Зенит

kišima. S visokom kuliurom slikanja i obrađivanja s veiikom Ijubavi. Sve je bilo tako, da je gledalac bio u iskušenju da opipa rukama. Ujedno sa proširenjem i rešenjem njihovih zadača poslalo je mladím grupama umetnika jasno, da stara forma umetničkih izložaba nije vise u sianju da sasvim odgovara svojim svrhama. To stoje sada pokrivalo stene nije više služilo zadovoljenju gledanja. Drugi opět išli su na ulicu. Kipar Gábo, slikar Pevsner i Klucis izložili su svoja děla u otvorenom mužíčkem paviljonu na Tverskom bulváru u Moskvi i pričvrstili na gradske kuée svoj „realislički manifest“. Na istom bulváru velik je promet i uveče autoři govore public! u slobodnim skupštinama. Veéi uspeh imao je Tatí in. Uspělo mu je za vřeme osnutka sveruskog kongresa sovjeta izložiti u organizovanoj izložbi svoj model za Spomenik Treée Internacionále od 5 metara visine. (Reprodukciju nacrta tóga spomenika doneli srno u „Zenitu“ br, 11 1922. op. ur.) I ovde u sred dvoraně državne naklade stajali su kraj modela njegov stvaralac, njegova dva pomocníka i lumačili poslanicima iz Sibirije, iz Turkeslana, iz Krima, iz Ukrajině smisao i svrhu tornjastog spomenika. Ovaj směr kóji vodi do nove forme umetničkih izložaba bio je dalje izgrađen od dve grupě: „Obmohu“ (društvo mladih umetnika) i „Unovis“ (branik nove umetnosti). Izložbe „Obmohu“ nove su u svojoj formi, Ovde ne vidimo samo umetnička děla koja vise na stenama več u glavnom takova koja ispunjavaju prostor dvoraně. Ovi mladí umetnici koncentrišu u sebi iskustva prošlih generacija, řade dobro, fino osečaju specifična svojstva tvari i konslruišu prostorná děla. Teturajući između tehnike mernika i „beseiljne svrhe“ umetnosti da prodru napřed. „Unovis“ zahvača duboko probléme. Ona izrađuje novu metodu. Ona jasno vidi cilj před sobom i to stvaranje nove simetrije u zidanju stvarnih těla, kao podlogu novoj arhitekturi u najširem smislu ovoga pojma. Ona poznaje granice znanosti i one od umetnosti. Ona zna što se u umetnosti može i mora znati i gde leži ono s onu stranu razuma koje nas vodi s neumoljivom sigurnošču mesečara do traženog cilja. „Unovis“ stavlja sebi zadaču, da priredi izložbu kao na pr, tehničku : ovde je crvena železná rudača, ovde se dobiva metal, ovde se izrađuje kao ocel, ovde se izvalja za pruge i l. d, Tako se „Unovis“ približava onome što je u našim danima postiglo slikarstvo: kubizmu, fulurizmu, suprematizmu. Izložba přikazuje kako se imaju svatiti sistemi konstrukcija kóji se realizuju u nama i kako mi opět s njima pristupamo životu, - Na laj náčin ovde nestupá slikarska umetnosl kao predvežba na putu organizovanom sudelovanju života i njezino učenje nije više vezano za učeníka da neizbeživo mora poslali umetnički slikar. Sve što je ovde postignulo živi dalje u novoj, višoj ruskoj umetničkoj školi. Ovde leži aréna borbe za lozinke: „Umetnost u životu“ (a ne van njega) i „umetnost-produkcija“. U nekadanjoj ruskoj akademiji dogodila se jedna od najslavnijih revolucija. „Berns“

Makroskop

Вешв и његов програм.

