnim i plitkim eksperimentima. Tehnička oprema je retka i reprodukcije štampane su u několiko boja. Od evropskih pesnika i pisaca zastupani su : Kassák Lajos, Tristan Tzara Ljubomir Micić (s pesmom 13 i z „Zenita“ br. 9 u odličnom převodu Kovács Kálmana) Vincente Huidobro Hans Arp Blaise Cendrar Barta Sándor Albert Gleizes N. Punin i dr., a od skulptora i slikara ; Moholy-Nagy Raoul Hausmann Kassák Lajos Lipšic Picabia Theo van Doesburg E. Lisicki A, Gleizes V, Tatl in i dr. (Nacrt spomenika iz „Zenita“ br. 11 1922.)

Rusko moderno veče.

Urednik „Zenita“ je jedním písmom na gđu Mansvjetovu uzeo u záštitu našeg saradnika g. Ilju Erenburga pošto se kao pesnik nalazio na programu medu „pesnicima“ kojí nipošto nisu ono što se o njima drží i tako dospeo u rđavo društvo. Od gđe Mans vjetove ne dobismo nikakovog odgovora niti opravdanja (niti srno imali část prisustvovati bez poživa naše redakcije!) ali zato g. Erenburg, pošto sam ga odmah obavestio, odgovara mi u pismu sledeée : „en vérité c’est très degoutant d’ être dans un société de Sewerïanine et Agnitzew“ (doista vrlo je neprijatno biti u drušlvu Severjanina i Agniceva) Jeste li gđo ponovo od samog autora čuli ono što vam je urednik „Zenita“ veé pre tóga pisao ?

Od uredništva.

Po nahođenju urednika ovoga časopisa, g. Dragan Aleksić nije vise saradnik „Zenita“ (jer to ne može da bude radí nezadovoljavanja temeljnim principima zenitizma) a isto lako i g. Mih. S. Petrov. Sa „Zenitom“ ne stoje više u nikakovoj vezi. Ova izjava je učinjena po nužnosti i na temelju iskustva koje je urednik stekao u prošloj godini sa njihovim pretečama.