Изашао je двоброј руског часописа за савремепу уметност y Русији и Европи под редакцијом Иље Еренбурга и Е. Лисицкога. Чaсoпис je ново изненађење за Европљане и Балканце, који већ неколико година пред затвореним вратима слушају бајке и „црне“ приче о деструкцији, о уништењу, о „умирању Русије“. Дневне новине хране нас одвратним фељтонима хистеричних жеиа (као што je

Хипиус I) итд. По међутим „Вешв" нам доноси широку конструкцију и уверава нас о генију нове Русије толиком снагом, да осећамо часовиту слабост вероваша y иштo друго осим Русије. Малаксавамо и y исти час поносимо ce, да je Русија иа прагу и да ће једина оиа после револуције испупити овај век којим смо ми сви започели.

„Вешb“

„ Вешb“ часопис надевроиске вредноте потпуи je нзраз садашње руске уметиости ; песништва, сликарства, архитектуре филма, кииарства, позоришта, музике, плеса игд. Без кићених речи које само затрпавају и ирикривају оно битно, редакција јасно даје следећи програм: „БЛОКАДА РУСИЈЕ ПРИМИЧЕ CE КРАЈУ. Објава „ПРЕДМЕТА“ (Вешв-Предмет) један je од знакова да je почела измена искустава и стечевина, „предмета“ између младих руских и западио-европских мајстора. Седам годипа одељеног живота иоказало je, да заједница задаћа и циљева уметиости y разним земљама не базира на случају догми или моди пего je једно самостално својство зрелог човечанстпа. Уметиост je одсада међународпа поред чувања свију својих локал них особипа и симптома. Коиструктори пове уметпости учвршћују сигурне везе између Русије која je проживела највеНу Револуцију и Европе са својим бедпим радпим поиедел.ком иосле рата. Крај тога оии прелазе преко свих разлика психолошке, господарствепе и иародие врсте. „ПРЕДМЕТ“ je она спојка која веже два сусеДна стрељачка јарка. Стојимо на почетку једне велике стваралачке епохе. Наравно je да je још реакција и буржујска тврдоглавост врло мoћнa y Европи као и y Русији која je изменила cвoje темеље. Али сви напорн старовераца могу само успорити конструкцију иових форма живота и заната. Дани разарања, опседања, подроваља леже иза нас. Зато ће и „ПРЕДМЕТ“ нмати мало папира па расположењу за бобру с епиговима академнје. Негирајућу тактику „дадаиста“ који личе првим предратпим футуристима као јаје јајету, држимо за аиахронизам. ВеК je време да ce гради иа прочитНепом земљишту. Што je мртво, умреће и без натег суделоваља. За необрађеиу зсмљу није потребаи програм, пи школа, него рад. Исто тако je смешно као и наивно хтети данас „бацити Пушкииа са брода“. У току форма има закона који спајају и мајстори новог доба не боје ce класичних узора. Па Пушкину и Пусеиу може ce учити, не можда како ce оживљују укочепе форме пего вечне законе јасноће, економнје и праве мере. „ПРЕДMET“ ne отклаи.а протло y ирошломс. Он позива иа стварате савременога y савремености. Зато су мам и мрски непосрсдни заостаци јучераши.ег прелазног дана симболизам, имнресиоиизам п сл. Оно што je темељио за нашу савремеиост држимо за триумф коиструктивне методе. Ми јс налазимо и y новој екоиомији, y развитку индустрије, као и y психологнји савремених y уметности. „ПРЕДМЕТ“ he застумати конструктивпу умстност чнја јс задаКа не живот китити него га оргапизоватн. Наш часопис лазвали смо „ПРЕДМЕТ“ зато, пошто за nac уметпост не зиачи иишта друго него стварање „предмета" Тим je озпачена иаша тежња к реализму, тежини, обујму, к земљи. Пека ce ради тога не мисли, да мн мод предметима разумевамо нарочито предмете за употребу. Наравио je да сматрамо за производе праве уметиости и предмете за употребу који су рађени y фабрикама, аероплапе или аутомобиле. Ми хоКсмо да уметпичко ствараше није ограничепо само иа one предмете за употребу. Свако организовано дело била то куНа, био спев или слика све су то сврсм прикладин „предмети“, који нису зато да људе от УђУЈУ од живота него су звани да придонесу ка његовој оргапизацији. Тако иемамо ништа заједпичкога с оним песницима који y стиховима предлажу не писати

31